Kada Republički hidrometeorološki zavod izda saopštenje za crveni meteoalarm za celu zemlju ili za pojedine delove zemlje to znači, po definiciji RHMZ-a, da je vreme jako opasno, odnosno da su prognozirane vremenske pojave takvog inteziteta da mogu da izazovu veliku materijalnu štetu i da su opasne za bezbednost ljudi i životinja. Međutim, zakon Republike Srbije ne predviđa i nema definisanu temperaturnu granicu kojom se skraćuje radno vreme ili koje štiti radnike koji su direktno izloženi ekstremnim vremenskim uslovima jer se sve na kraju svodi na milost ili bolje rečeno nemilost poslodavca i njegove procene bezbednosti zaposlenih.
Srbija je od 26. juna zvanično ušla u svoj prvi toplotni talas koji će trajati prema prognozi RHMZ-a do 1. jula. Očekuju se temperature do 40 u toku dana i tropske noći sa temperaturama do 25 stepeni Celzijusovih. Na primer RHMZ temperature meri dva metra iznad zemlje u belim meteorološkim kućicama koje su postavljene iznad travnate površine. Konkretno u Beogradu postavljene su na lokacijama Vračar, Surčin i Košutnjak. Problem je što dva metra iznad zemlje i travnata površina nisu isto kao gradska naselja. Što znači da je temperatura uvek viša od one koja je najavljena. Vanredna situacija u Srbiji se po zakonu Republike Srbije ne uvodi po automatizmu, odnosno, kada temperature pređu 40 stepeni Celzijusovih već kada bi hioptetički vremenska nepogoda ozbiljno ugrozila životnu sredinu i ljude. U ovom slučaju građani su u (ne)milosti lokalne samouprave.
Danas u toku dana, na primer, pojedine dostave za hranu izmenile su način rada upravo zbog visokih temperatura.
Sa druge strane Ministarstvo unutrašnjih poslova / Sektor za vanredne situacije daje upustvo šta da radite kada nastupe temperature koje nas očekuju narednih dana. Dakle, ovo je upustvo u slučaju da ste izloženi ekstremnim vremenskim uslovima koje ujedno i najavljuje RHMZ narednih dana. Kada je leto u pitanju saveti se odnose pre svega na toplotni udar.
Upustvo Sektora za vanredne situacije
Toplotni udar je jedna od najtežih komplikacija termičkog stresa. Do ovog stanja dolazi u uslovima povišene spoljne temperature i visokog procenta vlažnosti vazduha, kao i zbog prenapornog rada. Usled intenzivnog izlaganja organizma toploti dolazi do naglog porasta telesne temperature preko 41° Celzijusa u kratkom vremenskom periodu (10 do 15 minuta).
Simptomi toplotnog udara su:
- visoka telesna temperatura (iznad 40°C),
- suva i vruća koža,
- otežano disanje,
- tahikardija – ubrzan rad srca (160–180 otkucaja u minuti),
- nizak krvni pritisak,
- vrtoglavica, glavobolja, umor,
- mučnina i povraćanje, grčevi, nesiguran hod,
- gubitak svesti i
- odsustvo znojenja.
Potrebno je:
- odvesti osobu u rashlađenu prostoriju ili u hlad,
- ukloniti joj suvišnu odeću,
- rashladiti je umivanjem hladnom vodom, izlaganjem strujanju vazduha i
- dati joj da pije tečnosti – napitke bez kofeina i alkohola, ukoliko je u svesnom stanju.
Toplotni udar je vrlo sličan sunčanici, s razlikom da ne mora nastati kao posledica direktnog izlaganja suncu. Kao osnovni vid prevencije preporučuje se adekvatan izbor odeće primeren klimatskim uslovima – svetle tkanine i prirodni materijali, redovna rehidratacija, rashlađivanje i slično. (Ministarstvo unutrašnjih poslova)
Narednih dana budite pažljivi u toku najtoplijeg dela dana, naročito osobe koje imaju hronična oboljenja i deca. Jer niko ne može da vas zaštiti kao što možete sami sebe.