Foto: Srđan Ilić

Za glasanje u inostranstvu na parlamentarnim izborima 25. oktobra do sada je evidentirano oko 75.000 prijava, gotovo dvostruko više nego za izbore 2023. godine, kada se prijavilo oko 39.000 birača. Iako je interesovanje dijaspore rekordno, građani se suočavaju sa problemima prilikom prijavljivanja i ostvarivanja biračkog prava, rečeno je na konferenciji za novinare inicijative ProGlas u Beogradu.

Kako javlja reporterka Insajdera Ana Mihaljčić, pojedini građani mogli bi da budu prinuđeni da do biračkog mesta putuju stotinama kilometara, što stvara dodatne troškove i otvara pitanje koliko će njih moći da glasa.

Za otvaranje biračkog mesta u inostranstvu potrebno je da se prijavi najmanje 100 birača. Ukoliko taj broj ne bude dostignut, građani se upućuju na drugo biračko mesto, koje može biti znatno udaljeno. Takva mogućnost postoji, na primer, za birače u Tuluzu, koji bi, ukoliko ne bude dovoljno prijavljenih, morali da glasaju u Parizu, udaljenom oko 700 kilometara.

Navode da je njihova analiza ranijih izbora pokazala da su pojedina biračka mesta otvarana i sa manje od 100 upisanih birača.

Članica Republičke izborne komisije (RIK) i Radne grupe za inostranstvo Sofija Mandić rekla je da je, prema informacijama Ministarstva spoljnih poslova, do sada evidentirano 75.000 prijava za glasanje u inostranstvu.

„To nisu sve obrađene prijave, ali na to treba dodati ono što će se desiti danas i sutra do ponoći. Svakako rekordni odziv“, navela je Mandić.

Ocenila je da je RIK otvoreniji za rešavanje problema nego Ministarstvo spoljnih poslova, koje, prema njenim rečima, ima negativan stav prema inicijativama i samoorganizovanju građana Srbije u inostranstvu.

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i član ProGlasa Miodrag Jovanović izjavio je da je kampanja „Uključi se“, prvobitno pokrenuta za dijasporu na nemačkom govornom području, proširena i na ostale delove sveta.

„Mi nikada nismo izlazili sa nekakvom čvrstom projekcijom koji je to broj ljudi koji bi zadovoljio neke naše apetite, ali moram da kažem da smo uvek pričali o nekoj brojci oko 100.000 ljudi i čini se da je tako po svim informacijama kojima raspolažemo“, kazao je Jovanović.

Ukazao je i na mogućnost otvaranja biračkih mesta van diplomatsko-konzularnih predstavništava, pozivajući se na iskustvo prethodnih izbora.

„Na prethodnim izborima u Republici Srpskoj je otvoreno nekih petnaestak biračkih mesta van ambasada i konzulata, što znači da se može kad se hoće, i ne vidim što se ne bi moglo i htelo na brojnim drugim mestima, na brojnim drugim tačkama gde je izvesno da imamo dovoljan broj ljudi“, rekao je Jovanović.

On je ocenio da je vlast procenila da treba da žrtvuje deo potencijalnih glasova podrške zbog većeg broja birača koji bi glasali protiv nje.

„Ustavna obaveza svake vlasti u Srbiji je da održava posebne odnose sa dijasporom, da se stara o ostvarivanju prava naših građana u dijaspori. Činjenica da neprestano imate opstrukcije na različitim mestima, vidite zapravo da ova vlast i na ovom primeru pokazuje zašto tretira svoje građane onako kako ih tretira, odnosno tretira ih na nedopušten i neustavan način“, izjavio je Jovanović.

Predstavnik Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) Pavle Dimitrijević rekao je da su ovoj organizaciji građani iz različitih delova sveta prijavljivali oprečne informacije o postupku i rokovima za prijavu.

„Najteže je zapravo razaznati i pouzdati se u ono šta je procedura po zakonu i šta su zakonski rokovi. Tokom ranijih dana i nedelja do Crte su stizale jako oprečne informacije i upiti naših ljudi i građana širom sveta o različitoj interpretaciji rokova za prijavu za glasanje u inostranstvu, do toga gde će i kako i ko otvarati biračka mesta“, naveo je Dimitrijević.

Pozvao je građane da budu istrajni i iskoriste preostalo vreme za prijavu, kao i da kontaktiraju nadležne ukoliko ne dobijaju odgovore ili postupak kasni.

„Nekad je potrebno poslati mejl više, podsetnik, zvati, nema više šta da se čeka, ovo je to vreme“, poručio je Dimitrijević.

Mandić je ukazala i na problem upisa u birački spisak državljana Srbije koji nikada nisu živeli u zemlji, a nemaju ni podatak o poslednjem prebivalištu roditelja u Srbiji.

„Postoji najveće neslaganje oko jedne stvari koja je meni poprilično neshvatljiva, a to je da građanima koji imaju državljanstvo, a nemaju poslednje prebivalište u zemlji ili poslednje prebivalište roditelja, dakle nikad nisu živeli u zemlji, MUP u jednom trenutku kaže: ‘Vi nemate pravo da glasate’, iako je Ustavom njima garantovano biračko pravo. Mi smo danas pokušavali da isteramo to pitanje na ovoj radnoj grupi, međutim, isključivo smo dobijali negativne odgovore“, rekla je Mandić.

Studenti u blokadi obratili su se otvorenim pismom diplomatsko-konzularnoj mreži Srbije, izražavajući zabrinutost zbog toga što pojedini građani još nisu dobili rešenja za glasanje u inostranstvu, a objavili su i uputstvo za glasanje u dijaspori.

Ministarstvo spoljnih poslova ocenilo je njihovo saopštenje kao „maliciozni akt“ i pritisak u predizbornoj kampanji, navodeći da rok za donošenje rešenja ne ističe 3. oktobra u ponoć.

Rok za podnošenje prijava za glasanje u inostranstvu ističe u subotu, 3. oktobra, u ponoć, po vremenu u Srbiji, dok donošenje rešenja predstavlja zaseban korak u postupku.