Zapečaćena glasačka kutija, ilustracija. Foto: Srđan Ilić

Dok se u javnosti vodi intenzivna politička borba za vanredne parlamentarne izbore raspisane za 25. oktobar, izborne radnje za članove Nacionalnih saveta nacionalnih manjina, zakazane za 8. novembar, odvijaju se u dubokoj senci republičke kampanje. Dok pojedini predstavnici manjinskih veća upozoravaju na kratke rokove, nejednake uslove, neažurne biračke spiskove i rizik od istorijski niske izlaznosti usled zamora glasača, drugi u ovom preklapanju vide priliku za viši stepen političke pismenosti i odgovornog učešća u demokratskim procesima. Sagovornici Insajdera, međutim, saglasni su u jednom: oko 450.000 građana upisanih u Poseban birački spisak, koji čine bezmalo 12 odsto ukupnog biračkog tela Srbije, predstavljaju snagu koja u tesnoj trci može opredeliti republičku vlast, ali i direktno odrediti da li će nacionalni saveti sačuvati ustavnu autonomiju.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u tehničkom mandatu Demo Beriša raspisao je 18. septembra, dan pre isteka roka za raspisivanje, izbore za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina koji će biti održani 8. novembra.

Na tim izborima će učestvovati pripadnici 23 nacionalne manjine.

Ministarstvo je prethodno, 16. septembra, privremeno zaključilo posebne biračke spiskove i utvrdilo da je 21 nacionalna manjina ispunila uslove za neposredne izbore – albanska, aškalijska, bošnjačka, bugarska, bunjevačka, vlaška, grčka, egipatska, mađarska, makedonska, nemačka, poljska, romska, rumunska, rusinska, slovačka, slovenačka, ukrajinska, hrvatska, crnogorska i češka.

Sa druge strane, pripadnici goranske i ruske nacionalne manjine svoje predstavnike biraće putem elektorske skupštine.

Redovni izbori za članove nacionalnih saveta održavaju se svake četiri godine, koliko traje mandat jednog saziva. Zakonom je propisano da se izbori za članove svih nacionalnih saveta održavaju istovremeno, odnosno istog dana.

Raspisuju se najranije 120, a najkasnije 90 dana pre isteka mandata nacionalnog saveta koji je poslednji konstituisan, tako da budu održani najkasnije 15 dana pre isteka tog mandata. Prethodni izbori za nacionalne savete održani su 13. novembra 2022. godine.

Za predstojeće neposredne izbore za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina, zakazane za 8. novembar, Republička izborna komisija (RIK) sprovodi postupak proglašenja kandidatskih lista sukcesivno, na dnevnim sednicama.

Redovni izbori u vanrednim okolnostima: Čelnici manjinskih veća za Insajder upozoravaju na kratku kampanju, zbunjenost birača i nisku izlaznost

Izborne radnje za savete nacionalnih manjina odvijaju se u dubokoj senci vanrednih parlamentarnih izbora u zemlji. Ova okolnost, ističu sagovornici Insajdera, otežava ionako komplikovano motivisanje pripadnika nacionalnih manjina da učestvuju u još jednim izborima.

Fuad Baćinanin, predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća navodi da su izbori za savete nacionalnih manjina "vanredni, čak i kad su redovni".

"Ministar je doneo odluku o raspisivanju izbora bez ikakvih prethodnih konsultacija sa predstavnicima saveta nacionalnih manjina, što po sebi pokazuje odnos vlast prema građanima nacionalnih manjina. To što će izbori za savete da se održe dve nedelje nakon parlamentarnih je po meni najgore rešenje. Ako se uračuna i period izborne tišine, nama ostaje svega desetak dana za kampanju u tom međuperiodu između završetka parlamentarnih i izbora za savete", kaže Baćinanin.

Da preklapanje izbora nije idealan scenario, slaže se i Muhamet Behrami, predsednik Nacionalnog saveta aškalijske nacionalne manjine.

"Parlamentarni izbori imaju veliki uticaj na uslove u kojima se održavaju izbori za savete nacionalnih manjina. Treba prikupiti potpise, pozvati ljude da glasaju, a mi nemamo na raspolaganju ni resurse niti pristup medijima koje imaju velike stranke. Pritom, ljudi su zbunjeni, jer im treba objasniti zašto ponovo treba da izlaze na glasanje. Činjenica da slede još i predsednički izbori, samo dodatno komplikuje stvari. Prošli izbori za savete su organizovani u vreme popisa stanovništva, ali ovo su još komplikovanije okolnosti", kaže Behrami.

Ono gde će uticaj parlamentarnih izbora najpre da se oseti, navodi za Insajder Mihael Plac, predsednik Nacionalnog saveta nemačke nacionalne manjine, je u izlaznosti.

"Izbori su poodavno bili najavljeni, i u tom smislu nismo iznenađeni njihovim raspisivanjem. Mi smo se spremali za kampanju. Međutim, ova okolnost će nesumnjivo ionako nisku izlaznost na izborima za savete nacionalnih manjina dodatno smanjiti. U kontekstu vanrednih parlamentarnih, ovi izbori će biti još manje vidljivi", ističe Plac.

Aron Čonka (DZVM): Tih 450.000 glasova manjina može odlučiti parlamentarne izbore, promene u državi preliće se i na nacionalne saveta

Komentarišući položaj manjinskih izbornih lista i povezanost vanrednih parlamentarnih i izbora za članove Nacionalnih saveta nacionalnih manjina, predsednik Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara (DZVM) Aron Čonka ističe za Insajder da je reč o sistemu spojenih sudova. Prema njegovim rečima, oko 450.000 manjinskih birača, koji čine blizu 12 odsto ukupnog biračkog tela, mogu direktno opredeliti pobednika na republičkom nivou, ali i pokrenuti političke promene u samim nacionalnim većima.

"Isto tako, teme su takođe povezane jer manjinski saveti su u pravnom sistemu Republike Srbije i videli smo na primeru REM-a kako manjinski saveti mogu da odlučuju ili da utiču na to kako će, recimo, sastav REM-a izgledati koji, eto, utiče i na neke druge stvari koje se tiču i većine, ne samo manjine. Isto tako vidimo sada, dakle, da postoji ta neka evropska obaveza Srbije koja se odnosi na manjinski akcioni plan, a koji se takođe preko nacionalnih saveta, ne rešava. I taj manjinski akcioni plan je već u više navrata dorađivan, proširivan, smanjivan, ali nikako se rokovi nisu mogli ispoštovati koji su tamo bili dati i ta obaveza će biti pred novim sastavom nacionalnih saveta. Ono što je za sada sigurno, to je da što se tiče lista koje su do sada predate i koje su do sada proglašene na izborima za nacionalne savete, ova situacija trenutno pogoduje onim strankama nacionalnih manjina koje učestvuju u vlasti i koje imaju mogućnost da brzo prikupe potpise, imaju taj neki mehanizam i one su uglavnom već i predale svoje liste. Iako je kampanja za nacionalne savete na neki način sad stavljena po strani i više se oseća kampanja za parlamentarne izbore, tako da je na neki način je ovo palo u drugi plan – izbori za nacionalne savete i ta kampanja koja se oko toga vodi", ocenjuje Čonka.

On smatra da oko 450.000 birača nacionalnih manjina, koji čine blizu 12 odsto ukupnog biračkog tela u Srbiji, može direktno da odluči ishod vanrednih parlamentarnih izbora.

"Ja mislim, ako se ne varam, da je nekih dvanaest posto populacije Srbije nekog manjinskog porekla, tako da 12%, naročito u ovakvim izraženim okolnostima gde su Studentska lista i lista Srpske napredne stranke veoma blizu po procentima ko će osvojiti više ili ko će osvojiti manje mandata. Naravno da tih 450.000 glasova manjinskih može da odluči ishod i parlamentarnih izbora. Tako da se tu postavlja jedno veliko pitanje: kako se studentska lista ophodi prema manjinama i prema manjinskim zajednicama, a isto tako i Srpska napredna stranka ili stranke koje su na vlasti kako računaju i kako gledaju na to da će uspeti da privuku glasače iz tih manjinskih zajednica", smatra sagovornik Insajdera.

Osvrćući se na specifičnosti glasanja na izborima za manjinska veća, pre svega na problem neažurnosti posebnih biračkih spiskova i rizik od zamora birača usled preklapanja sa republičkim, ali i potencijalno najavljenim predsedničkim izborima, sagovornik Insajdera kaže da ove velike teme na neki način potiskuju izbore za nacionalne savete, te da se možda izbori za nacionalne savete smatraju i manje važnim izborima.

"Ispostavlja se da i nisu baš manje bitni i manje važni izbori. Glasači manjina će dva puta izlaziti na birališta i ako ne bude nekog zamora, može da se desi da i u tom pogledu donesu neke promene. Tu postoji isto jedna velika razlika. Na izborima za nacionalne savete mogu da učestvuju samo oni koji se registruju u poseban birački spisak nacionalne manjine, a taj poseban birački spisak je još neažurniji nego što je opšti birački spisak i mnogi se nisu ni upisali na u taj poseban birački spisak", ukazuje Čonka.

Vojnić (HNV): Dva izborna ciklusa su prilika, a ne teret

Jasna Vojnić, aktuelna predsednica HNV-a, zastupnica u Saboru i nosilac Liste "HNV -Jasna Vojnić za izbore za Nacionalni savet hrvatske manjine" ocenjuje da ovakva vrsta mobilizacije manjinskih glasača u rasponu od samo dve nedelje "može biti i dobra".

"Može povećati interesovanje za izbore, ali i svest o tome koliko je važno učestvovati u odlučivanju. Mi smo proteklih godina mnogo ulagali u političku pismenost naše zajednice. Ne samo da ljudi znaju kada su izbori, već i da razumeju o čemu se na njima odlučuje, koje su nadležnosti institucija i koliko njihov glas zaista vredi. I moram reći da sam ponosna na naše ljude. Kada smo predavali listu za Hrvatsko nacionalno veće, za samo nekoliko sati prikupili smo dvostruko više potpisa nego što je bilo potrebno. To mi govori nešto mnogo važnije od samog broja potpisa. Naši ljudi nisu izgubili veru u to da mogu da utiču na sopstvenu budućnost. A možda je upravo to najveći uspeh političkog osnaživanja jedne zajednice: kada ljudi prestanu da sebe doživljavaju samo kao one o kojima se odlučuje i postanu svesni da su i sami oni koji odlučuju. Zato dva izborna ciklusa ne posmatram kao teret, već kao dve prilike za odgovorno učešće u demokratskom životu", smatra Vojnić.

Procene su da je u poseban birački spisak Nacionalnih zajednica nacionalnih manjina u Srbiji upisano bezmalo 450.000 birača, što je grubo gledano oko 12 odsto ukupnog biračkog tela. U prilog tome govori i činjenica da je 2022. godine, pravo na održavanje neposrednih izbora za nacionalne saveta imalo 19 nacionalnih zajednica, a u izborima je direktno učestvovalo 456.199 birača.

Upitana o svom viđenju trenutne situacije sa kampanjom u mestima sa dominantnom hrvatskom nacionalnom zajednicom i do koje mere je, sudeći prema dosad proglašenim listama hrvatske manjine, prisutan demokratski potencijal u samoj hrvatskoj zajednici, Vojnić ocenjuje da je predizborna atmosfera u hrvatskoj zajednici veoma dobra.

"Drago mi je što imamo tri izborne liste jer demokratija podrazumeva mogućnost izbora. Ipak, demokratski potencijal ne meri se samo brojem lista, već i njihovim odnosom prema zajednici i rezultatima koje mogu da pokažu. Bila bih srećnija kada bi sve tri liste imale takve programe i rezultate da, bez obzira na to ko pobedi, napredak hrvatske zajednice bude zagarantovan. Međutim, moja ocena dosadašnjeg delovanja pojedinih političkih aktera je drugačija. Jedna se svojim delovanjem pokazala kao izrazito destruktivan činilac unutar zajednice. S druge strane, članovi druge liste bili su deo vladajućih struktura Hrvatskog nacionalnog veća u prethodnim mandatima, dakle, imali su priliku i mogućnost da deluju. Međutim, njihov doprinos je ili izostao ili je bio usmeren isključivo na njihovu usku lokalnu sredinu. Tako da na kraju nije presudno koliko se lista takmiči, već koliko će cela hrvatska zajednica dobiti od onih koji budu izabrani", smatra Vojnić.

Korhec: Ishod parlamentarnih izbora direktno utiče na izbore za nacionalne savete – izazivači čekaju šansu ako SNS izgubi dominaciju

Komentarišući mobilizaciju glasača nacionalnih zajednica na vanrednim parlamentarnim i izborima za članove Nacionalnih saveta, profesor ustavnog i upravnog prava Tamaš Korhec kaže za Insajder da u javnosti parlamentarni izbori svakako uživaju primat, pa se i birači sa posebnog biračkog spiska za sada bave parlamentarnim izborima, što se, kako navodi, isto odnosi i na veće i jače stranke nacionalnih manjina. Upitan gde se ukrštaju vanredni parlamentarni izbori i izbori za Nacionalne savete, uzimajući u obzir da 450.000 birača manjina čini bezmalo 12 odsto ukupnog biračkog tela, Korhec ukazuje na njihovu neposrednu povezanost.

"Ukrštenje, odnosno međuzavisnost dva izbora je očigledan u smislu da će ishod parlamentarnih izbora uticati na ishod izbora za nacionalne savete. Do sada vladajuća stranka, i stranke nacionalnih manjina, članovi vladajuće koalicije su suvereno vladali u ogromnoj većini nacionalnih saveta. Ako 25. oktobra vladajuća stranka (SNS) izgubi dominaciju na parlamentarnim izborima, to će imati uticaja na izborne rezultate 8. novembra, u smislu, da potencijalni izazivači sadašnjih dominantnih opcija imati bolje izglede za dobar rezultat. Ako vladajuća stranka ostane okosnica vlasti u državi, vladajuće strukture će verovatno ostati iste i nakon 8. novembra", ocenjuje Korhec.

Na pitanje o Akcionom planu za nacionalne manjine kao neizostavnom delu pregovaračkog procesa sa EU i tome da li je na tom polju ostvaren pomak, profesor Korhec objašnjava da se napredak Srbije u ispunjavanju evropskih standarda meri preporukama Savetodavnog komiteta Okvirne konvencije Saveta Evrope, ratifikovane pre četvrt veka. Prema njegovoj oceni, iznesenoj i na nedavnoj konferenciji u SANU, Srbija je u proteklih 25 godina uvek bila spremnija da donese zakone sa visokim standardima zaštite manjinskih prava nego da prihvaćene obaveze i ispuni, zbog čega u pojedinim oblastima gotovo da nema nikakvog napretka u poslednjih 15 godina.

Dorčova Valtner (Storyteller): Biće zanimljivo videti da li će se mobilizacija sa parlamentarnih izbora preseliti u trku za nacionalne savete

Kada je reč o mobilizaciji glasača nacionalnih zajednica u rasponu od samo dve nedelje, osnivačica i urednica portala Storyteller Vladimira Dorčova Valtner smatra da je važno da se ova dva izborna procesa ne posmatraju kao potpuno odvojeni svetovi.

"Formalno jesu različiti. Na parlamentarnim izborima građani biraju političke predstavnike, dok bi izbori za manjinske nacionalne savete trebalo prvenstveno da se tiču ostvarivanja prava manjinskih zajendica (ne volim reč 'manjina') u oblastima kulture, obrazovanja, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma. Ali u praksi posebno u manjim manjinskim sredinama, često se prepliću iste političke, institucionalne, medijske i lične mreže. Zato će biti veoma zanimljivo pratiti da li će se mobilizacija sa parlamentarnih izbora, svega dve nedelje kasnije, preliti i na izbore za nacionalne savete. Ne samo koliko će ljudi izaći na izbore, nego ko ih mobiliše, preko kojih struktura i oko kojih tema", smatra Dorčova Valtner.

Prema njenim rečima, bilo bi dobro kada bi kampanja za nacionalne savete otvorila pitanja koja su za manjinske zajednice zaista važna, kao što su obrazovanje na maternjem jeziku, manjinski mediji, kultura, položaj mladih, iseljavanje kao i transparentnost rada samih saveta.

"Rizik je da zbog blizine parlamentarnih izbora ta pitanja ostanu u senci šire političke polarizacije", kaže sagovornica Insajdera.

Na pitanje da li postoji realna mogućnost da takozvani "manjinski glasovi" kojih je oko 450.000, budu tas na vagi u oba izborna ciklusa, posebno kada se raspišu i predsednički izbori, Dorčova Valtner poziva na oprez u definisanju tog biračkog tela.

"Bila bih oprezna sa izrazom 'manjinski glas', jer ne postoji jedan homogen manjinski birački blok. Pripadnici nacionalnih manjina nisu politički monolit i razlikuju se od zajednice do zajednice, od mesta do mesta, ali i po generacijama, socijalnom položaju i političkim stavovima. Naravno da veliki broj birača može biti politički značajan, posebno u tesnim izbornim utakmicama. Ali za mene je zanimljivije pitanje koliko političke partije mogu preko manjinskih institucija, lokalnih struktura, nacionalnih saveta, ustanova ili medija da mobilišu deo tog biračkog tela. U manjinskim zajednicama zato treba pratiti upravo odnos političkih stranaka, nacionalnih saveta, lokalnih vlasti, ustanova i manjinskih medija. Ako se iste političke mreže pojavljuju na više tih nivoa, njihova mobilizaciona moć može biti mnogo veća od onoga što nam govori samo broj pripadnika određene zajednice. Zato bih manje govorila o manjinama kao 'tasu na vagi', a više o tome koliko su manjinske zajednice politički pluralne i koliko građani i građanke stvarno imaju mogućnost da biraju između različitih programa, ljudi i politika", ističe ona.

Izvor: Insajder