Foto: Insajder
Srbija je ponovo na pragu promena, a javni tužioci biće na ispitu profesionalnog integriteta i sposobnosti da zaštite vladavinu prava, poručeno je danas na međunarodnoj konferenciji Udruženja tužilaca Srbije (UTS) i Evropske mreže tužilaca za zaštitu životne sredine. Konferencija, kojom se obeležava 25 godina postojanja Udruženja, prvobitno je bila posvećena ekološkim krivičnim delima, ali je fokus uvodnih obraćanja preusmeren na promene nakon parlamentarnih izbora u Srbiji i ulogu tužilaca u njima. Na otvaranju je istaknuto da je proces zahteva za pravdu nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu pokazao da građani očekuju odgovore tužilaštva na brojna pitanja, pre svega o tome ko je odgovoran za tu nesreću.
Predsednica UTS Lidija Komlen Nikolić rekla je da se to udruženje oduvek zalagalo za lični i profesionalni integritet i da javni tužioci u Srbiji sada imaju prostor da ga pokažu.
Ona je ocenila da je pitanje ekologije, odnosno različitih projekata koji su uticali i koji će uticati na sve građane, okupilo ljude oko zahteva za demokratske promene i da će biti jedno od odlučujućih pitanja u tom procesu.
"Javni tužioci obavljaju svoju javnotužilačku funkciju. Nemojte dozvoliti da se par javnih tužilaštava na teritoriji Srbije odslika na rad celokupne javnotužilačke organizacije. Oni su manjina, a ljudi koji neguju vladavinu prava i postupanje u skladu sa zakonom su većina", rekla je Komlen Nikolić.
Tužiteljka Vrhovnog javnog tužilaštva Jasmina Stanković istakla je da Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ne predviđa pravo na adekvatnu životnu sredinu kao posebno ljudsko pravo, zbog čega Evropski sud za ljudska prava u svojoj praksi zaštitu životne sredine povezuje sa ostvarivanjem drugih prava garantovanih Konvencijom.
Predsednik Evropske mreže tužilaca za zaštitu životne sredine Rob de Rajk rekao je da živimo u turbulentnim vremenima, u kojima su zbog ratova klimatske promene izgubile prioritet, ali da Srbija pokazuje da vladavina prava može da se odbrani. Ona je, kako je istakao, preduslov za odgovarajuću krivičnopravnu zaštitu životne sredine.
On je ukazao na transnacionalnu dimenziju ekološkog kriminala i naveo da je u Srbiji bilo znakova političkog uticaja koji je slabio rad tužilaštva. Izrazio je nadu da će nova Vlada uspeti da sprovede predložene mere pobedničke liste.
Ambasadorka Švedske Šarlote Samelin rekla je da snažni zakoni o zaštiti životne sredine imaju smisla samo ako institucije imaju kapacitete da ih primenjuju i istakla ključnu ulogu tužilaca u tom procesu.
Ambasador Holandije Martajn Elhersma rekao je da je tokom poslednjih nekoliko meseci postalo očigledno koliko je građanima važno da ostvare biračko pravo i učestvuju u procesima koji vode demokratiji, većoj transparentnosti i vladavini prava.
On je ocenio da je „agenda koja je izrasla na domaćem terenu“ dobra osnova za uspostavljanje vladavine prava. Srbija ulazi u "komplikovan period sa mnogo izbora i potrebe za kompromisom", rekao je Elhersma, ukazujući na Evropsku uniju kao sistem učenja u kojem su zemlje članice uspostavile različite modele.
Šef Odeljenja za vladavinu prava i ljudska prava Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Srbiji Mauro Puzo istakao je da su ekološka krivična dela važno pitanje u Evropi jer njihove posledice prevazilaze štetu po životnu sredinu.
Izvor: Insajder
