Ubedljiva pobeda Studentske liste na parlamentarnim izborima u Srbiji označila je kraj dugogodišnje političke dominacije Aleksandra Vučića, ali je istovremeno otvorila i neprijatna pitanja za Evropsku uniju. Brisel je više od decenije tretirao Vučića kao nezamenljivog partnera, često zanemarujući upozorenja o urušavanju demokratije i vladavine prava. Sada, kada je njegov režim poražen, EU mora da pronađe način da uspostavi odnos sa novom političkom većinom koja prema evropskim institucijama ima ozbiljne rezerve, piše Politiko.

„Brisel je izgubio svog čoveka u Beogradu“, konstatuje Politiko u analizi političkih posledica izbora održanih u nedelju, 25. oktobra.

Pobeda Studentske liste, koja je osvojila apsolutnu većinu u parlamentu, okončala je 12-godišnji period tokom kojeg je Vučić bio glavni sagovornik Evropske unije u Srbiji. Više od decenije praktično svaki korak u pregovorima o pristupanju EU, kao i trgovinski pregovori, prolazili su upravo preko njega.

„Aleksandar Vučić ponašao se kao osoba kojoj se svi obraćaju za sve, istovremeno ignorišući sve zakone u zemlji, uključujući i Ustav“, rekao je za Politiko Jugoslav Gašić, docent medicine na nekoliko univerziteta i budući narodni poslanik.

Kada su ga novinari Politika kontaktirali, Gašić je pregledao studentske radove, što ovaj medij opisuje kao svojevrsnu sliku nove parlamentarne većine, sastavljene uglavnom od profesora, lekara i drugih ljudi bez prethodnog političkog iskustva.

Studentska lista, nastala iz masovnog protestnog pokreta bez jednog lidera, ostvarila je ubedljivu izbornu pobedu. Njen prvi zadatak biće, kako navodi Politiko, uklanjanje posledica dugogodišnje vladavine Vučića i Srpske napredne stranke, pre svega kroz obnovu vladavine prava i demokratskih institucija.

Međutim, promena vlasti mogla bi da označi i početak potpuno drugačijeg odnosa Srbije i Brisela. Predstavnici Studentske liste smatraju da je Vučić saradnju sa EU koristio prvenstveno kao sredstvo za ostvarivanje sopstvenih političkih interesa, a ne kao iskren put ka evropskim integracijama.

„Na kraju krajeva, on je uvek zastupao sopstvene interese, a ne interese Srbije“, rekao je Gašić. Predstavnici SNS-a nisu odgovorili na zahtev Politika za komentar.

Brisel godinama ignorisao upozorenja

Politiko ocenjuje da je dugogodišnja spremnost evropskih institucija da gotovo svu komunikaciju sa Srbijom vode preko Vučića ostavila gorak ukus čak i među najposvećenijim zagovornicima evropskih integracija.

„Ključna lekcija koju bi trebalo izvući iz slučaja Srbije jeste da Evropska unija veoma lako može da izgubi kredibilitet i integritet ukoliko ignoriše uzroke demokratskog nazadovanja u jednoj zemlji“, rekao je Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP).

Prema istraživanju CEP-a objavljenom ranije ove godine, čak 41,6 odsto građana smatra da je Evropska unija više zainteresovana za ostvarivanje sopstvenih političkih i ekonomskih interesa u regionu nego za unapređenje demokratije i vladavine prava u Srbiji.

Majstorović podseća da su nevladine organizacije, novinari i aktivisti godinama upozoravali evropske zvaničnike da bi u pregovore sa Srbijom trebalo uključiti i druge društvene i političke aktere.

Međutim, kako tvrdi, odgovor koji su redovno dobijali bio je da „ne postoji alternativa režimu u Srbiji“.

Kakav odnos sa EU žele studenti?

U izbornom programu Studentske liste Evropska unija predstavljena je kao najvažniji ekonomski partner Srbije.

Najavljeno je produbljivanje postojećih strateških partnerstava sa članicama EU, među kojima su Grčka, Italija, Mađarska i Francuska, ali i uspostavljanje bližih bilateralnih odnosa sa drugim evropskim prestonicama.

Ipak, kako primećuje Politiko, u programu se članstvo Srbije u Evropskoj uniji ne navodi izričito kao neposredni cilj.

Gašić nije želeo da precizira konkretne planove nove parlamentarne većine kada je reč o odnosima sa Briselom, ali je naglasio da Srbija ne želi međunarodnu izolaciju.

„Ne želimo da budemo odsečeni od Evrope. Ne želimo da budemo izolovano ostrvo“, rekao je.

Dodao je da poštuje uređenost evropskih država, vladavinu prava i demokratske principe, ali smatra da Srbija mora drugačije da postavi svoje prioritete.

„Mislim da moramo da preispitamo prioritete u odnosima sa EU, tako da interesi Srbije budu na prvom mestu. Jednostran pristup ne doprinosi dugoročnoj saradnji“, poručio je Gašić.

Studentski protesti promenili političku sliku Srbije

Politiko podseća da je Studentska lista nastala iz masovnog protestnog pokreta koji je pokrenut nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi.

Studenti su za tragediju okrivili korupciju u državnim građevinskim poslovima i započeli blokade fakulteta, a protesti su tokom narednih meseci prerasli u najveći talas demonstracija u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija.

Odgovor Brisela, međutim, bio je uzdržan.

Dok su studenti organizovali proteste širom zemlje, evropski zvaničnici uglavnom su izbegavali direktnu kritiku Vučića. Istovremeno, zastave Evropske unije gotovo da nisu bile prisutne na demonstracijama.

Evropska komisija nije odgovorila na zahtev Politika za komentar.

„Komisija najpre mora da povrati svoj odavno izgubljeni kredibilitet, nakon godina tokom kojih je podržavala Vučića“, rekao je Đorđe Bojović, savetnik za spoljnu politiku Zelenih u Evropskom parlamentu.

Prema njegovim rečima, Srbija se još od devedesetih godina suočava sa negativnim međunarodnim imidžom, koji je Vučićeva autoritarna vladavina dodatno učvrstila.

Ekonomska saradnja rasla uprkos demokratskom nazadovanju

Uprkos kritikama na račun odnosa Brisela prema Vučiću, Politiko ističe da su ekonomske veze Srbije i Evrope tokom njegove vladavine značajno ojačale. Srbija je postala jedna od vodećih destinacija za strane investicije u regionu.

Prema podacima koje navodi ovaj medij, strane direktne investicije porasle su sa oko 750 miliona evra 2012. godine na više od 30 milijardi evra kumulativno tokom naredne decenije, što je više nego u ostatku Zapadnog Balkana zajedno. Međutim, predstavnici opozicije i pojedini evropski politički akteri godinama su pokušavali da ukažu institucijama EU na probleme sa demokratijom u Srbiji.

Bojović tvrdi da su se on i predstavnici opozicionih stranaka obraćali Evropskom parlamentu i Evropskoj komisiji, tražeći sastanke i ozbiljnije razmatranje njihovih upozorenja.

„Vučić je sve njih ubedio da sa opozicijom ne vredi razgovarati i da ona nije kredibilna“, rekao je Bojović.

Brisel sada mora da promeni pristup Srbiji

Nakon što je SNS izgubio vlast i prešao u opoziciju, Evropska unija suočava se sa potrebom da iz temelja preispita način na koji je godinama gradila odnose sa Srbijom.

Nova parlamentarna većina najavljuje obnovu demokratskih institucija i drugačiji pristup evropskim integracijama, ali istovremeno očekuje da Brisel pokaže da je spreman da sarađuje sa Srbijom na ravnopravnijim osnovama.

Kako zaključuje Politiko, za mnoge građane Srbije Evropska unija sada mora da odgovori na pitanje zašto je tokom prethodnih 12 godina bila spremna da zatvara oči pred demokratskim nazadovanjem zemlje. Vučićev poraz tako nije samo promena vlasti u Beogradu, već i ozbiljan test kredibiliteta evropske politike prema Srbiji.

Izvor: Nova.rs