Referendumska atmosfera vanrednih parlamentarnih izbora, o kojoj se govorilo u javnosti tokom kampanje, ispostavila se kao tačna, iako to glasački listić nije odrazio. Postavlja se pitanje da li je debakl proevropskih i antievropskih stranaka znak da je Srbija digla ruke od evrointegracija ili je, pak, samo potvrda da je jedino pitanje na ovim izborima bilo za ili protiv opstanka režima Aleksandra Vučića.

Parlamentarni status, osim stranka nacionalinih manjina, ostvarile su samo dve liste – Studentska lista i lista Ujedinjena Srbija. Liste Evropska Srbij i Autentična desnica koje su kampanju vodile pod parolom da su jedine sa jasnom ideologijom i da bez njih ne može da se vode ključna spoljnopolitička pitanja poput evrointegracija ostale su ispod cenzusa.

Ovakav ishod glasanja ukazuje na to da su građani glasali taktički i da su su prepoznali Studentsku listu kao najefikasniji instrument za promenu vlasti, te da su ideološka opredeljenja mnogi stavili u drugi plan zarad višeg cilja – rušenja režima.

Studentska lista, proizašla iz studentskog pokreta, prema stavu nekih evropskih funkcionera poput komesarke za proširenje Marte Kos, svojim programom unutrašnjih reformi vraća Srbiju na kurs evrointegracija, zalažući se za vladavinu prava i demokratske vrednosti.

Naši sagovornici saglasni su da izborni rezultati ne pokazuju šta građani zaista misle o Evropskoj uniji, već da su ovi izbori bili pre svega referendum za i protiv vlasti, dok će tema evrointegracija doći na red tek kada se politička situacija smiri i započnu ključne reforme.

Analitičar Miljan Mladenović kaže da su ovi izbori evidentno su održani u referendumskoj atmosferi: za i protiv SNS, a da u prilog tome govori i to da je 92% građana glasalo za neku od 2 najjače opcije.

“Tema EU dakle nije bila tema ovih izbora i rezultat izbora nikako ne treba tumačiti kroz tu prizmu. Pitanje EU postaće ponovo relevantno kada teme koje su za građane dugo na listi prioriteta iznad spoljnopolitičke orijentacije budu skinute sa te iste liste prioriteta”, poručuje naš sagovornik.

Ono što je važno reći, ističe Mladenović, to je da poljuljano poverenje EU prema vlasti Srpske napredne stranke više neće biti kočnica za dalji razvoj odnosa EU i Srbije.

“To naravno ne znači i da će Srbija “sutra” ući u EU, ne znači da će čak ti odnosi biti vraćeni na period pre početka rata u Ukrajini ukoliko u novoj vlasti nadvlada antievropska struja, ali znači da sledi novi početak i da se odnos sa EU ne kreće “iz minusa”, već počinje od nule”, zaključuje Mladenović.

Analitičar Aleksandar Ivković kaže za Danas da je raspoloženje građana kada je u pitanju Evropska unija poprilično stabilno poslednjih nekoliko godina. Prema istraživanjima, kako navodi, za članstvo u Evropskoj uniji je između 40 i 50 odsto populacije, dok je protiv između 30 i 40 odsto.

“Dakle, oni koji podržavaju članstvo i dalje su u većini, ali ne u preterano ubedljivoj. Ne verujem da se to promenilo tokom ili nakon ovih izbora”, ocenjuje naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, suština je u tome što tema članstva u Evropskoj uniji nije bila u fokusu ovih izbora. Ivković podseća da svi koji su pratili izbore upozoravali su one koji su izlazili na njih sa tom temom u prvom planu da će ljude zapravo zanimati samo jedno: da li Aleksandar Vučić treba da nastavi da vlada ili ne, dodajući da su građani rekli da ne treba i da je to je bilo referendumsko pitanje ovih izbora, dok su sva druga pitanja bila manje važna.

“Očekujem da tema članstva Srbije u Evropskoj uniji neće biti prioritet ni novoj vladi, makar u prvom periodu, jer će fokus biti na internim reformama. Doduše, te interne reforme u dobroj meri su u skladu sa očekivanjima koja Evropska unija ima od Srbije. Tako će nova vlada, ukoliko bude uspešna u sprovođenju svojih prioriteta, htela-ne htela približiti Srbiju Evropskoj uniji i standardima koji su deo procesa pristupanja”, kaže.

Ivković ističe da će u budućnosti mnogo zavisiti od toga kako se Evropska unija postavi prema novim vlastima. Ukoliko to budu partnerski odnosi, ukoliko se pošalje poruka da je članstvo u Evropskoj uniji moguće u doglednom periodu i ukoliko se pronađe formula za rešavanje kontroverznih pitanja, pre svega Kosova, Ivković očekuje da postoji potencijal za rast, a ne pad podrške Evropskoj uniji u Srbiji.

“Tome će doprineti i eventualno čišćenje medijske scene nakon pobede studentske liste, gde će snažna antievropska propaganda medija bliskih vlasti verovatno biti ograničena ukoliko dođe do promena u medijskoj sferi”, zaključuje.

Izvrsna direktorka Demostata Tamara Bajčić kaže za Danas da to ne govori uopšte ništa o tom pitanju. Ona objašnjava da ovi izbori nisu bili ideološko opredeljivanje u smislu za i protiv Evropske unije.

“Ovo su bili izbori za i protiv Vučićevog režima, ovo su bili izbori za i protiv promena. Za Evropsku uniju je u Srbiji stabilno oko jedne trećine stanovništa, jedna trećina je protiv, a jedna trećina se uglavnom ne izjašnjava, što govori o tome da će tema Evropske unije biti važna u narednom periodu i na narednim izborima kada će nakon konstituisanja nove vlasti, početka rada vlade, osim tema borbe protiv kriminala i korupcije, očuvanja ekonomske stabilnosti, morati na red da dođu i teme evrointegracija i odnos nove vlade Srbije prema Evropskoj uniji”, kaže.

Bajčić zaključuje da će neminovno ideološko profilisanje partijske scene koje nas očekuje izroditi i nove političke partije različitih ideologija, a samim tim i one proevropske.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Izvor: Danas