Od 11.52 časa 1. novembra 2024. godine kada je betonska nadstrešnica rekonstruisane Železničke stanice pala u Novom Sadu, do 21.31 čas 25. oktobra 2026. godine kada je Aleksandar Vučić neočekivano priznao poraz na izborima, stala je čitava jedna istorija Srbije. A neki njeni delovi izučavaće se daleko van granica naše zemlje.

Spasioci su tog 1. novembra u Novom Sadu pre tačno dve godine iz ruševina izvukli 14 tela i troje teško povređenih osoba. Dve osobe su nakon mučne borbe za život kasnije preminule.

Umrli su: Đorđe Firić (1971), Milica Adamović (2008), Nemanja Komar (2007), Anđela Ruman (2004), Miloš Milosavljević (2003), Stefan Hrka (1997), Sanja Ćirić Arbutina (1989), Goranka Raca (1966), Vukašin Raković (1955), Mileva Karanović (1948), Đuro Švonja (1947), Vasko Sazdovski (1979), Anja Radonjić (2001), Vukašin Crnčević (2006) i devojčice Sara Firić (2018) i Valentina Firić (2014).

Teodora Martinko (2001) teško je povređena.

Izvođač radova na rekonstrukciji stanice bio je kineski konzorcijum CRIC-CCCC, a podizvođača, većinom domaćih, bilo je na desetine.

Već tog popodneva Aleksandar Vučić je saopštio da nadstrešnica nije rekonstruisana, iako je svakom koje tu prošao barem jednom bilo jasno da ona ima nove čelične i staklene elemente koji tu nikada pre nisu bili.

Druga godišnjica pada nadstrešnice u Novom Sadu, suđenje još uvek nije počelo

Medijska kampanja laži i poslednjih dana, krenula je već tog popodneva, no zahvaljujući nezavisnim redakcijama i pojedincima poput inženjera Zorana Đajića u tim prvim danima, javnost je vrlo brzo saznala da predsednik ne govori istinu, a to će se kasnije ispostaviti kao inicijalna kapisla opštenarodnog bunta.

Stanica je svečano otvarana dva puta. Jednom za potrebe izbora i doček Viktora Orbana u Srbiji, kada je bio i Vučić i, drugi put kada su je otvorili Maja Gojković predsednica Pokrajinske vlade i Goran Vesić tadašnji ministar saobraćaja. Istraga će posle pokazati da su nadležni, oba puta, svečano otvarali zapravo gradilište.

Prvi protesti i hapšenja u Novom Sadu

U danima nakon pada nadstrešnice građani su počeli tražiti odgovornost ostavljajući otiske crvenih šaka ispred institucija, što je postao simbol protesta uz parolu „Ruke su vam krvave“. Goran Vesić dao je ostavku, ali i poručio kako nije kriv.

Nakon što su prošli dani žalosti 5. novembra, u Novom Sadu, organizovan je veliki protest od nekoliko desetina hiljada nezadovoljnih građana. Gradska kuća je oštećena – zasuta kamenicama, bakljama i crvenom farbom.

Opozicija je optuživala vlast da je sa svojim ubačenim elementima uništavala gradsku imovinu, dok je režim te tvrdnje odbacivao. Policija je posle protesta uhapsila na desetine građana, među njima i članove aktivističkih grupa STAV i SVIĆE koji su pokrenuli prve proteste.

Polovinom novembra opozicija i građani orgaizuju akciju „Zastani, Srbijo“ u znak sećanja na stradale na Železničkoj stanici. Blokirane su saobraćajnice tada na 15 minuta, koliko je ljudi preminulo na stanici.

Tog meseca odvijali su se protesti opozicije ispred zgrade suda i tužilaštva u Novom Sadu zahtevajući da se puste uhapšeni građani. Ubrzo je 12 ljudi je uhapšeno zbog postojanja sumnje da su odgovorni za pad nadstešnice.

Među privedenima bili su Goran Vesić, doskorašnji ministar građevinarstva, Jelena Tanasković, doskorašnja direktorka Infrastrukture železnice, njen prethodnik Nebojša Šurlan, kao i Vesićeva pomoćnica zadužena za železnički i intermodalni transport Anita Dimoski.

Napad na studente u Beogradu i početak blokada

Zbog napada SNS aktivista i funkcionera na studente i profesore Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, tokom odavanja pošte stradalima, blokiran je ovaj fakultet. Grupa batinaša bila je ubeđena da bije opoziciju, a ne studente, što će se ispostaviti kao jedna od prelomnih grešaka bivšeg režima.

Ubrzo je blokiran i Filozofski fakultet u Novom Sadu, nakon čega su u blokade krenuli i ostali fakulteti svih univerziteta u Srbiji.

Vesić je krajem novembra pušten iz pritvora, a tada je javnost saznala užasnu vest da je u policijskoj stanici teško povređen 74-godišnji penzioner koji je bio na protestu. Nakon batina imao je hitnu operaciju prilikom koje mu je odstranjen deo tela.

Godinu dana od napada na studente FDU: Bez presuda, uz sporazume iza leđa oštećenih

Studenti su izneli četiri zahteva: objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji nadstrešnice, utvrđivanje identiteta i procesuiranje napadača na studente i profesore, obustava krivičnih postupaka protiv uhapšenih demonstranata i povećanje budžeta za visoko obrazovanje za 20 odsto.

Podršku su dobili i od Dijane Hrke, majke mladića koji je poginuo na Železničkoj stanici, koja će postati jedan od simbola protesta i koja će posle stupiti u mučan štrajk glađu.

Protesti su počeli da se održavaju svakodnevno, a građani su svakog petka u 11.52 blokirali raskrsnice širom Srbije.

Prva Slavija i veliki studentski protesti

Na desetine hiljada ljudi pridružilo se studentskom protestu na Slaviji 22. decembra 2024. godine, a prosvetni sindikati stupili su u štrajk. Škole su bile blokirane. Nova 2025. godina u Beogradu i Novom Sadu u centru je dočekana u potpunoj tišini nekoliko hiljada okupljenih ljudi u znak sećanja na stradale. Snimci i fotografije sa ovih skupova probijaju se van granice ove zemlje i počinju da se pojavljuju u svetskim medijima.

Usledili su protesti ispred Ustavnog suda, RTS-a, a u Ruzveltovoj ulici u Beogradu, povređena je studentkinja Pravnog fakulteta kada ju je vozač automobila udario na trotoaru i nosio na krovu. Advokati u Srbiji obustavili su rad na sedam dana u znak podrške studentima. Studenti su ostale građane pozvali na akciju „Generalni štrajk“ kada većinom nisu radili ugostiteljski objekti širom Srbije.

Režim je na krvavu šaku, te zime odgovorilo iscrtavanjem srednjeg prsta po čitavoj Srbiji, pa čak i školama. Povređena je još jedna studentkinja, Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, kada je automobil uleteo među studente, a 27. januara održana je 24-časovna blokada Autokomande u Beogradu.

Četvorica SNS batinaša krajem januara u Novom Sadu napadaju studentkinju Akademije umetnosti i lome joj vilicu sa bejzbol palicom. Premijer Miloš Vučević i gradonačelnik Novog Sada Milan Đukić zbog toga daju ostavke. Napadači su uhapšeni, a na mesto premijera dolazi Đuro Macut, koji će ostati upamćen jedino po tome što par dana pre ulaska u mandat kupio velelepnu vilu.

Serija velikih studentskih protesta počela je u Novom Sadu 1. februara, tri meseca nakon tragedije. Protest je organizovan tako da su bila blokirana sva tri mosta i trajao je 24 sata okupivši na više desetina hiljada ljudi iz cele zemlje.

Nakon Novog Sada usledila su još dva velika protesta – u Kragujevcu na Sretenje, a kasnije i u Nišu. Svaki protest je delovao brojniji od prethodnog, studenti su organizovano pešačili do gradova i time sticali sve veću podršku naroda. Predsedniku Srbije poručili su da „nije nadležan“.

Vlast je na ove proteste odgovorila tako što je u Pionirskom parku 6. marta počela sa okupljanjem studenata koji „žele da uče“, što se pretvorilo se u vremenski najduži skup u novijoj istoriji Srbije u okviru koga je na platou ispred Doma Narodne skupštine niklo improvizovano šatorsko naselje s pristalicama vlasti, koje će se vremenom tranformisati u paramilitarni kamp.

Režimski tabloidi, ali pre svih Informer, počeo je da se i od za naše uslove najgoreg propagandnog glasila, pretvara u nešto što će se izučavati na medijskim studijima širom planete. Svojim brutalnim targetiranjem i bezumnim javnim linčom, uništavali su živote hiljadama građana tokom ove pobune.

Najveći protest u istoriji Srbije

Tokom 2025. godine studentski protesti prerasli su u masovna okupljanja u Beogradu i drugim gradovima Srbije a studentski zahtevi prevazišli okvire akademske zajednice.

Jedan od najbitnijih datuma je 15. mart 2025. godine i protest na Slaviji gde je došlo više stotina hiljada ljudi. Verovatno najveći protest u istoriji naše zemlje. Pionirski park zauzele su pristalice režima, koji su po kasnijim svedočenjima bile naoružane, a čuvala ih je policija.

U 19.11 minuta, tokom petnaestominutne tišine u Ulici kralja Milana neobjašnjivi huk je prekinuo tišinu i stvorio paniku među demonstrantima. Već uveče se pojavila vest da je neko upotrebio zvučno oružje nad demonstrantima, što Vučić kategorički demantuje do danas.

Arhiv javnih skupova izneo procenu o broju učesnika na protestu „15. za 15“

Pred ovaj protest, na nacionalnim televizijama pušten je snimak BIA-e sa sastanka iz prostorija PSG u Novom Sadu, na kojem su navodno aktivisti STAV-a i PSG-a pripremali državni udar. Tu noć im je kao „teroristima“ preuđeno u Vučićevim medijima, dakle gotovo svim. Šestoro ih je uhapšeno i provelo je pritvoru sedam meseci, dok je šestoro ostalo u egzilu i do danas se nisu vratili kući.

Serija protesta organizovala se tog proleća i leta, na kojima je sve više građana hapšeno i tučeno. Javnost je bila uznemirena napadom na dekanku FF u Nišu Nataliju Jovanović koja je ubodena nožem u ruku.

Studenti su 3. aprila krenuli biciklima za Strazbur, posle toga su trčali i maraton do Brisela, a 5. maja 2025. zatražili su vanredne parlamentarne izbore, jer od ispunjenja prvobitnih zahteva nije bilo ništa. Organizovana je i dvonedeljna blokada RTS-a.

Vidovdanski protest okupio oko 150.000 ljudi na Slaviji i došlo do sukoba sa policijom. Sa druge strane u Pionirskom parku režim je tu noć upriličio književno veće, na kom je prvi student koji je „želeo da uči“ Miloš Pavlović, poručio: „Pobedili smo“.

Nasilan odgovor režima i povećanje represije

Krenule su blokade po gradovima širom Srbije, a SNS je sa svom pristalicama organizovao šetnje protiv blokada.

Vučić je u julu pomilovao četvoricu SNS aktivista koji su slomili vilicu studentkinji, a na društvenim mrežama naprednjaci su pokrenuli kampanju u kojima su ih proglasili „herojima“. Batinaši i policija nasilno su izbacili studente iz zgrade Državnog univerziteta u Novom Pazaru, a u Vrbasu i Bačkoj Palanci pristalice SNS-a bacale na građane i studente pirotehnička sredstva, kamenice i flaše.

U više gradova zbog toga odrzani su protesti u znak solidarnosti. Do velikih sukoba je doslo u Novom Sadu kada su uništene prostorije SNS-a na Bulevaru oslobođenja i kada je jedan pripadnik Kobri ispalio metak upozorenja. Jedna od najbrutalnijih epizoda tokom celokupnog talasa demonstracija desila se 14 avgusta na valjevskim ulicama, tokom kojeg je policija upotrebila prekomernu silu i pretukla više desetina građana, od kojih su mnogi već ležali oboreni na zemlji i nisu pružali otpor. Među kojima su bili i maloletnici.

Eskalacija sukoba sa policijom desila se 5. septembra na studentskom protestu u novosadskom kampusu, policija je primenila prekomernu silu prebijajući na stotine građana. Tom prilikom policija je bacila i suzavac, a studenti PMF-a u Novom Sadu su analizom utvrdili da je korišćen i nedozvoljeni CN gas.

Na desetine građana je privedeno i povređeno. Vučić je sa druge strane taj mesec upriličio vojnu paradu u Beogradu, a ministar kulture Nikola Selaković osumnjičen je protivzakonito hteo da skine zaštitu sa zgrade Generaštaba kako bi ovo zemljište završilo u rukama familije Donalda Trampa i na kojem je trebao da nikne hotel. Ovo umiljavanje novoj američkoj administraciji nije uspelo.

Novembar je obeležila godišnjica pada nadstrešnice. Dolazak pešaka iz Beograda, Subotice, Novog Pazara i drugih mesta ka Novom Sadu noć pred komemoraciju, ranjenom gradu priredilo je jednu od najvećih katarzi u istoriji. Održan je i najveći komemorativni i protestni skup ikada u ovom gradu.

U decembru Ćacilend je privremeno postao „Božićno selo“, a tokom 2025. godine tužilaštvima u Srbiji prijavljeno je 117 slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara, a broj fizičkih napada bio je četiri puta veći nego prethodne godine. Studenti u blokadi objavili su da su u jednom danu skupili gotovo 400.000 građana za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji, što je bio uvod u formiranje Studentske liste.

Pokušaj osvete i „otkazi za primer“

Vlast je početkom ove godine krenula u osvetu prema nastavnicima na fakultetima i školama koji su podržali studente. Nezakonite otkaze dobilo je na stotine njih. Studenti su i dalje održavali proteste ali sa akcentom na raspisivanje izbora.

Tragedija u kojoj je poginula devojka na Filozofskom fakultetu u martu u Beogradu, u režimskim tabloidima brutalno je iskorišćenja za obračun vlasti sa studentskim pokretom. Lokalni izbori u 10 mesta više su ličili na prvu liniju fronta nego na izborni dan. U svim mestima SNS je pobedio liste koje su kandidovali studenti i opozicija, uz obilato kršenje izbornih pravila.

Kako se Vučiću dogodila i “četvrta Slavija”, a pobedio je “obojenu revoluciju”?

Još jedan protest na Slaviji 23. maja okupio par stotina hiljada ljudi. Kao i svaki put do tada kada su bili veliki skupovi u Beogradu ili Novom Sadu, Srbija voz je objavio da vozovi neće saobraćati zbog navodnih dojava o bombama. Došlo je i do sukoba demonstrata i policije i više ljudi je uhapšeno.

Vučič je više puta najaviljivao izbore, ali ih je odlagao, kao i nameru da skrati mandat. Za to vreme obilazio je Srbiju u najbrutalnije viđenoj funkcionerskoj kampanji, a nije da ih ovde nije bilo. Njegove pristalice obično su ga čekale pod šatorima. Sa druge strane, formirani zborovi građana i neformalne grupe koje su podržavale studente već su dovoljno dugo uhodano sarađivale da su umele u letnjem periodu da održe kontinuitet bunta i primoraju vlast na raspisivanje vanrednih izbora.

Studenti su terenskim radom došli do svakog sela u Srbiji, zemlju su prepešačili i prepedalili uzduž i popreko više puta.

Raspisivanje izbora i nikad viđena kampanja

Na predlog Vlade, 9. septembra predsednik je konačno raspisao vanredne parlamentarne izbore za 25. oktobar. Ovime je zvanično nakon 492 dana ispunjen zahtev studenata u blokadi i predizborna kampanja je zvanično počela. Aleksandar Vučić zvanično je podneo ostavku na funkciju 27. septembra uveliko tokom predizborne kampanje u kojoj je njegovo ime bilo prvo na SNS listi.

Isplata jednokratne finansijske pomoći penzionerima (od 20.000 do 30.000 dinara), kao i podrška od preko 50 evra za sve punoletne građane, od strane opozicionih posmatrača i organizacija ocenjen kao direktna funkcionerska kampanja. Ipak, atmosfera na prikupljanju potpisa i predaji Studentske iste na kojima se okupilo na stotine hiljada građana, svedočila je da uprkos svom trudu režima da slomi narodni bunt, u izbornu trku uz sav svoj svoj izborni inženjering, ulazi u najboljem slučaju sa sličnim šansama za pobedu.

Istraživanja su očigledno bila lažna, jer ne može da se omane kumulativno 20 odsto u rezultatu, što se desilo u Srbiji. Vučić je za središte svoje kampanje odabrao skup u Novom Sadu, u mestu u kojem nije bio dobrodošao i gde je najavljivao veliki skup desetak puta, ali je uvek na kraju odustajao. Nakon dve godine najava, održao je miting na Trgu slobode. Sva dostupna policija je taj dan bila u gradu, publika je očekivano dovezena autobusima. Studenti su pozvali građane Novog Sada da ostanu u svojim domovima i ignorišu skup, te da svoju pažnju preusmere na izborni dan. Ljudi su ih poslušali.

Svoj završni skup studenti su održali na ponovo prepunoj Slaviji gde se skupilo par stotina hiljada ljudi. Svoju Studentsku listu sastavljenu većinom od profesora i stručnjaka, predstavljali su i na nizu tribina širom gradova i sela.

Poslednji dani

Izborni dan protekao je u očekivanim neregularnostima, ali ovaj put građani, ozbiljno organizovani, sprečavali su kupovine glasova i izborni inženjering. Ali treba napomenuti da bez besomučne medijske propagande, podmićivanja i ucena birača, rezultat SNS bio bi značajno skromniji.

„Ćacilend“ je predveče napunjen maskiranim muškarcima, policija pod punom opremom za razbijanje demonstracija stigla je u centar Beograda. Aleksandar Vučić doveo je društvo na rub pucanja, a svoje stanovništvo pred prag masovnih sukoba. No, nakon priznanja poraza, Pionirski park se ponovo stvorio nakon petnaest minuta koliko je trebalo da članovi paramiliranog kampa pobegnu. Slavlje je počelo.

Slavlje na ulicama širom Srbije: Kako građani slave pobedu Studentske liste (VIDEO)

Od tolike želje da uđe u istoriju, Aleksandru Vučiću se to i dogodilo. Ali ne po onome čemu se nadao. Nego kao prvom autoritarnom vođi kog je srušio organizovani narod, a kog su vodili goloruki studenti, kroz mirno i uporno ustrajavanje dugo dve godine. I ta borba biće tema još dugo i daleko van granica ove zemlje.

Pobedio je pokret bez vođe i bez potpore spolja, što se smatra za dve osnovne pretpostavke u rušenje ovakvih režima. I uz javni prostor gde je velika većina medija lagala bez prestanka 24 sata dnevno, dok je dobar deo njih bezumno širio linč prema studentima i pobunjenim narodom, izmišjajući neprijatelje i ratove. Kraj je bio splašnjavajući i vođen željom za još jednim političkim preživljavanjem sada građanina Vučića. Novi Sad dočekuje dve godine od pada nadstrešnice daleko od pravde, bez ijedne odgovorne osobe u zatvoru, ali sa nikad viđenom pobedom naroda i pretpostavkom da bi se ona konačno mogla dogoditi.