Foto: Insajder

Evropski i svetski mediji i dalje analiziraju ubedljivu pobedu Studentske liste na parlamentarnim izborima u Srbiji, ali i razmatraju da li bi model studentskog pokreta mogao da bude primenjen u drugim državama, suočenim sa sličnim ili drugačijim političkim problemima i liderima. Programski direktor Demostata Zoran Panović ocenio je da je vlast Aleksandra Vučića i pre pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu bila u ozbiljnom problemu legitimiteta, na šta je, kako je naveo, ukazivalo istraživanje Demostata iz oktobra 2024. godine – dva meseca pre pada nadstrešnice. Prema tom istraživanju, građani Srbije većinski nisu imali poverenje u institucije, dok je poverenje u vlast bilo veoma nisko, naročito kada je reč o funkcionerima Srpske napredne stranke na lokalnom nivou.

Panović je za Insajder rekao da je pad nadstrešnice pokrenuo novu političku dinamiku u Srbiji, ali da iza takvih događaja uvek stoje dublji, strukturni problemi.

„Već tada se videlo da je režim u ozbiljnom legitimacijskom problemu. Onda se desilo ono što Vučić zove 'crni labud', i upravo je to pokrenulo tragediju. Nažalost, tragedija je ponovo dala političku dinamiku u Srbiji, ali iza tih 'crnih labudova' uvek stoji strukturni problem. To su samo povodi“, rekao je Panović.

Govoreći o studentskom pokretu, ocenio je da je reč o asimetričnom političkom sukobu, jer se vlast pripremala za konvencionalni sukob sa opozicijom, kakav je obeležavao prethodne političke periode, dok su studenti predstavljali drugačiji, generacijski izazov.

„Vučić se očigledno dobro pripremao za jedan konvencionalni sukob, koji liči na sukobe iz Miloševićevog perioda, pa čak i na sukobe vlasti i opozicije, odnosno na sukobe njega i opozicije pre pojave studentskog protesta, kada su sa strane opozicije manje-više bile konvencionalne političke opcije koje su dosta ličile ili su vukle svoje korene iz propalih partija DOS-a. Znači, to je bio jedan asimetričan sukob i Vučić je čak na neke pretnje odgovarao bukvalno fortifikacijski. Fortifikacijski pokušaj odbrane režima bilo je pravljenje tog šatorskog naselja, na primer, u Pionirskom parku“, rekao je Panović.

Panović smatra da su i postupci vlasti tokom protesta doprineli tome da se u politički život uključe ljudi koji se ranije možda ne bi bavili politikom i koji nisu bili poznati široj javnosti.

„Vučić je možda sa svojim nekim, zaista pomalo iracionalnim potezima – setite se prebijanja studenata ispred FDU-a – oni su možda uvukli u politiku neke ljude koji se možda nikad ne bi bavili politikom, i za koje javnost, sem neke stručne javnosti, nije ni čula možda“, naveo je Panović.

Govoreći o pitanju liderstva u studentskom pokretu, Panović je ocenio da ne treba insistirati na tome da pokret nema lidere, ali je upozorio na opasnost od stvaranja kulta ličnosti.

„Vrlo je opasno kada se u jednom društvu pravi kult ličnosti, a to je u Srbiji bilo izraženo i tokom ovih 14 godina. Ali nije svako liderstvo kult ličnosti. Liderstvo je dobra stvar u politici ako je zdravo“, rekao je.

Poređenje sa 5. oktobrom i pitanje „duboke države“

Osvrćući se na poređenja aktuelnih političkih prilika sa 5. oktobrom 2000. godine, Panović je rekao da postoje sličnosti, ali i značajne razlike. Kao jedno od ključnih pitanja izdvojio je snagu struktura koje je nazvao „dubokom državom“ i njihov mogući uticaj na političke promene.

Podsetio je na događaje koji su usledili nakon 5. oktobra, poput pobune u zatvorima i prekida fudbalske utakmice, ocenjujući da su pokazali koliko su strukture iz prethodnog režima bile snažne. Taj period, kako je naveo, na kraju je obeležio i atentat na premijera Zorana Đinđića.

„Sada ćemo videti kakvo je stanje sa Vučićevom dubokom državom i za šta ona ima snage ili nema“, rekao je Panović.

Na pitanje da li nova vlast ima kapacitet da joj se odupre, on kaže da se nada da ima. On je ocenio i da je 5. oktobar u režimskoj propagandi naknadno predstavljan kao „obojena revolucija“, iako taj pojam, kako je objasnio, nije odgovarao tadašnjim okolnostima u Srbiji.

Prema njegovim rečima, 5. oktobar bio je pokušaj da se u Srbiji završe procesi demokratske tranzicije koji su u drugim delovima istočne Evrope počeli ranije, ali ih je režim Slobodana Miloševića zaustavio.

"Protest protiv korupcije, bahatosti, primitivizma"

Direktor Demostata Zoran Panović ocenio je i da se Srbija se trenutno nalazi u periodu političkog međuprostora, odnosno interegnuma, u kojem svi kalkulišu, a kao jedno od ključnih pitanja izdavaja da li ljudi koji su radili u institucijama tokom prethodnog režima sada mogu da pokažu integritet.

„Suština Vučićeve vlasti bila je upravo u tome da se blokiraju institucije, da se svedu na puku fasadu, a da se od jedne velike partije, Srpske napredne stranke, napravi vertikalni kanal socijalne promocije. Ništa nisi mogao da uradiš bez partije“, rekao je Panović.

Prema njegovim rečima, tim kanalom su se desetine hiljada ljudi afirmisale, dobile položaje, funkcije i privilegije.

Panović je ocenio da je vlast Aleksandra Vučića promenila socijalnu strukturu društva, stvarajući, s jedne strane, bogatašku „superklasu“, a s druge pomerajući deo stanovništva iz siromaštva u nižu srednju klasu.

Zbog toga je, kako je naveo, režim bio mnogo vitalniji od Miloševićevog. Dodao je da protesti nisu bili prvenstveno motivisani socijalnim nezadovoljstvom.

„Ovaj protest nije primarno bio socijalno indukovan. On je pre svega bio protest protiv korupcije, bahatosti, primitivizma, jedne uzurpacije svega i svačega“, rekao je Panović.

"Ljudi su željni elementarne pravde"

Govoreći o očekivanjima od promena, Panović je ocenio da građani ne traže preterano mnogo, već elementarnu pravdu i vraćanje poverenja u institucije.

„Ako sad kažemo da treba napraviti razliku između kriminalaca i policajaca, pa nije to sad neka tolika nauka. Jednostavno, ljudi su željni neke elementarne pravde. To može da se uradi brzo, da se povrati poverenje u određene institucije. To nije neka nesavladiva stvar“, rekao je.

Panović je ocenio i da su izbori, prema njegovom mišljenju, razgradili dva mita – da je Srbiji potrebna tehnička vlada koja bi šest meseci pripremala uslove za nove izbore, kao i da parlamentarne, predsedničke i lokalne izbore treba održavati odvojeno.

Kada je reč o formiranju nove vlade, Panović smatra da bi ona, ukoliko ima kapaciteta, mogla da odradi pun mandat i tokom njega sprovede sistemske reforme.

„Toliko je ubedljiva podrška koju je dobila Studentska lista da ova nova vlada, ako može, ako ima kapaciteta, komotno može da vlada puni mandat i da za vreme tog mandata sprovede te sistemske reforme koje namerava“, rekao je.