U nedelju će građani Srbije, koji pripadaju nekoj od 23 nacionalne manjine, moći da biraju svoje članove nacionalnih saveta.

Neposredne izbore na biračkim mestima biraće pripadnici 21 nacionalne manjine: albanske, aškalijske, bošnjačke, bugarske, bunjevačke, vlaške, grčke, egipatske, mađarske, makedonske, nemačke, poljske, romske, rumunske, rusinske, slovačke, slovenačke, ukrajinske, hrvatske, crnogorske i češke.

Svoje predstavnike će putem elektorske skupštine birati i pripadnici goranske i ruske nacionalne manjine.

Referendumska atmosfera na izborima za članove mađarskog nacionalnog saveta

Na izborima za mađarski nacionalni savet ove godine učestvuju samo dve izborne liste – „Magyar Összefogás – Mađarska sloga” i „Pokret za novi početak vojvođanskih Mađara – Vajdasági Magyar Újrakezdés Egyesület”.

Aron Čonka, predsednik Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara kaže za Mašinu da su parlamentarni izbori bili poligon za izbore za nacionalne savete, kada je reč o kampanji, budući da će i na tim izborima, atmosfera biti referendumska.

DZVM ne učestvuje na izborima za nacionalne savete, već pruža podršku listi Pokreta za novi početak vojvođanskih Mađara, na kojoj se nalaze i neki njhovi članovi.

„Naša lista je sačinjena od takvih organizacija koje su podržavale Studentsku listu, a na drugoj strani imamo SVM i njihova organizacija koja je podržavala Srpsku naprednu stranku”, objašnjava Čonka.

Tokom kampanje se, navodi, primetilo da se građani oslobađaju straha, ali da on nije u potpunosti iščezao.

Tokom susreta koje su pravili sa građanima, dodaje, nailazili su i na opstrukcije i verbalne provokacije.

„Očekujem da će izlaznost biti dobra, da će se izmenom poslova izbora, kao rezultat svega toga, promeniti sastav mađarskog nacionalnog saveta. On je sad trenutno jednopartijski, samim tim što imamo dve liste, znači da će biti prisutan pluralizam u nekom narednom sazivu”, objašnjava Čonka dodajući da lista koju podržava „igra na pobedu”.

Nada se, navodi, da će mađarski nacionalni savet, nakon ovih izbora, krenuti drugim putanjom i da će kako kaže, da služi zajednici, a ne uskopartijskim interesima jedne stranke.

„Ako ohrabreni svim ovim što se desilo, ljudi izađu u velikom broju i glasaju za promene i u samim nacionalnim savetima, onda će se sigurno desiti i drugačije upravljanje tim nacionalnim savetima”, navodi on i dodaje da su na listi koju podržava DZVM većinom stručnjaci, a ne stranački kadrovi.

„Smatramo da bi oni svojom stručnošću napravili neku vrstu depolitizacije nacionalnog saveta i da bi time nacionalni saveti radili za zajednicu, a ne za uske stranačko-političke interese”, kaže Čonka.

Ukoliko lista Pokreta za novi početak vojvođanskih Mađara osvoji vlast u nacionalnom savetu, prioritet će, kaže Čonka, biti manjinski akcioni plan koji je od izuzetne važnosti za približavanje Srbije Evropskoj uniji.

Mađarska nacionalna manjina je najveća manjina u Srbiji i broji više od 180.000 pripadnika, što iznosi skoro tri posto ukupne populacije u Srbiji.

Izbori za bošnjačko vijeće: Izborni rezultat na državnom nivou ne znači i promenu lokalnih odnosa moći

Četiri izborne liste kandidovane su za izbore za članove bošnjačkog nacionalnog vijeća.

U pitanju su izborna lista „Sandžačka demokratska partija – Elmir Habibović”, zatim lista „Čuvari Sandžaka“, izborna lista „Usame Zukorlić – „Pokret za ujedinjenje Bošnjaka“ i lista „Ujedinjeni Bošnjaci – Samir Tandir”.

Nusreta Brunčević, novinarka portala Takt info iz Novog Pazara kaže da je Studentska lista na parlamentarnim izborima osvojila u Novom Pazaru više glasova nego tri najveće bošnjačke političke stranke zajedno i da taj rezultat treba posmatrati šire od samog izbornog nadmetanja.

„On je pokazatelj potrebe za političkim promjenama, ali i poruka da veliki dio građana očekuje drugačiji odnos prema javnom interesu, odgovornosti i problemima lokalne zajednice”, navodi Brunčević.

Kada je riječ o izborima za Bošnjačko nacionalno vijeće, ne očekuje da će se nova politička atmosfera u značajnijoj meri odraziti na predstojeće izbore, pre svega, zato što se održavaju vrlo brzo nakon parlamentarnih, a i zbog toga što, kako kaže, rezultat na državnom nivou još uvek nije proizveo suštinske promene u političkim odnosima na lokalnom nivou.

Ona ukazuje i na to da je bošnjačko vijeće u prethodnom sazivu u više navrata javno podržalo studente i ustupalo im prostorije za smeštaj građana koji su u Novi Pazar dolazili na skupove iz drugih gradova.

„Ovi primjeri pokazuju da Bošnjačko nacionalno vijeće, pored svojih zakonom utvrđenih nadležnosti, može imati ulogu i u širim društvenim procesima, kroz javni dijalog i podršku građanskim inicijativama. S druge strane, Studentska lista nema svoju kandidatsku listu na predstojećim izborima za BNV, pa ostaje otvoreno pitanje kako će se opredijeliti građani koji su je podržali na parlamentarnim izborima”, navodi novinarka.

U Srbiji prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine živi više od 150.000 Bošanjaka, što ih čini drugom najvećom nacionalnom manjinom u zemlji.

Deo romske zajednice poziva na bojkot izbora za romski nacionalni savet

Pripadnici romske nacionalne manjine u Srbiji na izborima u nedelju imaće samo jednu opciju za glasanje, budući da je kandidovana samo izborna lista „Ujedinjeni Romi za ujedinjenu Srbiju – Dejan Vlajković”.

Nenad Vladisavljev iz organizacije Romski akademski krug izjavio je juče za emisiju „Pravi ugao” na Radio-televiziji Vojvodine (RTV) da deo romske zajednice poziva na bojkot izbora za romski nacionalni savet, pre svega zato što jedna lista nije izbora.

Vladisavljev kaže za Mašinu da postoji zabrinutost da bi na izborima za Nacionalni savet romske nacionalne manjine u nedelju 8. novembra moglo doći do pokušaja kupovine glasova.

Podseća da su, prema navodima posmatračke misije CRTA, na ponovljenim parlamentarnim izborima, održanim 1. novembra, na pojedinim biračkim mestima zabeleženi su navodi o pokušajima kupovine glasova.

„Postavlja se pitanje da li su lica koja su se i u prethodnim izbornim procesima dovodila u vezu sa kupovinom glasova nastavila sa istom praksom i nakon pobede studentske liste na parlamentarnim izborima održanim 25. oktobra 2026. godine”, navodi Vladisavljev.

Romska nacionalna manjina je, prema zvaničnim informacijama, treća nacionalna manjina u Srbiji sa više od 130.000 pripadnika.

Izbore za nacionalne savete pratiće 204 posmatrača i posmatračice

Na izborima za članove saveta nacionalnih manjina svoje posmatrače imaće organizacije Oko, Bravo, Kreni-Promeni, Budni i Liberta sa ukupno 180 posmatrača, dok će strane misije ima 24 posmatrača.

Od stranih posmatrača biće prisutni Misija OEBS, ambasade Britanije, Slovačke, Sjedinjenih Američkih Država i Delegacija Evropske unije u Srbiji.

Ukupno je registrovano 204 posmatrača, saopštila je nedavno Republička izborna komisija.

Aktivista Građanskog pokreta Bravo Brajan Brković, koji će biti jedan od posmatrača tog pokreta na izborima za nacionalne savete, kaže za Mašinu da je ohrabrujuće što se toliki broj građana prijavio da posmatra izbore i da na taj način učestvuje u izbornom procesu.

„To smatram da je važno iz razloga što nas je cela situacija u prethodne dve godine, ali kad pogledamo i dosta unazad, naučila koliko je važno da građani učestvuju u demokratskim procesima u zemlji, jer su jedini garant da neće doći do različitih zloupotreba”, navodi on.

Ističe da o uređenom društvu u Srbiji možemo govoriti od onog momenta kada za većinu građana politika nije nešto čime ne želi da se bavi, već kada razume svoju ulogu u društvenim dešavanjima.

Očekuje da nacionalni saveti ubuduće neće, kako kaže, kao do sada, služiti interesima vlasti.

„Od budućih saziva saveta nacionalnih manjina očekujem, pre svega, da služe građanima i pripadnicima nacionalnih manjina, a ne za političko potkusurivanje i za produženu ruku organizovane kriminalne grupe, kako je to bilo dok je SNS bio na vlasti”, navodi Brković.

Biračka mesta će u nedelju, tokom izbora za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina biti otvorena od 7 do 20 časova.

Večeras u ponoć počinje izborna tišina i traje do nedelje do zatvaranja biračkih mesta.

D.S.