Foto: Srđan Ilić
Studentski pokret u Srbiji, koji je izrastao iz masovnih protesta, sada se suočava sa možda najtežim zadatkom – kako obećanu promenu pretvoriti u stvarne reforme. Zašto Srbija više nije samo primer zarobljene države, već i zarobljenog društva? Kako prepoznati i ukloniti skrivene centre moći, a da iza poznatih političkih figura ne ostanu netaknute čitave mreže njihovog uticaja? I može li Studentska lista, kada postane deo parlamentarnog sistema, da sačuva ono najbolje iz pokreta – a to je odlučnost u odlučivanju, takozvana deliberativna demokratija? O izazovima političke tranzicije u Srbiji, očekivanjima od Studentske liste koja će imati apsolutnu većinu u Parlamentu, kao i ulozi stručnjaka i civilnog društva u budućim reformama, za emisiju “Svet i mi” govorila je Denisa Kostovicova, profesorka globalne politike na Evropskom institutu Londonske škole ekonomije i političkih nauka.
Kandidati Studentske liste još nisu dobili mandate u Skupštini, da bi kasnije formirali Vladu, a izazovi koji se nalaze pred njima su veliki. Za profesorku Kostovicovu najveći izazov će biti – ispunjenje obećanog.
“Znamo da se Studentska lista najviše fokusirala na domaću reformsku agendu, pogotovo na korupciju, reformu institucija, i to će biti jedan od glavnih repera na osnovu kojih će se meriti koliko su oni uspešni u svom novom zadatku. Oni će se takođe suočiti sa velikim portfolijom pitanja koja se tiču regionalne saradnje i spoljne politike. Naravno, mnogo se pitanja postavlja trenutno: kako će jedan pokret odjednom da postane konvencionalna politička snaga, politički akter u Parlamentu? U tom smislu, Studentsku listu, naravno, čeka velika promena, pogotovo što je njihov način organizacije bio horizontalan, govori se o nekom sada više, da kažem, vertikalnoj organizaciji kada se uđe u Parlament, i gde će ta veza sa biračima biti vertikalna. Dakle, neće više biti odlaska u razne krajeve, gradove, sela, već će oni komunicirati preko svoje politike. Međutim, mislim da je jako interesantno u tom smislu da studenti i Studentska lista i poslanici zapravo ne moraju da promene kompletno sve metode rada, a tu pogotovo mislim na jednu veoma uspešnu metodu – deliberativne demokratije. Dakle, to su ti plenumi koje su studenti imali, i taj način organizovanja debate i donošenja odluka za koji se smatra da će biti i legitimniji, a samim tim i efikasniji. To se pokazalo kao činjenica u predizbornoj kampanji i uopšte u studentskom pokretu. Ja lično mislim da bi oni to što je bilo zapravo najbolje iz tog perioda horizontalnog organizovanja, da bi oni to mogli i trebali da uvedu i u Parlament”, kaže sagovornica Insajdera.
Parlament Srbije je, na žalost, bio mesto gde su se više čule uvrede i govor mržnje, od konstruktivne kritike i debate. Profesorka kaže da ono što smo mogli da vidimo i čujemo, nije bilo dostojno te državne institucije, kao i da ukazuje na to da su odluke donošene zapravo silom.
“Sad ćete imati situaciju da će Studentska lista imati većinu u Parlamentu, moći će da donose zakone, ali ja mislim da je veoma bitno da oni sada tu uvedu taj deliberativni momenat, da raspravljaju o zakonima koje donose. Jedan veliki plus deliberacije kao načina komunikacije je u tome što može da dovede do toga da vaši protivnici zapravo promene mišljenje i da prihvate vaš stav, ukoliko se on diskutuje na način koji je civilizovan, da se uvažavaju drugačiji pogledi i da se dođe do nekog zaključka. I ja mislim da je to veoma bitno, jer bi moglo doći do situacije, recimo, da nova vlada donosi zakone, a da se ti zakoni – pošto pretpostavljam da će veliki otpor biti od SNS poslanika, koji će nastojati, pretpostavljam, da nametnu isti način i obrazac komunikacije – da ćete možda imati situaciju da ti zakoni nisu raspravljeni na takav način da bi mogli da povuku i birače sa sobom”, objašnjava profesorka.
Očekivanja ogromna u Srbiji i u svetu
Za nju će jedan od najvećih izazova biti da se prekinu mreže političkog uticaja i korupcije. Smatra da će se sve to pažljivo pratiti i da će to raditi i posmatrači, kao i mediji, odnosno čitava javnost, ne samo u Srbiji.
“Kao što će izborni uspeh Studentske liste biti nešto što će se proučavati, ja mislim da će se vrlo pažljivo pratiti, kako će sada oni krenuti da razgrade i demontiraju te koruptivne mreže. To je veoma težak zadatak, pogotovo zato što, kad govorimo o društvima i državama kao što je Srbija, više ne govorimo samo o zarobljenoj državi, već i o zarobljenom društvu. Zapravo, često se greši kada se samo stavi fokus na državu, da su ljudi povezani i koji imaju dobrobiti time što su povezani sa državom, već ti pipci, te koruptivne hobotnice, zalaze čak i u društvo”, smatra profesorka.
Očekivanja od Studentske liste su ogromna i u Srbiji i u svetu. Samim tim je i rizik od razočarenja prisutan. Za sagovornicu Insajdera, očekivanja od buduće Vlade Srbije su prevelika i da će ključno biti pokazati pravac u kom će se kretati.
“Ukoliko se zaista krene u dobrom pravcu, to može da napravi jedan veoma pozitivan zamajac, momentum. Ali svakako i ja mislim da je vrlo interesantno da se često pominje ili čak se postavlja pitanje – da li će postojati taj kapacitet za sve te promene. Ja mislim da je tu Srbija u jednoj veoma dobroj poziciji, jer imate eksperata koji su bili, ja bih čak mogla da kažem, neiskorišćeni u apsolutno svim sferama. Ako pogledate od poljoprivrede do recimo – socijalnog rada, socijalnih prava, evropskih integracija, spoljne politike… Imate ljude što u različitim think tankovima, različitim organizacijama, institutima koji su se bavili stručno svim ovim, koji su tu i koji bi mogli da pomognu. Mislim da će i ključ uspeha onoga što Studentska lista uradi u Parlamentu i u smislu reformi, zapravo, biti u tome ukoliko uspe da promeni stav državnog aparata prema organizacijama civilnog društva. Najjače demokratije su demokratije koje imaju i jaku državu i jako civilno društvo”, zaključila je Denisa Kostovicova, profesorka globalne politike na Evropskom institutu Londonske škole ekonomije i političkih nauka.
