Niz od četiri ključna izborna procesa, održana tokom protekle dve nedelje u različitim delovima sveta, naneo je značajne političke poraze autoritarnim liderima i podstakao obnovljenu veru u to da je demokratija otpornija nego što se ranije strahovalo.

Izbori u Brazilu, Srbiji, Izraelu i SAD održani su u veoma različitim okolnostima i pod uticajem specifičnih faktora, ali je svaki od njih pokazao koliko aktivizam građana na lokalnom nivou može da bude moćan u stvaranju neočekivanih izbornih rezultata.

Takva mobilizacija uspela je da zaustavi političke aktere koji su težili autoritarnoj vlasti i možda označi početak preokreta u globalnom trendu širenja autoritarizma, piše u analizi Gardijan.

U Brazilu je povećana izlaznost birača u drugom krugu predsedničkih izbora, održanom 25. oktobra, podstaknuta aktivizmom građana i veštim korišćenjem društvenih mreža, sprečila krajnje desničarski autoritarni pokret da učvrsti svoju kontrolu nad zemljom. To se dogodilo samo tri nedelje nakon što je taj pokret osvojio kontrolu nad Kongresom i stekao značajnu prednost u predsedničkoj trci.

Hrvatima pad Vučića važniji od povećanja cena: Podaci najnovijeg istraživanja

Istog dana, hiljadama kilometara dalje, u Srbiji je građanski pokret predvođen studentima naneo težak izborni poraz režimu koji je tokom prethodnih 14 godina učvršćivao svoju vlast neprestanim kršenjem demokratskih normi. Razlika u broju osvojenih glasova bila je dovoljno velika da otkloni svaku pomisao koju je odlazeći lider Aleksandar Vučić možda imao o pokušaju da silom poništi izborne rezultate.

Izbori održani dva dana kasnije u Izraelu bili su znatno manje jednoznačni. Benjamin Netanjahu, premijer koji je dominirao izraelskom politikom tokom prethodne tri decenije, izgubio je parlamentarnu većinu, što je predstavljalo odbacivanje njegovih pokušaja da politizuje državne bezbednosne službe i naruši nezavisnost medija i pravosuđa.

Glavne opozicione stranke, koje okupljaju većinsko jevrejsko stanovništvo i žele da smene Netanjahua, zalažu se za obnovu tih demokratskih normi. Međutim, više od deset dana nakon izbora i dalje nije jasno u kojoj meri su spremne da sarađuju sa arapskim izraelskim strankama kako bi formirale vladu.

Rast podrške tim strankama, podstaknut udvostručenjem izlaznosti Palestinaca koji imaju izraelsko državljanstvo, predstavljao je najveće iznenađenje izbora. Netanjahu, međutim, pokušava da ospori legitimitet njihovog uspeha tvrdnjama – za koje ne postoje dokazi – o stranom finansiranju i kupovini glasova dok jevrejski opozicioni lideri i dalje oklevaju da ostvare saradnju preko izraelskih etničkih podela.

Dalji razvoj događaja u sve tri zemlje neizbežno će zavisiti i od ishoda četvrtih izbora u ovom nizu od deset dana.

Ogromne razmere pobede Demokratske stranke na izborima za američki Kongres u utorak, kada je osvojila jasnu većinu i u Predstavničkom domu, i u Senatu, preokrenuvši pritom političku situaciju u saveznim državama koje su generacijama bile uporišta republikanaca, suštinski će promeniti tok poslednje dve godine predsedničkog mandata Donalda Trampa.

Tramp je oslabljen odlučnošću ovog izbornog odgovora i trenutnim podelama koje je on izazvao unutar Republikanske stranke. Međutim, nove demokratske većine sada se suočavaju sa teškim zadatkom obnove demokratskog zdravlja zemlje, nakon što su predsednik i njegov pokret MAGA tokom prethodne dve godine imali priliku da pretvore savezne institucije i državne agencije u političke instrumente.

Ishod izbora u SAD posebno umanjuje mogućnost da jedna neliberalna vlada pruža podršku sličnim vladama širom sveta.

Brazil

Izuzetan povratak Luiza Inasija Lule da Silve i njegova pobeda nad Flavijom Bolsonarom u drugom krugu predsedničkih izbora u Brazilu, nakon teškog poraza u prvom krugu, doneli su mu istorijski četvrti mandat, sa osvojenih gotovo 52 odsto glasova.

Migel Lago, istaknuti brazilski politikolog, ocenio je da rezultat nije prvenstveno bio posledica podrške Luli, čiji su lični politički dometi već bili dovedeni u pitanje u prvom krugu izbora.

„Drugi krug izbora predstavljao je poruku brazilskog društva da kaže NE krajnjoj desnici“, rekao je on.

„Bio je to decentralizovan pokret koji se proširio širom zemlje i nije predstavljao pobedu levice. Prema mom mišljenju, ovo je bila pobeda demokratije.“

Da je pobedio, Bolsonaro je jasno stavio do znanja da bi mu prioritet bio da oslobodi svog oca Žaira, koji je služio zatvorsku kaznu od 27 godina zbog pokušaja organizovanja državnog udara kako bi pre četiri godine zadržao vlast. Bolsonaro i njegov sin potom su planirali osvetu pravosuđu i nastavak izgradnje autoritarne države krajnje desnice.

Drugi predsednički mandat Bolsonara bio bi još moćniji od prvog jer bi raspolagao stabilnom i lojalnom većinom u Kongresu.

„Vlada krajnje desnice, ali izuzetno moćna vlada krajnje desnice“, rekao je Lago.

Poput svog oca, Flavio je odbio da prihvati izborni rezultat, ali za razliku od starijeg Bolsonara, nije pokušao da ga poništi silom. Umesto toga, pobegao je u Majami, odakle je nastavio da insistira na tome da ima legitimitet da bude nacionalni lider.

Sa jednim Bolsonarom u egzilu, a drugim u zatvoru, Lula je dobio određeni prostor za političko delovanje – ali ne previše – suočen sa neprijateljski nastrojenim Kongresom i nizom guvernera saveznih država koji su i dalje lojalni poraženom režimu. Ipak, neposredna opasnost po demokratske institucije Brazila za sada je prošla.

Srbija

Čak ni studenti, koji su tokom dve godine protesta pozivali Vučićev režim na odgovornost, nisu u potpunosti očekivali koliko će se snažno njihova mobilizacija i protestna aktivnost pretočiti u glasove na izborima 25. oktobra.

Neformalna izborna lista sastavljena od profesora, poljoprivrednika i drugih ljudi bez prethodnog političkog iskustva osvojila je 140 od ukupno 250 mesta u Narodnoj skupštini. Srpska napredna stranka (SNS), koju predvodi Vučić, zauzela je ubedljivo drugo mesto sa 103 mandata.

Ovaj dramatičan preobražaj snage ulice u političku moć predstavlja politički zemljotres čiji su se potresi osetili širom Balkana, ali i mnogo šire.

Slobodan Marković, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Beogradu, izjavio je da je studentski protestni pokret tokom prethodne dve godine imao efekat „grudve snega“.

„Studenti su obišli gotovo svako domaćinstvo i ljudi su počeli da veruju da je promena moguća“, rekao je on. Objasnio je da je upravo to uverenje privuklo i građane koji ranije nisu izlazili na izbore, zbog čega je veoma mali broj ljudi mogao da predvidi razmere talasa protiv režima.

Pojavili su se izveštaji da je Vučić razmatrao mogućnost državnog udara u slučaju da izborni rezultat bude tesniji, što je njegova stranka demantovala. Međutim, čak i da je to tačno, postavlja se pitanje da li je zaista mogao da računa na policiju da silom uguši opoziciju.

„Mislim da je među običnim policijskim službenicima postojalo ogromno nezadovoljstvo, a vlast je raspolagala obaveštajnim podacima koji su to potvrđivali“, rekao je Marković. „Samo pola sata nakon što je Vučić priznao poraz, policija se praktično povukla, a na mnogim mestima njeni pripadnici su se čak grlili sa opozicijom.“

Kaže se da je nova parlamentarna većina najobrazovanija na svetu ukoliko se to meri brojem doktorata po glavi stanovnika. Biće joj potrebni svi raspoloživi kapaciteti kako bi obnovila državu nakon tako dugog perioda propadanja pod jednopartijskom vlašću.

Izrael

Rezultat izbora u Izraelu, održanih 27. oktobra, takođe se može smatrati pobedom demokratije i njenih načela, ali uz brojne rezerve.

Koalicija koju predvodi Netanjahu smanjila je broj mandata sa 68 na 53 u Knesetu, koji ima ukupno 120 mesta, dok je glavni blok jevrejskih opozicionih stranaka osvojio svega 48 mandata.

Najveći dobitnici izbora bile su koalicija arapskih izraelskih stranaka Zajednička lista i stranka Ra’am, koje su osvojile 11, odnosno osam mandata. Time je gotovo udvostručen ukupan broj predstavnika Palestinaca u Knesetu, čime su ove političke snage postale faktor koji više nije moguće ignorisati.

Cionistički opozicioni blok, koji predvodi penzionisani general Gadi Ajzenkot, ipak je pokazao veliku neodlučnost, uprkos svim naporima, i izrazito okleva da sklopi sporazum kojim bi se većina protiv Netanjahua pretvorila u vladajuću koaliciju. Ovaj neprijatni zastoj otkriva ograničenja demokratskog napretka ostvarenog na izborima.

„Arapski građani Izraela predstavljaju najdemokratskije stanovništvo u regionu. Godinama su bili najdosledniji zagovornici građanskih sloboda i prava manjina“, izjavila je Dalija Šajndlin, američko-izraelska politička analitičarka.

„(Opozicioni blok) posmatra ovu (Netanjahuovu) vladu kao vlast koja želi da pretvori Izrael u autokratsku teokratiju. Plaše se da će ona ograničiti njihove individualne slobode, za koje su se godinama teško izborili kroz borbu za rodnu ravnopravnost, prava LGBT zajednice i razdvajanje religije i države. To su stvari koje izraelski Jevreji smatraju sastavnim delom demokratije.“

Šajndlin je istakla da takva definicija ne obuhvata sistematsko i kontinuirano kršenje prava Palestinaca.

„Oni izostavljaju okupaciju… To nije samo mrlja na demokratiji, već suštinska protivrečnost svemu što ima veze sa demokratskom praksom i institucijama.“

U pokušaju da spreči bilo kakvu mogućnost dogovora između Ajzenkotovog bloka i arapskih izraelskih stranaka, Netanjahu je nastojao da ospori legitimitet ovih drugih, pokrenuvši istragu o tome kako su osvojile toliki broj glasova i nagoveštavajući da su nezakonito finansirane iz Katara.

Ovaj pokušaj, zasnovan na tvrdnjama za koje nisu ponuđeni nikakvi dokazi, pojedini izraelski mediji osudili su kao „pokušaj državnog udara“.

Čak i ako taj pokušaj ne uspe i Ajzenkot uspe da sastavi manjinsku vladu, možda uz učešće stranke Ra’am i podršku Zajedničke liste izvan vladajuće koalicije, postoje ograničenja u pogledu koraka koje bi takva vlada mogla da preduzme kako bi obnovila izraelsku demokratiju.

Nova vlada nastojala bi da poništi deo zakona kojima je ograničena nezavisnost pravosuđa. Smenila bi neke policijske načelnike i možda se suprotstavila nasilnim doseljenicima koji žive u nelegalnim naseljima na Zapadnoj obali.

Međutim, okupacija bi ostala na snazi, kao i direktna kontrola izraelske vojske nad gotovo 70 odsto teritorije Gaze.

Sjedinjene Američke Države

Donald Tramp je u utorak pozvao američke birače da glasaju kao da se i njegovo ime nalazi na glasačkom listiću. Birači su upravo tako i postupili.

Rezultat je bio ubedljiv talas pobede demokrata, koji je odražavao njegovu izrazitu nepopularnost. Demokrate sada imaju komotnu većinu u oba doma Kongresa nakon velikih pobeda u saveznim državama koje decenijama nisu birale demokratske kandidate.

Na rezultate izbora prvenstveno su uticala unutrašnja ekonomska pitanja, uključujući sve veću nepriuštivost svakodnevnog života, koju je predsednik prethodno odbacio kao „prevaru“.

Koncentracija predsedničke moći, koju je Tramp uspostavio, nije bila među glavnim brigama birača, ali će novi saziv Kongresa, predvođen demokratama, morati da se suoči s tim pitanjem ukoliko želi da postigne bilo kakve rezultate.

Nova većina jeste značajna, ali ne raspolaže dvotrećinskom većinom potrebnom za poništavanje predsedničkog veta, niti sa 60 glasova u Senatu, koliko je potrebno da bi se okončala opstrukcija zakonodavnog postupka (filibaster).

Demokrate bi mogle da blokiraju zakone koje predlaže Bela kuća, ali ne mogu da računaju na to da će uspeti da usvoje sopstvene zakone.

Mogu pokušati da uskrate finansijska sredstva, ali se Trampova administracija u Beloj kući prilično olako odnosi prema navodnom pravu Kongresa da kontroliše državnu potrošnju.

Forin polisi analizira: Šta je Vučić ostavio iza sebe, šta studentski pokret nudi i tri moguća pravca srpske ekonomije

Nova većina može da organizuje saslušanja, pokreće istrage i izdaje sudske pozive državnim zvaničnicima da se pojave pred odborima Kongresa, ali ti pozivi takođe mogu biti ignorisani.

Demokrate će se verovatno suočiti sa istim problemom kao i njihove političke kolege u Mađarskoj, Poljskoj i uskoro Srbiji: depolitizacijom državnog aparata nakon perioda neliberalne vlasti.

„Putem izvršnih uredbi, ignorisanja sudskih odluka, tužbi i pretnji Ministarstva pravde, jednostranog uvođenja carina, neprijavljenog rata sa Iranom i javnog ponižavanja političkih protivnika koje je označio kao mete, Tramp se ponašao poput američkog faraona, često ignorišući čak i sopstveni republikanski Kongres“, izjavio je Stiven Hil, autor knjige „Deset koraka za obnovu američke demokratije“.

„Iako je jasno da je zadatak demokrata da preokrenu i ponište što je moguće više onoga što se dogodilo tokom prethodne dve godine, istina je da to možda neće biti nimalo lako.“