Sudija Aleksandar Trešnjev o načinu remonta pravosuđa: Potrebno je „vetiranje“ sudija i tužilaca da se vidi šta su radili u prethodnom periodu

Sudnica Specijalnog suda. FOTO: Srđan Ilić

Najveće promena u društvu nakon parlamentarnih izbora za sada je primetna u sferi pravosuđa. Gotovo svakodnevno objavljuju se nove informacije o pokretanju istraga, hapšenjima i određivanju pritvora. Ova aktivnost pravosudnih organa je, prema rečima Aleksandra Trešnjeva, člana Centra za pravosudna istraživanja i sudije Višeg suda u Beogradu, uzrokovana korenitom promenom u društvu. Ipak, kako navodi, ona ima dva pojavna oblika.

„S jedne strane, institucije su oslobođene i počele su da rade. Ali s druge strane, imamo i udvorištvo, odnosno stav određenog broja sudija i tužilaca da treba da se priklone novoj vlasti. A to nam je najmanje potrebno u ovom trenutku“, kaže Trešnjev.

On ističe da je potrebno napraviti razliku između te dve grupe nosilaca pravosudnih funkcija, ali i dodaje da to nije lak proces.

„Mora se utvrditi šta su određene kolege radile u prethodnom periodu, da bismo mogli da razlikujemo one koji se udvornički ponašaju i one koji se time nisu bavili. Ideja koja po meni u velikoj meri ima smisla, uz otvoreno pitanje načina sprovođenja, je ‚veting‘ svih sudija i tužilaca. To znači ispitivanje imovine svih sudija i tužilaca, ispitivanje njihove stručnosti, ali i onog najvažnijeg – njihovog odnosa sa političkim i kriminalnim grupama. Da bi se to sprovelo bio bi nam potreban poseban zakon“, kaže Trešnjev.

Trešnjev ističe da je on pri stavu da su nosioci pravosudnih funkcija najodgovorni za stanje u kojem se društvo našlo.

„Pravosuđe je poslednja brana nezakonitom postupanju. Ukoliko ono ne odreaguje donošenjem zakonitih odluka i javnim ukazivanjem na povrede osnovnih ljudskih prava onda se sve institucije u društvu razgrađuju. U tom smislu smatram da je najveća krivica na pravosuđu“, navodi Trešnjev.

Ono što je u pravosudnoj praksi izostajalo prethodnih godina, a što je notirano u više izveštaja nevladinih organizacija i međunarodnih insitucija, to je da se u sudovima u Srbiji jako dugo nije procesuirao predmet koji bi se fokusirao na visoku korupciju. Saglasan sa tom ocenom, Trešnjev napominje da se nada da će se to desiti u budućnosti.

„Sada ne postoji smetnja za zakonito postupanje. Postojala je opstrukcija rada, ali sada više ne postoji. S druge strane, postoji veliki broj tužilaca i sudija koji žele da rade po zakonu, a koji sada imaju uslove da rade po zakonu. Tako da ne vidim razlog da se tako nešto ne desi“, ističe Trešnjev.

Pored temeljne reforme pravosudne grane vlasti, član Ceprisa napominje da je podjednako važno reformisati i obaveštajne službe. Uz ogradu da nije stučan za datu oblast, Trešnjev napominje da mu je bliska ideja o rasformiravanju postojeće i formiranju nove obaveštajne agencije.

„Ukoliko ne budemo imali Bezbednosno-informativnu agenciju koja vrši svoja zakonska ovlašćenja bez njihovog prekoračenja, mi ćemo pre ili kasnije ponovo doći u situaciju u kojoj će se sve institucije, ako ih i sagradimo, razrušiti“, kaže Trešnjev.

Jedna od tema koja je prethodnih dana zaokupljala pažnju javnosti je i pitanje predsedničkih pomilovanja. Otkako je obelodanjeno ko sve čini spisak od 49 pomilovanih i aboliranih u delu javnosti traju debate oko pravne utemeljenosti te odluke. Trešnjev napominje da se pomilovanja ne mogu oboriti u pravnom procesu zbog nepostojanja prava žalbe, ali i dodaje da to ne znači da se pravna osnovanost ne može preispitati.

„Pomilovanja se daju u odbrani javnog interesa, a ne privatnih interesa i interesa određene političke stranke. Ranije su takve odluke donošene u onim retkim situacijama kada se nakon presude pojave određene okolnosti koje bi mogle da opravdaju korišćenje akta milosti. Primera radi, kada neko ozbiljno oboli zbog čega se obesmišljava sprovođenje krivične sankcije. Ovo što smo ovde videli daleko prevazilazi taj institut. U tom smislu, mislim da ima prostora da Ustavni sud oceni ustavnost takvih akata. Dodatno, sudija u svakom sudskom postupku u kojem su pomilovanja izdata ima ovlašćenje da ceni njegovu zakonitost, kao što ceni zakonitost bilo kog drugog dokaza. On bi morao da oceni i formalnu ispunjenost zakonitosti pomilovanja, u smislu da li su zahtevi pokrenuti onako kako zakon propisuje, ali i sa suštinskog smisla“, kaže Trešnjev.

Konstitutivna sednica Narodne skupštine zakazana je za 17. novembar, a nakon konstituisanja parlamenta očekuje se i formiranje Vlade Srbije. Upitan za očekivanja od budućeg ministra pravde Trešnjev navodi da u prvom redu očekuje da se pridržava zakonskih nadležnosti.

„Od budućeg ministra očekujemo da povuče neke poteze, ali i da neke ne povuče. Konkretno, ministarstvo pravde mora da bude servis pravosuđa, a ne da se upliće u njegov rad. Ono treba da obezbedi mogućnost zakonitog rada pravosuđa“, navodi Trešnjev.

Upitan za komentar činjenice da policija ni pored više puta ponovljenih uvredljivih i pretećih skandiranja upućenih urednici televizije Insajder Brankici Stanković koji se događaju na javnim događajima, Trešnjev ističe da mu to deluje „kao ozbilna opstrukcija rada tužilaštva“.