U oktobru 2026, mesecu u kom je Srpska napredna stranka posle 14 godina vlasti u Srbiji izgubila na izborima, Slavko Ćuruvija fondacija zabeležila je najmanje 159 verbalnih napada državnih zvaničnika i funkcionera SNS na novinare i medije. To je za 47 odsto više napada nego u septembru, a najviši mesečni zbir u drugoj polovini godine. Novinari i redakcije optuživani su za širenje mržnje čiji je cilj izazivanje nasilja, učešće u specijalnim operacijama protiv države i rad u interesu stranih službi.

Povod za više od polovine napada (58%) bili su događaji povezani sa parlamentarnim izborima održanim 25. oktobra, na kojima je ubedljivu većinu u parlamentu osvojila Studentska lista.

SĆF je nastavila da prati napade predstavnika SNS-a i posle izbornog poraza te stranke, s obzirom na to da nova vlast još nije formirana, a predstavnici dosadašnje vlasti i dalje obavljaju ključne državne funkcije i raspolažu institucionalnom moći.

Oktobarski monitoring uključuje verbalne napade Aleksandra Vučića sve dok je, kao nosilac liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ i kandidat za premijera, predvodio vladajuću stranku u izbornoj kampanji. Praćenje njegovih izjava je okončano govorom u kome je 25. oktobra priznao izborni poraz, s obzirom na to da je od tog trenutka on građanin bez javne funkcije.

Najviše napadao Vučić

Uprkos tome što je monitorisan kraće od ostalih, Vučič je u oktobru ubedljivo prednjačio sa 63 napada, što predstavlja gotovo 40 odsto svih zabeleženih slučajeva.

Osnovni narativ u tim napadima bile su tvrdnje da su strane službe uložile milijarde evra u medije i nevladine organizacije kako bi srušili vlast, pa čak i Srbiju.

Redakcije N1, Nova S, Danas i Radar predstavljao je kao ključne instrumente tog rušenja. Vučić je govorio o milijardu i 300 miliona evra koje je, navodno, dobio nevladin sektor i još „pet ili šest milijardi” koji su spolja uplaćeni medijima za rad protiv vlasti i države.

Vučić je N1 i Novu S nazvao i „aparatom za vođenje specijalnog rata protiv Srbije“. Tvrdio je da su ove redakcije „kriminalni mediji“ i „direktna produžena ruka stranih obaveštajnih agencija“.

Na meti N1, Nova, Danas, Radar

Za Vučićem, po broju napada na medije u oktobru slede: doskorašnji narodni poslanik SNS-a Nebojša Bakarec (38); vršiteljka dužnosti predsednice Republike Ana Brnabić (22); doskorašnji narodni poslanik SNS-a Vladimir Đukanović (10); ministar finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali (9) i predsednik SNS-a Miloš Vučević (8).

Od 137 napada na medije, čak 110 (80%) odnosilo se na redakcije doskorašnje Junajted grupe – N1, Novu, Danas, Radar i Forbes. Kako su zvaničnici često u jednom napadu targetirali više redakcija, broj njihovih pojedinačnih pominjanja je veći: N1 je bio meta 92 puta, Nova 59, Danas 13, Radar 11 puta, a Forbes dva puta.

Na meti su bili i istraživačke redakcije KRIK i BIRN, portali Raskrikavanje i Direktno, televizija Insajder, javni medijski servis Radio-televizija Srbije (RTS) i Radio Beograd, novinarska i medijska udruženja UNS, NUNS, NDNV i ANEM, kao i regionalni mediji.

Ova odluka N1 bila je povod za najmanje 24 napada. Vučić je odluku poredio sa nacističkim metodama, Ana Brnabić sa obeležavanjem Jevreja žutim trakama, a Miloš Vučević je govorio o „političkom reketiranju i cenzuri“.

Malovićka krišom snimala Šovljanskog

Nebojša Bakarec je zaposlene nazivao „nacistima sa N1“, a funkcionerka SNS-a Vladanka Malović govorila o „medijskom fašizmu“. U pro-SNS medijima objavljen je snimak razgovora Vladanke Malović, kao šefice informativne službe stranke, sa direktorom vesti N1 Branislavom Šovljanskim, koji je prema navodima televizije snimljen bez njegovog znanja.

Tokom poslednjih 48 sati pre izbora, zvaničnici su optuživali N1 i Novu S da svojim izveštavanjem krše izbornu tišinu. Na dan izbora, Srpska napredna stranka odbila da akredituje novinare N1, Nove, Danasa i Radara za izveštavanje iz svog izbornog štaba.

Posle pobede Studentske liste, zvaničnici su kritičke redakcije počeli da nazivaju „režimskim medijima”. Ovaj narativ nastavljen je i u novembru, a preuzeli su ga i pro-SNS mediji.

Ana Brnabić i "psihološka operacija"

Ana Brnabić je medije i nakon izbora optuživala za „psihološku operaciju“ koja je „stravična po Srbiju”. Vladimir Đukanović je tvrdio da će RTS nakon izbora postati N1 i izveštavati „krajnje antisrpski“.

Tokom oktobra direktno su napadani i pojedinačni novinari, u 26 slučajeva. Polovina napada odnosila se na Dinka Gruhonjića, novinara i profesora Univerziteta u Novom Sadu, kog vlast SNS-a optužuje za zalaganje za otcepljenje Vojvodine od Srbije, ali i za koordinatorsku ulogu u biranju kandidata i osmišljavanje programa Studentske liste.

Gotovo trećina napada na novinare (9) odnosila se na reportere i voditelje N1 i Nove S: Đura Svilara, Mladena Savatovića, Olju Bećković, Ratka Femića, Tanju Aleksić i Vojislava Stevanovića.

Na meti su bili i Saša Dragojlo (BIRN), Aleksandar Radić (Nedeljnik) i Ana Lalić (NDNV).

Poseban slučaj institucionalnog zastrašivanja zabeležen je na samom kraju meseca, kada je Više javno tužilaštvo u Beogradu, pošto je RTS emitovao izjavu vojnog analitičara i novinara Aleksandra Radića, najavilo policijsko ispitivanje kada, kako i sa kim je Radić komunicirao radi davanja izjave. Za Radićem je, kako je navelo VJT, raspisana poternica jer se sumnjiči za pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije i odavanje tajnih podataka. Slučaj je povezan sa njegovim ranijim istupima o mogućoj upotrebi zvučnog oružja nad demonstrantima na velikom protestu u Beogradu 15. marta 2025. godine, o čemu je Radić među prvima javno govorio.