Euforija nakon svrgavanja srpskog autokratskog lidera Aleksandra Vučića 25. oktobra i dalje je veoma snažna.

Dok građani slave i sa olakšanjem odahnjuju nakon četrnaest dugih godina vlasti Srpske napredne stranke (SNS), i dalje se postavljaju pitanja o unutrašnjem političkom pravcu zemlje i njenim odnosima sa svetom, piše Dimitar Bečev u analizi za Karnedži Evropa.

I građani Srbije i strani posmatrači Zapadnog Balkana smatraju da se Srbija nalazi na prekretnici. Ipak, ostaje da se vidi da li će pobednička Studentska lista (SL), građanski pokret nastao iz talasa masovnih protesta, ispuniti obećanja na kojima je zasnovao svoju podršku.

Srpska Augijeva štala

Mnogo toga je na kocki – za Srbiju, njene susede i Evropu u celini. Poraz Vučićevog SNS-a na vanrednim parlamentarnim izborima predstavlja se kao retka pobeda demokratije nad globalnim talasom autokratije.

Pojedini posmatrači povukli su paralelu sa sudbinom Viktora Orbana, saveznika u susednoj Mađarskoj, koji je smenjen na aprilskim parlamentarnim izborima.

AP o izborima u Srbiji: Međunarodni posmatrači već zabrinuti, protesti uzdrmali nesporni položaj Vučića na vlasti

Kao i u mađarskom slučaju, analitičari su ishod u Srbiji predstavili kao pobedu Evropske unije nad njenim protivnicima, pre svega Rusijom, Kinom i administracijom američkog predsednika Donalda Trampa, koji su Vučića smatrali prijateljem.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta pozdravili su pobedu Studentske liste, obećavši da će „zajedno raditi na unapređenju budućnosti Srbije u Evropskoj uniji“.

Sve je to u redu i postoji zrno istine u posmatranju događaja kroz geopolitičku prizmu. Međutim, mnoge nedavne analize previđaju ono očigledno: bez obzira na to da li je to dobro ili loše, ovo su bili srpski izbori, oblikovani srpskim okolnostima, specifičnostima, nezadovoljstvom, ogorčenošću i nadama.

Zato je ključno pitanje da li će Srbija postati bolje i pristojnije mesto za život. Na kraju krajeva, upravo su to želeli građani Srbije koji su izašli na izbore.

Oni su odbacili Vučića i podržali Studentsku listu u nadi da će biti prekinuta zarobljenost države, obnovljene građanske slobode i poboljšan svakodnevni život. Na kocki je budućnost Srbije, a mnogo manje budućnost Evropske unije ili liberalne demokratije u celini.

Ono što javnost očekuje od nove vlasti jeste da očisti srpsku Augijevu štalu. Još od vremena kada je Slobodan Milošević bio na vlasti, dok su ratovi besneli širom bivše Jugoslavije, bliske veze visokih državnih funkcionera, kriminalnih bosova, korumpiranih policajaca i obaveštajaca, sumnjivih oligarha i nacionalističkih ekstremista predstavljaju jedno od ključnih obeležja načina upravljanja državom.

Tokom dvehiljaditih, vlade su u određenoj meri uspele da razgrade te mreže i nasleđe Miloševićeve autoritarne vlasti, naročito nakon šokantnog ubistva bivšeg srpskog premijera Zorana Đinđića 2003. godine, koje je izvršio kriminalni klan povezan sa dubokom državom.

Međutim, uspon SNS-a – takozvanih naprednjaka, stranke koja se predstavljala kao proevropska, a nastala je izdvajanjem iz krajnje desničarske Srpske radikalne stranke bivšeg potpredsednika Vlade Vojislava Šešelja – doveo je do povratka mafijaškog načina upravljanja državom, i to u još brutalnijem obliku.

Vučićeva vladavina pružila je brojne drastične primere takve prakse. Uoči ovogodišnjih izbora, istraživački mediji objavili su procurele poruke zatvorenog narko-bosa Darka Šarića, koji se hvalio bliskim ličnim vezama sa srpskim liderom, njegovim sinom i njegovim poslovnim bratom Andrejem Vučićem. Iz tih prepiski moglo se naslutiti da su usluge razmenjivane u oba smera.

Takvo otkriće predstavljalo bi pravu političku bombu u mnogim drugim demokratijama. U Srbiji je, međutim, to bilo samo još jedno u nizu sličnih saznanja. Malo ko je bio istinski iznenađen: kršenje zakona postalo je način na koji se dolazi na vlast i na njoj opstaje.

Ipak, gotovo dvogodišnji protesti, u kojima su učestvovale stotine hiljada ljudi, pokazali su da je strpljenje društva iscrpljeno. Pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024. godine, koji je prvobitno pokrenuo proteste, razotkrio je smrtonosnu cenu sistemske korupcije.

Suočen sa masovnim nezadovoljstvom, Vučić je pokušao sve moguće trikove, prema pojedinim izveštajima, čak je razmatrao i državni udar, što on negira, ali nije uspeo da sačuva svoju funkciju.

Sada Studentska lista ima realnu priliku da ispuni bar deo očekivanja. Sa komotnom većinom od 140 poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini, koja ima ukupno 250 poslanika, ovaj pokret raspolaže podrškom građana i zakonodavnom snagom potrebnom za sprovođenje značajnih reformi.

Dejan Šoškić, ugledni ekonomista i bivši guverner Narodne banke Srbije, bio bi kredibilan kandidat za premijera. „Imamo plan“, poručio je uverljivo jednom podkasteru nekoliko dana pre izbora.

Šoškić bi uživao i naklonost međunarodne javnosti. Uprkos velikom nezadovoljstvu Evropskom unijom zbog toga što je godinama gledala kroz prste Vučiću, Brisel i države članice EU, koje imaju interes da Srbija uspe, pozdravljaju mogućnost da reformistička politička opcija preuzme vlast u Beogradu.

Studentska lista će verovatno pobediti i na predsedničkim izborima krajem ove godine, s obzirom na to da aktuelna vršiteljka dužnosti šefa države Ana Brnabić, koja svoju političku karijeru duguje Vučiću, teško može da bude ozbiljan kandidat.

Ipak, buduće rukovodstvo Srbije suočiće se sa velikim izazovima. Vučićevi lojalisti i ljudi koji su zahvaljujući njemu stekli privilegije čvrsto su ukorenjeni u lokalnoj samoupravi, bezbednosnom aparatu, pravosuđu, privredi i medijima. Neki bi mogli da prenesu svoju lojalnost na novu političku elitu, ali drugi će verovatno ostati uz SNS.

Studentska lista – skup univerzitetskih profesora i aktivista sa ograničenim iskustvom u složenim političkim pregovorima i funkcionisanju državne administracije – mogla bi da trpi zbog unutrašnjih sukoba i rasipanja pokreta.

„Prvi diplomatski kontakti ukazaće na pravac delovanja nove vlade“: Analiza Nemačkog Maršalovog fonda o Srbiji nakon Vučićeve ere

Neki bi mogli da podlegnu iskušenju ličnog bogaćenja koje često prati dolazak na vlast u političkom sistemu sa slabim mehanizmima kontrole. Konačno, biće i onih koji će pozivati na oprez u obračunu sa korupcijom na najvišem nivou zbog rizika koje takav potez nosi. Svi se sećaju sudbine Zorana Đinđića. Istorija se ne ponavlja, ali se rimuje.

Istovremeno, Studentskoj listi treba pružiti priliku i ne donositi preuranjene zaključke. Ona ima najbolje namere i okuplja stručnjake iz različitih oblasti kojima građani Srbije veruju. To je više nego dobar početak.

Da bi ispunila očekivanja društva, zadržala zamah i neutralisala pretnje, Studentska lista trebalo bi da se konsoliduje i od društvenog pokreta, ujedinjenog otporom prema jednom moćnom lideru, preraste u organizaciju koja će ličiti na političku stranku.

Grupa ne mora da koristi reč „stranka“, koja u Srbiji ima izrazito negativno značenje, jer građani političke partije, uključujući i nekadašnju opoziciju Vučiću, doživljavaju kao sebične interesne grupe čiji je jedini cilj prisvajanje javnih resursa.

Međutim, Ilija Srdanović, kardiolog iz Novog Sada koji se nametnuo kao neformalni lider Studentske liste, trebalo bi ozbiljno da pristupi njenoj institucionalizaciji.

Studentska lista moraće da uzme u obzir i svog protivnika. Koliko god SNS bio kompromitovan, mogao bi ponovo da ojača u slučaju da se društvo razočara, a privreda stagnira. Opozicija će posegnuti za srpskim nacionalizmom i iskoristiti svaku priliku da optuži novu vlast za izdaju, uprkos tome što su studenti zauzeli čvrst stav o Kosovu.

To bi se moglo dogoditi i pod novim liderom, dok bi Vučić vukao konce iz senke. Vučić je poražen, ali ne nužno i politički otpisan. Mogao bi da završi na optuženičkoj klupi zbog korupcije i suoči se sa dugogodišnjom zatvorskom kaznom. Ali jednako je moguće da se izvuče uz malu pomoć prijatelja iz državnog aparata i pravosuđa.

Dobra strana ove priče jeste to što će političko nadmetanje doprineti zdravijem političkom životu u Srbiji. Vučićev odlazak predstavlja priliku za obnovu demokratije, pri čemu bi SNS – ili ono što od njega ostane – mogao da dobije novu ulogu.

Važno je i to što će se SNS i Studentska lista nadmetati u Narodnoj skupštini i raspravljati o odlukama nove vlade. Ustavno gledano, Srbija je parlamentarna republika, ali je oduvek bila podložna pokušajima preuzimanja vlasti od strane samovoljnih predsednika, koji svoju moć često sprovode neformalnim kanalima.

Vučić je pokazao koliko je takav sistem opasan, naročito kada je reč o urušavanju stranačkog političkog života. Njegov politički pad predstavlja priliku da se obnovi ne samo duh već i doslovno poštovanje Ustava.

Regionalni odjeci

Kakav će uticaj rezultati srpskih izbora imati na širi region?

Ovo je odlična vest za sve koji žele da vide kako Zapadni Balkan ubrzava put ka članstvu u Evropskoj uniji. Iako je Vučić formalno zagovarao pristupanje Srbije EU, u praksi je oličavao ideju da jedna država može da napreduje i bez punopravnog članstva u Uniji i bez ispunjavanja strogih uslova za pristupanje.

Pod njegovim vođstvom, Srbija je selektivno prihvatala pojedine elemente evropskih integracija, dajući prednost trgovinskim i investicionim vezama sa EU u odnosu na zajedničke vrednosti. Vučić se podjednako dobro osećao u Pekingu ili Abu Dabiju kao i u Briselu, predstavljajući Srbiju kao neku vrstu nesvrstane Jugoslavije.

Balkanska afera: Zašto izbori u Srbiji i Bugarskoj pružaju slabu utehu Ukrajini?

Proevropski orijentisani političari smatrali su Vučića potencijalnim remetilačkim faktorom u regionu: govorio je Crnogorcima da ih Evropska unija nikada neće primiti; podržavao poteze Milorada Dodika, lidera SNSD-a, usmerene na podrivanje Bosne i Hercegovine kao funkcionalne države i koristio razočaranje Evropskom unijom u Severnoj Makedoniji, gde je Srbija pod Vučićem važila za jednog od najvažnijih međunarodnih saveznika.

Nasuprot tome, nova srpska vlada deluje odlučno u nameri da uspostavi saradnju sa Evropskom unijom. Programi i prioriteti dve strane u velikoj meri se podudaraju. Uslovljavanje članstva u EU poštovanjem vladavine prava nesumnjivo će biti od ključnog značaja za napore da se razgradi štetno nasleđe prethodnog režima.

Nova vlada će verovatno nastojati da svom pristupu da patriotski karakter. Beograd će sprovoditi reforme ne da bi udovoljio Evropskoj komisiji, već zbog sopstvenog interesa Srbije. Istaknuti predstavnici Studentske liste ukazali su na to da se „opredeljenost za evropske principe i vrednosti“ pominje već u prvom članu Ustava Srbije.

Takav pristup je potpuno opravdan. Evroskepticizam i dalje ima snažno uporište u srpskom društvu. Zbog Vučića i antievropskog diskursa u medijima koji su podržavali prethodnu vlast, podrška članstvu Srbije u EU najniža je u regionu. Tokom 2024. godine iznosila je oko 34 odsto, dok je 26 odsto građana bilo protiv. Poređenja radi, u Crnoj Gori je protivljenje članstvu iznosilo svega 10 odsto.

U Srbiji borba protiv korupcije predstavlja zajedničku tačku koja povezuje pristalice i protivnike evropskih integracija. Studentska lista nastala je upravo iz tog saveza, koji je ojačao nakon masovnog protivljenja građana 2021. godine koncesiji za eksploataciju litijuma u zapadnoj Srbiji, koju je podržavala Evropska unija.

Zato bi bilo mudro da se nova vlada ne oslanja na EU kao na glavni izvor sopstvenog legitimiteta. Pravdanje svake pojedinačne odluke i politike pozivanjem na Evropsku uniju moglo bi da izazove suprotan efekat.

Istovremeno, političke promene mogle bi pozitivno da utiču na ugled Brisela u Srbiji. Negativna kampanja koju su vodili mediji bliski Vučiću mogla bi da izgubi na intenzitetu. Mediji poput Informera godinama su blatili ne samo demonstrante već i Evropsku uniju i Zapad. Kako bi ih diskreditovali, ti mediji su govorili o obojenoj revoluciji koju navodno organizuju neimenovane strane sile.

Dana 22. februara 2022. godine, samo dva dana pre početka ruske sveobuhvatne invazije na Ukrajinu, Informer je objavio naslov: „Ukrajina napala Rusiju“.

Takvi antievropski narativi možda neće nestati, ali ubuduće više neće imati toliko prostora u javnosti. Promena uređivačke politike javnog servisa RTS-a i četiri privatne televizije sa nacionalnom frekvencijom mogla bi da napravi značajnu razliku.

Evropska pravda analizira „senzacionalnu“ pobedu Studentske liste: Ko je došao na vlast u Srbiji?

Jedna od oblasti u kojoj će biti više kontinuiteta nego promena jeste spoljna politika. Predstavnici Studentske liste jasno su stavili do znanja da se Srbija neće pridružiti zapadnim sankcijama protiv Rusije. Za to postoje dva razumljiva razloga.

Prvo, Beograd neće menjati svoju politiku prema Kosovu. Nova vlada nastaviće Vučićevu politiku učešća u dijalogu o normalizaciji odnosa sa Prištinom, koji se vodi pod pokroviteljstvom Evropske unije.

U idealnom slučaju, Beograd bi čak mogao da pristupi sprovođenju Ohridskog sporazuma iz 2023. godine, čiji je cilj normalizacija odnosa Srbije i Kosova. Time bi nova vlada stekla političke poene u Briselu, a cenu eventualnog nezadovoljstva na domaćem terenu učinila podnošljivom.

Ipak, Srbija će nastaviti da se protivi nezavisnosti Kosova. U tom smislu, ruska diplomatska podrška ostaće od ključnog značaja.

Drugo, ni ekonomske veze Srbije neće biti prekinute. Zatvaranje Alta banke 30. oktobra, u kojoj su mnogi Rusi držali svoj novac, ne menja širu sliku.

Ruski Gasprom nastaviće da snabdeva Srbiju gasom, dok će Naftna industrija Srbije (NIS) ostati u vlasništvu Gasprom njefta, pri čemu Trampova administracija kontinuirano odobrava izuzeća od američkih sankcija na izvoz ruskih proizvoda. Ipak, postoje velike šanse da će srpske fabrike nastaviti da proizvode municiju za Ukrajinu, ali i Izrael, kao što su to činile i tokom Vučićeve vlasti.

Ni kada je reč o Kini ne treba očekivati zaokret od 180 stepeni. Istina je da je neuspešna obnova železničke stanice u Novom Sadu, koja je pokrenula proteste 2024. godine, finansirana kineskim kreditom. Međutim, ekonomske veze Srbije i Kine postale su deo strukturnih odnosa.

Kina učestvuje sa 11,5 odsto u ukupnom iznosu stranih direktnih investicija u Srbiji. Iako je to znatno manje od udela Evropske unije, koji iznosi 62,6 odsto, Kina je i dalje na drugom mestu.

Ono što se verovatno može očekivati jeste određeno usklađivanje sa EU u pogledu zaštite od nelojalne konkurencije iz Kine u oblasti trgovine. Novi predlozi Evropske komisije o postepenom uključivanju zemalja kandidata u jedinstveno tržište EU predviđaju usklađenost sa evropskim odbrambenim politikama i pravilima kao jedan od preduslova.

Gardijan analizira: Srbija i još tri zemlje pokazale da je demokratija otpornija nego što se strahovalo

Novi srpski premijer neće imati lične odnose kakve je Vučić izgradio sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Ipak, on ili ona uvek će biti dobrodošli i u Pekingu i u Moskvi, koje će Beograd nastaviti da posmatraju kao partnera u Evropi.

Nova faza

Nema sumnje da Srbija ulazi u novu fazu svoje političke istorije. Rezultat parlamentarnih izbora održanih 25. oktobra predstavlja priliku za novi početak srpske politike i, nadamo se, odnosa sa Evropskom unijom.

Stasala je nova generacija koja je dve godine učestvovala u protestima zahtevajući odgovornu vlast. Srbijom će sada upravljati grupa stručnjaka koji su pokazali integritet. Ipak, promena na vrhu vlasti predstavlja tek prvi korak u dugotrajnom i složenom procesu.