Aleksandar Vučić je otišao, ali šta sledi? Euforija nakon svrgavanja dugogodišnjeg lidera Srbije na izborima 25. oktobra i dalje je snažna. Međutim, dok građani slave i osećaju olakšanje posle dugih 14 godina vlasti Srpske napredne stranke (SNS), ostaju brojna pitanja o budućem unutrašnjem razvoju zemlje i njenim odnosima sa svetom.

I građani Srbije i strani posmatrači Zapadnog Balkana smatraju da se zemlja nalazi na prekretnici. Ipak, tek treba videti da li će pobednička Studentska lista, pokret nastao iz talasa masovnih protesta, uspeti da ispuni svoja obećanja, piše Dimitar Bečev u analizi za Carnegi Endowment.

Čišćenje Augijevih štala u Srbiji

Mnogo toga je na kocki – za Srbiju, njene susede i Evropu u celini. Poraz Vučićevog SNS-a na vanrednim parlamentarnim izborima predstavlja se kao retka pobeda demokratije nad globalnim talasom autokratije.

Posmatrači povlače paralelu sa sudbinom Viktora Orbana, Vučićevog saveznika iz susedne Mađarske, koji je izgubio vlast na parlamentarnim izborima u aprilu.

Kao i u mađarskom slučaju, analitičari su rezultate izbora u Srbiji predstavili kao pobedu Evropske unije nad njenim protivnicima, pre svega Rusijom, Kinom i administracijom američkog predsednika Donalda Trampa, koji su Vučića smatrali prijateljem.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta pozdravili su pobedu Studentske liste, obećavši da će „zajedno raditi na unapređenju evropske budućnosti Srbije“.

Sve je to u redu i ima određene istine u posmatranju događaja kroz geopolitičku prizmu. Međutim, veliki deo nedavnih analiza zanemaruje ono što je očigledno: ovo su bili izbori u Srbiji, oblikovani specifičnim srpskim okolnostima, nezadovoljstvom, ogorčenjem i nadama.

Zato je ključno pitanje da li će Srbija postati pristojnije mesto za život.

Upravo je to ono zbog čega je većina građana glasala. Vučića su zamenili Studentskom listom u nadi da će biti okončana zarobljenost države, obnovljene građanske slobode i poboljšan svakodnevni život.

U pitanju je, pre svega, budućnost Srbije, a mnogo manje budućnost Evropske unije ili liberalne demokratije u celini.

Od nove vlasti javnost očekuje da očisti srpske „Augijeve štale“.

Još od vremena Slobodana Miloševića, kada su besneli ratovi širom bivše Jugoslavije, bliske veze između visokih državnih funkcionera, kriminalnih bosova, korumpiranih policajaca, obaveštajaca, sumnjivih oligarha i nacionalističkih ekstremista predstavljale su jedno od glavnih obeležja sistema vlasti.

Tokom dvehiljaditih godina vlasti su donekle uspele da razgrade te mreže i Miloševićevo autoritarno nasleđe, posebno nakon šokantnog ubistva premijera Zorana Đinđića 2003. godine, koje je izvršila kriminalna grupa povezana sa strukturama duboke države.

Međutim, dolazak SNS-a na vlast označio je povratak mafijaškog načina upravljanja državom u još izraženijem obliku.

Naprednjaci su nastali kao naizgled proevropski izdanak krajnje desničarske Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja.

Vučić, Darko Šarić i veze sa kriminalom

Vučićeva vladavina pružila je brojne drastične primere takvog sistema.

Uoči ovogodišnjih izbora istraživački mediji objavili su procurele poruke osuđenog narko-bosa Darka Šarića, u kojima se hvalio bliskim ličnim vezama sa srpskim liderom, njegovim sinom i bratom Andrejem Vučićem, koji se bavi biznisom.

Prepiska je ukazivala na mogućnost uzajamnog činjenja usluga.

U mnogim drugim demokratijama takvo otkriće izazvalo bi politički zemljotres. U Srbiji je, međutim, doživljeno kao još jedan primer već poznatog obrasca.

Malo ko je bio istinski iznenađen. Kršenje zakona postalo je način na koji se dolazi na vlast i na njoj opstaje.

Ipak, gotovo dvogodišnji protesti, u kojima su učestvovale stotine hiljada ljudi, pokazali su da je strpljenje društva iscrpljeno.

Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024. godine, koji je pokrenuo proteste, razotkrio je smrtonosnu cenu sistemske korupcije.

Suočen sa masovnim nezadovoljstvom, Vučić je pokušao sve moguće načine da sačuva vlast. Prema pojedinim izveštajima, čak je razmatrao državni udar, što on negira.

Ipak, nije uspeo da zadrži funkciju.

Studentska lista ima većinu, ali i ogromna očekivanja

Studentska lista sada ima priliku da ispuni makar deo očekivanja građana.

Sa komotnom većinom od 140 poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini, koja broji 250 poslanika, pokret ima i podršku javnosti i zakonodavnu snagu potrebnu za sprovođenje značajnih reformi.

Dejan Šoškić, ugledni ekonomista i bivši guverner Narodne banke Srbije, mogao bi da bude kredibilan premijer.

„Imamo plan“, poručio je Šoškić u razgovoru za jedan podkast nekoliko dana pre izbora.

On bi mogao da računa i na podršku iz inostranstva.

Uprkos ogorčenju prema Evropskoj uniji, koja je godinama tolerisala Vučića, Brisel i države članice EU pozdravljaju mogućnost da reformistička politička opcija preuzme vlast u Beogradu.

Studentska lista će verovatno pobediti i na predsedničkim izborima krajem godine, pošto se aktuelna privremena šefica države Ana Brnabić, koja svoju političku karijeru duguje Vučiću, teško može smatrati ozbiljnom alternativom.

Ipak, pred novim rukovodstvom Srbije nalazi se veoma težak put.

Vučićevi lojalisti i ljudi koji su imali koristi od njegovog sistema i dalje su duboko ukorenjeni u lokalnim vlastima, bezbednosnom aparatu, pravosuđu, privredi i medijima.

Neki bi mogli da promene stranu i priklone se novoj političkoj eliti, dok će drugi verovatno ostati verni SNS-u.

Studentska lista, koju čine univerzitetski profesori i aktivisti sa ograničenim iskustvom u parlamentarnoj politici i državnoj upravi, mogla bi da se suoči sa unutrašnjim sukobima i podelama.

Pojedinci bi mogli da podlegnu iskušenju ličnog bogaćenja, koje prati obavljanje vlasti u političkom sistemu sa slabim mehanizmima kontrole.

Biće i onih koji će pozivati na oprez u obračunu sa korupcijom na najvišem nivou, zbog rizika koje takva borba nosi.

Svi se sećaju sudbine Zorana Đinđića.

Istorija se ne ponavlja doslovno, ali često pokazuje slične obrasce.

Istovremeno, Studentskoj listi treba pružiti priliku. Njene namere su dobre, a okuplja stručnjake iz različitih oblasti kojima građani Srbije veruju.

To je više nego dobar početak.

Vučić je poražen, ali nije nužno politički završen

Da bi ispunila očekivanja društva, održala zamah i odgovorila na pretnje, Studentska lista mora da se konsoliduje i od društvenog pokreta, ujedinjenog otporom prema autoritarnom lideru, preraste u organizaciju koja funkcioniše poput političke stranke.

Ne mora nužno da koristi reč „stranka“, koja u Srbiji ima izrazito negativno značenje.

Građani političke partije, uključujući i nekadašnju opoziciju Vučiću, često doživljavaju kao interesne grupe čiji je jedini cilj izvlačenje javnog novca.

Ipak, Ilija Srđanović, kardiolog iz Novog Sada koji se profilisao kao neformalni lider Studentske liste, trebalo bi ozbiljno da pristupi institucionalizaciji pokreta.

Studentska lista moraće da vodi računa i o svom protivniku.

Iako je SNS duboko kompromitovan, mogao bi ponovo da ojača ukoliko građani postanu razočarani novom vlašću, a privreda zapadne u stagnaciju.

Opozicija će se oslanjati na srpski nacionalizam i koristiti svaku priliku da novu vlast optuži za izdaju, iako su studenti zauzeli čvrst stav o Kosovu.

To bi moglo da se dogodi pod novim liderom, dok bi Vučić iz pozadine nastavio da vuče konce.

Vučić je poražen, ali to ne znači da je politički završen.

Moguće je da će biti krivično gonjen zbog korupcije i da će završiti na dugogodišnjoj zatvorskoj kazni.

Ali podjednako je moguće da će uspeti da izbegne odgovornost uz pomoć svojih prijatelja u državnom aparatu i pravosuđu.

U susednoj Crnoj Gori bivši lider Milo Đukanović ostao je na slobodi uprkos brojnim optužbama koje su se nagomilavale tokom gotovo tri decenije njegove vlasti.

Pozitivna strana ove situacije jeste mogućnost da politička konkurencija učini srpsku politiku zdravijom.

Vučićev odlazak predstavlja priliku za ponovnu demokratizaciju Srbije, pri čemu bi SNS, ili ono što iz njega nastane, dobio novu ulogu.

Važno je i to što će se SNS i Studentska lista nadmetati u parlamentu i raspravljati o odlukama nove vlade.

Srbija je po Ustavu parlamentarna republika, ali je često bila izložena koncentraciji moći u rukama predsednika koji su vlast sprovodili neformalnim kanalima.

Vučić je pokazao sve opasnosti takvog sistema, posebno kroz obesmišljavanje partijskog i parlamentarnog života.

Njegov pad prilika je da se obnovi ne samo duh već i slovo Ustava.

Kakve će posledice izbori imati po region?

Rezultat izbora u Srbiji predstavlja odličnu vest za sve koji žele da Zapadni Balkan brže napreduje ka članstvu u Evropskoj uniji.

Iako se Vučić formalno zalagao za pristupanje Srbije EU, u praksi je predstavljao ideju da država može uspešno da funkcioniše bez punopravnog članstva i ispunjavanja strogih evropskih uslova.

Tokom njegove vladavine Srbija je selektivno prihvatala elemente evropskih integracija, dajući prednost trgovinskim i investicionim odnosima sa EU u odnosu na evropske vrednosti.

Vučić se jednako dobro osećao u Pekingu i Abu Dabiju kao i u Briselu, predstavljajući Srbiju kao svojevrsnu verziju nekadašnje nesvrstane Jugoslavije.

Proevropski krugovi videli su ga kao potencijalnog remetilačkog faktora u regionu.

Crnogorcima je poručivao da ih Evropska unija nikada neće prihvatiti, podržavao je poteze Milorada Dodika, lidera bosanskih Srba, usmerene na podrivanje Bosne i Hercegovine kao funkcionalne države, a koristio je i razočaranje Evropskom unijom u Severnoj Makedoniji, gde je Srbija pod njegovim vođstvom smatrana jednim od najvažnijih međunarodnih saveznika.

Nasuprot tome, nova vlast u Srbiji deluje odlučno da unapredi odnose sa EU.

Programi dve strane u velikoj meri se poklapaju.

Uslovi koji se odnose na vladavinu prava u pregovorima o članstvu u EU nesumnjivo će biti ključni za razgradnju štetnog nasleđa prethodnog režima.

Nova vlada će verovatno nastojati da reformama da patriotski karakter.

Beograd neće sprovoditi promene da bi zadovoljio Evropsku komisiju, već zbog dobrobiti same Srbije.

Istaknuti predstavnici Studentske liste ukazali su da se posvećenost evropskim principima i vrednostima nalazi u prvom članu Ustava Srbije.

Takav pristup je potpuno opravdan.

Evroskepticizam je snažno prisutan u srpskom društvu.

Zbog Vučića i antievropskog diskursa u medijima koji su podržavali prethodnu vlast, podrška članstvu Srbije u EU najniža je u regionu.

Tokom 2024. godine iznosila je oko 34 odsto, dok je 26 odsto građana bilo protiv članstva.

Poređenja radi, u Crnoj Gori protivljenju članstvu u EU pripadalo je svega deset odsto ispitanika.

Borba protiv korupcije može da ujedini Srbiju

U Srbiji borba protiv korupcije prevazilazi podelu na pristalice i protivnike Evropske unije.

Studentska lista nastala je upravo iz takvog savezništva, koje je počelo da jača nakon protivljenja građana 2021. godine projektu eksploatacije litijuma u zapadnoj Srbiji, koji je imao podršku EU.

Zato bi bilo mudro da nova vlast ne koristi Evropsku uniju kao glavni izvor svog legitimiteta.

Pravdanje svake odluke i politike evropskim zahtevima moglo bi da izazove suprotan efekat.

Istovremeno, promene u Srbiji mogle bi pozitivno da utiču na sliku Brisela među građanima.

Negativna kampanja medija bliskih Vučiću mogla bi da oslabi.

Mediji poput Informera godinama su napadali ne samo demonstrante već i Evropsku uniju i Zapad.

Da bi ih diskreditovali, govorili su o obojenoj revoluciji koju navodno organizuju neimenovane strane sile.

Informer je 22. februara 2022. godine, dva dana pre početka ruske invazije na Ukrajinu, objavio naslov „Ukrajina napala Rusiju“.

Takvi antievropski narativi možda neće potpuno nestati, ali bi ubuduće mogli da budu manje zastupljeni.

Promena uređivačke politike javnog servisa RTS i četiri privatne televizije sa nacionalnom frekvencijom mogla bi značajno da utiče na javni prostor.

Srbija neće uvesti sankcije Rusiji

Jedna oblast u kojoj će biti više kontinuiteta nego promena jeste spoljna politika.

Predstavnici Studentske liste jasno su poručili da Srbija neće uvoditi zapadne sankcije Rusiji.

Za to postoje dva razloga.

Prvo, Beograd neće promeniti stav o Kosovu.

Nova vlada nastaviće Vučićevu politiku učešća u dijalogu o normalizaciji odnosa sa Prištinom, koji se vodi uz posredovanje Evropske unije.

U idealnom slučaju, Beograd bi mogao čak da počne da primenjuje Ohridski sporazum iz 2023. godine, čiji je cilj normalizacija odnosa Srbije i Kosova.

To bi novoj vlasti donelo političke poene u Briselu i učinilo eventualne negativne reakcije domaće javnosti podnošljivijim.

Međutim, Srbija će nastaviti da se protivi nezavisnosti Kosova.

Zbog toga će joj diplomatska podrška Rusije ostati važna.

Drugo, ekonomske veze Srbije i Rusije neće biti prekinute.

Zatvaranje Alta banke 30. oktobra, u kojoj su brojni Rusi držali novac, ne menja širu sliku.

Ruski Gasprom nastaviće da snabdeva Srbiju gasom, dok će nacionalna naftna kompanija NIS ostati u vlasništvu Gasprom njefta, uz nastavak izuzeća od američkih sankcija na ruski izvoz koje odobrava Trampova administracija.

Istovremeno, verovatno je da će srpske fabrike nastaviti da proizvode municiju za Ukrajinu, ali i Izrael, kao što su činile i tokom Vučićeve vladavine.

Ne očekuje se ni zaokret prema Kini

Ne treba očekivati ni nagli zaokret u odnosima sa Kinom.

Istina je da je neuspešna rekonstrukcija Železničke stanice u Novom Sadu, koja je pokrenula proteste 2024. godine, finansirana kineskim kreditom.

Međutim, ekonomske veze Srbije i Kine postale su strukturne.

Kina učestvuje sa 11,5 odsto u ukupnom stanju stranih direktnih investicija u Srbiji.

To je znatno manje od udela Evropske unije, koji iznosi 62,6 odsto, ali je Kina ipak drugi najveći investitor.

Verovatno će doći do određenog usklađivanja Srbije sa Evropskom unijom kada je reč o zaštiti od nelojalne kineske konkurencije u trgovini.

Novi predlozi Evropske komisije o postepenoj integraciji država kandidata u jedinstveno evropsko tržište predviđaju usklađivanje sa odbrambenim politikama i pravilima EU kao preduslov.

Novi srpski premijer neće imati lične odnose kakve je Vučić izgradio sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Ipak, ko god bude na čelu vlade, biće dobrodošao i u Pekingu i u Moskvi, koji će nastaviti da Srbiju posmatraju kao partnera u Evropi.

Nova faza političke istorije Srbije

Nema sumnje da Srbija ulazi u novu fazu svoje političke istorije.

Rezultat parlamentarnih izbora održanih 25. oktobra predstavlja priliku za novi početak u domaćoj politici i, nadajmo se, u odnosima sa Evropskom unijom.

Posle dve godine protesta kojima su građani zahtevali odgovornu vlast, politički je stasala nova generacija.

Srbijom će sada upravljati grupa stručnjaka koji su pokazali integritet.

Ipak, promena na vrhu vlasti predstavlja tek prvi korak u dugotrajnom i složenom procesu.

Najteži posao tek predstoji.