Od 25. oktobra na srpskim parlamentarnim izborima pobedila je Studentska lista, koja će od 17. novembra imati svoje poslanike u Skupštini Srbije, kao i SNS i još nekoliko stranaka nacionalnih manjina.

Piše: Ana Marić za nova.rs

Kako Rusi koji žive u Srbiji vide nove okolnosti i da li im utiču na život, šta očekuju ubuduće ovde, koliko su upućeni u domaća politička zbivanja, da li su bili klijenti "Alta banke" u stečaju i planiraju li da ostanu u našoj zemlji govore za portal Nova.rs.

Aleksandra Iakusheva (43), producentkinja u kulturnom centru "Auditoria" u Beogradu. Živi s porodicom u Srbiji od marta 2022. godine, od kada je počeo rat Rusije i Ukrajine.

„Naravno, trudim se da pratim svaki dan vesti u Srbiji, to je sada i naša zemlja. Nismo državljani i nemam ni pravo ni mogućnost da učestvujem u političkom životu Srbije. Ali, postali smo, bar se nadam, deo društva, deo komšiluka ovde u Beogradu, i s naše strane ne bi bilo odgovorno i ne bi bilo pristojno da ne pratimo situaciju.“

Većim delom čita prevode vesti na ruskom jeziku. Govori srpski, ali joj je jednostavnije da otvori kanale na Telegramu i tamo čita prevod.

„Kad se dogodi nešto posebno važno, surfujem po internetu i tražim informacije na srpskom.“

Posebno im je, kaže, kao Rusima, bitno da prate parlamentarne izbore i naredne korake, jer su pre 10, 15, 20 godina posmatrali slične procese u Rusiji i vrlo su se brinuli za Srbiju.

„Bilo nam je veoma važno da razumemo u kom pravcu se razvija politička situacija u Srbiji. Pamtim, 25. oktobra u 20 sati odmah su se na ulici čuli zvuci. Počelo je kao neka buka na ulici, nije se znalo u kom pravcu će to da ide, a u 21.30, kad je Vučić priznao poraz, pretvorilo se u zvuke slavlja. Kao i mnogi drugi, izašli smo na ulicu i bilo je neverovatno biti svedok takvog osećaja festivala, narodnog veselja, praznika. Videla sam kako ljudi na ulicama čestitaju jedni drugima i grle se. Ta neverovatna jednodušnost nama, kao Rusima, deluje kao nešto čudesno.“

Aleksandra je bila i zapanjena kad je 26. oktobra videla demontažu Ćacilenda u Pionirskom parku. Veliki broj ljudi nije samo učestvovao u političkom aktivizmu i proslavi pobede, nego je našao vreme i snagu da odmah posle pobede uradi nešto za svoj grad.

„Čistilo se ne samo u Ćacilendu, ceo Beograd je izašao na ono što se u Rusiji zove 'subotnik', to jest čišćenje snagama stanovnika. To je na mene ostavilo veliki utisak. Kao da su ljudi odlučili da su spremni za novi život i da su spremni da ulože direktan trud da se taj novi život ostvari.“

Informisana je i o stečaju "Alta banke", još jednoj "drastičnoj promeni posle izbora i za našu rusku zajednicu".

„Ja nisam klijent te banke kao fizičko lice, ali kulturni centar (kafić i knjižara) u kome radim imao je tamo račun. Kad smo tek otvarali račun, nismo imali mogućnost da biramo između desetak banaka, kao što smo ranije mogli u Rusiji i kao što sada mogu da biraju Srbi ovde u Srbiji. S ruskim klijentima u Srbiji je radilo samo nekoliko banaka. To su banke koje nemaju direktno evropsko poreklo i, shodno tome, nemaju obavezu da poštuju sankcije protiv Rusije, i banke koje se uslovno mogu nazvati bankama u sivoj zoni. Mogu samo da pretpostavim da je 'Alta' bila spremna da radi sa bilo kakvim klijentima i da joj poreklo sredstava nije bilo toliko bitno. U svakom slučaju, oduzimanje dozvole banci posle izbora čini mi se prilično logičnim.“

Ipak, nisu očekivali ovakvu situaciju. U petak su radili potpuno normalno, a u subotu su izgubili mogućnost plaćanja karticama i primanja uplata.

„Za nas, kao kafić i knjižaru, to je ružna situacija. Na primer, rano ujutro stigla nam je isporuka iz jedne firme, a nismo mogli da platimo, jer obično plaćamo sa računa. Na kraju smo, naravno, našli nešto gotovine. Odmah smo na Instagramu objavili da radimo samo gotovinom i posle toga je sve bilo potpuno u redu. Došlo je mnogo ljudi, ne samo naši uobičajeni gosti koji dođu na kafu, već su mnogi došli samo da nas podrže, da nas pitaju da li smo dobro i treba li nam možda pomoć.“

„Veoma smo“, ističe, „zahvalni Srbima što su napravili listu ruskih biznisa koji su bili pogođeni situacijom sa 'Alta bankom'. Tokom prvih nekoliko dana nedelje videli smo kako dolaze ljudi, Srbi, i to Srbi koji nikada ranije nisu bili kod nas, samo da bi nas podržali. To je neverovatno lepo i neverovatno dirljivo. Osećamo ogromnu zahvalnost što su Srbi uspeli da vide kako je ova situacija uticala na rusku zajednicu, i ne samo da vide, nego su smatrali da je potrebno da nešto urade povodom toga.“

Za sada, priznaje, „nije moguće planirati život na dug period, ali ako sve ostane otprilike isto kao sada, u svakom slučaju nije loše i ostaću u Srbiji“.

„Tu je moje delo, moj biznis, kulturni centar u kome radim, i to je za mene najvažnija stvar. Ceo moj život je poslednjih skoro pet godina povezan sa Srbijom i sa Beogradom.“

Od početka je upoznata sa predizbornim programom Studentske liste, sa planom od 11 tačaka, ali ne u detalje.

„Važno mi je da naglasim jednu stvar: studenti se ne koncentrišu toliko na odnose sa Rusijom, na sankcije protiv Rusije i na uslove života ruske zajednice ovde u Srbiji, kao što se to ponekad čini Rusima, i onima koji žive u Srbiji i onima koji žive u Rusiji. Čak i odnosi sa EU idu u drugi plan u odnosu na unutrašnja pitanja i probleme: borbu protiv korupcije, istragu nezakonitih radnji prethodne vlasti. Meni je bilo veoma zanimljivo da posmatram proces u kome se narodno nezadovoljstvo pretvara u punopravan društveni pokret, koji je uspeo da mobiliše ljude do te mere da postane izuzetno uspešna politička snaga. Takođe je veoma neobično što je pokret krajnje politički heterogen i obuhvata ljude različitih pogleda. Nadam se da će pokret uspeti da pretvori društvenu mobilizaciju u dosledan politički program i da ga sprovede u delo.“

U bolji standard u Srbiji ubuduće želi da veruje i nada se da će tako biti. Ali ima previše faktora koji mogu uticati na budući razvoj Srbije.

„I nisu svi ti faktori unutrašnji, ne zavise svi direktno od unutrašnje politike i od toga ko je u vladi Srbije. Živimo u turbulentnom svetu, ima previše globalnih izazova i niko ne zna kako će se situacija razvijati u budućnosti, pa nikakve prognoze sada ne mogu imati smisla. Mi u ruskom imamo ovakvu izreku: 'Radi što treba, pa šta bude'. Čini mi se da je najrazumnije držati se nje.“

Janina Cibuljska (44), stručnjak za marketing i stilistkinja. U Srbiji živi 12 godina.

„Ne pratim srpske medije i društvene mreže isto kao što ne pratim ni vesti iz Rusije. Ako bude nuklearnog rata, videću ga kroz prozor. Sve ostalo mi odvlači pažnju od posla. Za sada nisam primetila nikakve promene u Srbiji posle parlamentarnih izbora. To nije uticalo na moj život, ali sam morala da tešim drugarice koje su doživele nervni slom jer su imale novac u 'Alta banci'. Ja tamo nisam čuvala novac, a i nemam velike svote novca.“

Janina kaže da će ostati u Srbiji, jer obožava našu zemlju.

„Ne mogu ni da zamislim da živim u nekoj drugoj državi! Da, pročitala sam kandidate za studentsku listu, ali ne verujem da je 'biti dobar čovek' dovoljno za uspešan rad u politici. Ne verujem da će u Srbiji biti mnogo bolje u budućnosti, jer sam u godinama kad čovek ostane bez iluzija. Nigde neće biti bolje važno je samo da ne bude gore!“

Olga Shevchenko (36), profesor ruskog jezika i književnosti:

„Živim u Srbiji od leta 2023. godine. Uglavnom, pratila sam vesti o izborima. Nakon izbora se promenio ton vesti: mnogi ljudi koji su ranije imali novac i uticaj završili su u pritvoru zbog tužbe za krivično delo. Zanimljivo je to posmatrati. Imam osećaj da je sve to trebalo da se dogodi mnogo ranije, ali se iz nekog razloga nije dešavalo, pa su ljudi poverovali da će zauvek ostati nekažnjeni.“

Stekla je utisak da se trenutno dešava mnogo ozbiljnih stvari u Srbiji, ali je na njen život za sada uticala samo situacija sa "Alta bankom".

„Bila sam klijentkinja te banke i svi moji računi bili su u njoj. I poslovni račun mog muža je takođe bio tamo, tako da sada imamo problema, a imamo i malu bebu. Na sreću, nije sav naš novac bio na bankovnom računu, tako da neko vreme možemo da živimo bez većih poteškoća. Mnogi ljudi su u mnogo težoj situaciji od nas. Ipak, sada moramo brzo da otvorimo račune u drugim bankama, a to je veliki problem za ljude sa ruskim državljanstvom.“

Olga ocenjuje da je to neprijatna situacija.

„Za nas je sve to bilo veoma neočekivano, ali me je iznenadilo koliko mi je poznanika iz Srbije pisalo i ponudilo pomoć. Baš mi je bilo drago zbog toga i veoma sam zahvalna!“

S mužem bi htela da ostane da živi u Srbiji.

Tvrdi da nije dovoljno upućena u studentske izborne liste, kandidate i njihove planove.

„Mlada sam majka i imam malo vremena da pratim sve vesti. Ipak, razumem i podržavam opštu ideju o smenjivosti vlasti, snažnim institucijama i jednakosti svih pred zakonom. Ja verujem u Srbiju! Ovde žive dobri ljudi koji zaslužuju pravo na dobar život, ljudi koji znaju da se bore za svoju slobodu i da je brane. Sada ćemo videti kako će ti ljudi uspeti da izgrade razuman i pravedan život. Mislim da Srbi imaju veliki potencijal za to.“

Vladislav Maksimov (28), programer. Živi u Srbiji od marta 2023. godine.

Prati redovno vesti šta se dešava u Srbiji, a većinom ih dobija iz ruskih medija i izvora namenjenih ruskoj emigrantskoj zajednici.

„Primećujem da su u Srbiji pokrenute brojne istrage protiv ljudi koji raspolažu određenom moći i resursima (poput pojedinih visokih policijskih funkcionera). A i da je Pionirski park oslobođen i da su se televizijski kanali izvinjavali zbog propagande.“

Veruje da nas najveće promene tek očekuju u državi.

„Trenutno mi je važnija opšta atmosfera i prilike koje se otvaraju. Posle izbora osećam se slobodnije i zaštićenije. Postoji velika prilika da se poboljša život ruskih migranata u Srbiji i produbi kulturna razmena između nas i srpskog naroda.“

Kao i mnogi drugi Rusi, imao je bankovne račune (i lični račun i račun preduzetnika) samo u "Alta banci". Veruje da je cela situacija sa ovom bankom veštački stvorena.

„Imamo veoma malo mogućnosti da otvorimo bankovni račun, jer su banke odbijale da otvaraju račune ljudima sa ruskim pasošem. U praksi su samo tri banke redovno otvarale račune: API banka, koja je povezana sa Rusijom i ne otvara preduzetničke račune u stranoj valuti (što znači da preko nje ne možete da primate novac iz inostranstva), Poštanska štedionica i 'Alta banka', koja je od te tri banke bila najpogodnija za klijente.“

To ocenjuje kao "jasan slučaj diskriminacije na osnovu porekla – diskriminacije ljudi koji neprestano pokušavaju da opstanu u novoj sredini i izgrade svoj život od nule".

„Život migranta je zaista težak. Mnogo toga što lokalno stanovništvo obavlja automatski, bez razmišljanja o tome 'kako se to radi', mi moramo da obavljamo uz mnogo truda i napora. Mnogi se bore da opstanu na tržištu rada, čak i programeri poput mene, jer smo se poslednjih godina suočili s masovnim otpuštanjima i danas je veoma teško pronaći posao u IT sektoru. Ja sam od emigracije iz Rusije morao dva puta da menjam posao.“

Vladislav tvrdi da mnogi Rusi prolaze kroz lične drame, na primer, u emigraciji ima mnogo razvoda. Neki Rusi postaju žrtve drugih Rusa koji čine sitna krivična dela na štetu svojih sunarodnika.

„Pojedini počinioci se ponašaju sasvim otvoreno jer znaju da migranti, koji su u ranjivom položaju, posebno oni koji nemaju regulisan boravak, ne žele da idu u policiju i troše mnogo novca na krivične postupke. A čak i ako to učine, policija verovatno neće ništa preduzeti.“

On ističe da je i sam doživeo krađu identiteta od jednog ruskog naciste, koji mu je identitet koristio da provocira srpsku krajnju desnicu i da ga lažno optuži za krađu i pretnje paljenjem imovine.

„Mogao bih da nastavim ovaj spisak i da napišem čitavu knjigu o teškoćama, dramama i strahovima ruskih migranata. Najgore je to što nemamo državu koja bi stala iza nas i štitila naša prava. Posledice ove diskriminacije negativno utiču i na ruske migrante i na lokalno stanovništvo. Tako stvari ne bi smele da funkcionišu.“

Želi da živi na mestu gde može da pronađe smisao i vrednost. U Srbiji sada vidi veliku vrednost u životu.

„I iz ličnih, i iz društvenih razloga. Nisam siguran da ću ovde živeti zauvek. Emigracija me je naučila da ne verujem previše dugoročnim planovima, ali Srbija je zemlja puna nade i oko mene ima mnogo sjajnih Srba i Rusa, tako da ne planiram da je uskoro napustim.“

Pre izbora bilo mu je mnogo zanimljivije da posmatra kako se demokratizacija Srbije odvija odozdo, nego da proverava spisak kandidata za poslanike Studentske liste ili čita program studentske liste.

„Pažljivo sam pratio studentske proteste jer mi je bilo veoma zanimljivo i važno da posmatram kako studentski pokret raste, da čitam i slušam o blokadama fakulteta, demokratskim praksama – studentskim plenumima i lokalnim zborovima – da iznutra vidim proteste na ulicama i učim od studentskog pokreta. Ali, nisam posvećivao toliko pažnje izbornoj fazi i, iskreno, nisam baš verovao u nju. Pretpostavljam da je sada vreme da se bolje upoznam sa studentskom listom.“

Čvrsto veruje da će u Srbiji u budućnosti biti bolje, a ne veruje da je sadašnji politički zaokret konačna tačka posle koje će stvari samo nastaviti da se poboljšavaju. Sigurno će, kaže, biti novih političkih kriza, otpora starih elita i institucionalne inercije, teških odluka i spoljnog pritiska na Srbiju.

„Očekujem da će se studentska lista vremenom podeliti na različite političke struje: levicu, desnicu, liberale i druge, i da će se te struje međusobno nadmetati. A tu je i širi globalni kontekst. I dalje smo svedoci pomeranja ka krajnjoj desnici i slabljenja demokratije u zapadnom svetu, nestabilnosti svetske ekonomije, klimatskih promena, genocida u Gazi, rusko-ukrajinskog rata i drugih užasnih događaja koji trenutno izazivaju ogromnu patnju i uništavaju našu budućnost kao čovečanstva. Naravno, globalna situacija će uticati i na Srbiju i plašim se da taj uticaj neće biti isključivo pozitivan.“

Vladislav smatra da srpsko društvo još ima mnogo teškog posla pred sobom kada je reč o izgradnji sopstvene budućnosti, ali je već postiglo nešto veliko. Građani Srbije nisu samo pokrenuli velike političke promene u svojoj zemlji već su svima nama dali nadu.

„Znamo da će svet svakim danom biti sve gori ako ništa ne preduzmemo, ali kad vidimo uspeh studentskog pokreta u Srbiji, možemo da kažemo da borba za opšte dobro nije uzaludna. Kao levičarski aktivista koji svakodnevno radi na stvaranju bolje budućnosti za sve nas, mogu da kažem da me priča o protestima u Srbiji ispunjava velikom nadom i odlučnošću.“

Laurent Peh (30), privremeno nezaposlen. Živi u Srbiji 3,5 godine. Svakodnevno prati vesti u Srbiji.

„Primetio sam da su posle izbora ljudi odjednom postali mnogo ljubazniji, a da je u medijima manje ksenofobije prema migrantima uopšte, a prema građanima Rusije posebno. Kao da je neko prebacio prekidač i nestala je neka magla. Istovremeno me brine slabljenje kursa dinara u odnosu na evro.“

On je bio klijent "Alta banke" gotovo sve vreme otkako živi u Srbiji. To mu je bio prvi račun i glavni sve do proleća 2026. godine, kad je otvorio račun u drugoj banci sa svojim ugovorom o radu.

„'Alta banka' je relativno moderna, ali me je nervirala nemogućnost uplate gotovine na račun preko bankomata, čak i nakon dobijanja poreskog rezidentstva. Generalno me je kvalitet usluga zadovoljavao. Međutim, mnogo pre bankrota čuo sam za veze rukovodstva banke sa srpskim elitama, pa je njen krah nakon izbornog poraza vladajuće koalicije bio pre ispaljena Čehovljeva puška. Srećom, kolaps banke me nije pogodio, jer nisam ništa držao na njenim računima otkako sam otvorio račun u drugoj banci.“

Laurent kaže da je veoma teško reći sa sigurnošću šta će se dešavati u Srbiji, jer se previše toga promenilo poslednjih godina da bi se išta moglo prognozirati.

„Ova zemlja mi se ne sviđa jer ovde ne mogu normalno da se ostvarim: tržište rada je malo, a susretao sam se i sa ksenofobijom zbog mog državljanstva, migrantskog statusa, rodnog identiteta i seksualne orijentacije. Bilo je čak i napada i fizičkog nasilja. Da imam mogućnost da odem u EU, rado bih to učinio. Čak i da dobijem pasoš nakon godina birokratskog pakla, pre bih iskoristio pogodnosti bezviznog ulaska u Šengen i Japan i otišao u bogatiju, bezbedniju i kulturno bližu zemlju. Srbiju ne smatram takvom.“

On nije upoznat sa kandidatima pobedničke liste na izborima, ali je čuo da su birani preko studentskih saveta i da broj doktora nauka među kandidatima može da obori svetski rekord.

„Čuo sam i da planiraju da daju prioritet unutrašnjoj politici u odnosu na spoljnu, a da u spoljnoj zadrže otprilike isti kurs.“

Svakako da će u Srbiji biti boljitka, kaže, to je samo pitanje vremena.

„Govorio sam to i pre godinu-dve, a nedavna dešavanja me u tome samo dodatno učvršćuju.“