Kineska kuhinja nudi veliki izbor jela, od hrskave patke i raznih vrsta knedli do prženog pirinča i slatko-kisele piletine. Ipak, nije svako jelo koje se nađe na jelovniku jednako dobro pripremljeno, a postoje i detalji koji mogu otkriti koliko restoran zaista vodi računa o kvalitetu hrane.

Dvoje poznatih kineskih kuvara otkrilo je na koja jela posebno obraćaju pažnju kada jedu u restoranima i šta sami nikada ne bi naručili. Njihovi saveti odnose se na teksturu, svežinu, način pripreme i kvalitet sastojaka, a neke od najčešćih grešaka lako je prepoznati već pri prvom zalogaju, piše Daily Mail.

Pečena patka

Cheong Yew, suosnivač restorana Three Uncles, poznat i kao Uncle Lim, objašnjava da priprema dobre kantonske pečene patke zahteva vreme i pažnju, i to mnogo pre nego što meso završi u rerni. Važno je da se masnoća ispod kože pravilno istopi, dok meso istovremeno mora da ostane sočno i puno ukusa.

Dobro pripremljena patka trebalo bi da bude ukusna i bez velike količine sosa, koji ne bi smeo da služi za prikrivanje bezukusnog mesa. Gumasta kožica, predebeo sloj masnoće, kao i suvo i žilavo meso znakovi su da nešto nije u redu s pripremom.

S njim se slaže i Emily Tang, vlasnica restorana Banquet 88, koja ističe da bi pečeno meso trebalo da ima hrskavu kožicu i sočnu unutrašnjost. Ako je kožica gnjecava ili žilava, moguće je da je meso dugo stajalo pre serviranja ili da je naknadno podgrevano, na primer u mikrotalasnoj rerni.

Jela s neodređenim opisima poput mešanog povrća ili ribe

Emily Tang upozorava i na jelovnike na kojima sastojci nisu jasno navedeni. Takvi opisi, kaže, čest su problem u brojnim restoranima. Kao primer navodi mešano povrće. Nije dovoljno napisati samo taj naziv, već bi gost trebalo da može da sazna koje se povrće zapravo nalazi u jelu.

Slično je i s jelima koja su na jelovniku navedena samo kao riba kuvana na pari. Budući da postoji mnogo različitih vrsta ribe, restoran bi trebalo jasno da navede koju služi. Čak i ako svi detalji nisu navedeni na jelovniku, osoblje bi trebalo da zna da objasni šta se nalazi u jelu i od kojih je sastojaka pripremljeno.

Preslatka ili previše hrskava slatko-kisela piletina

Slatko-kisela piletina jedno je od najpoznatijih jela kineske kuhinje, ali njena priprema zahteva dobru ravnotežu ukusa i tekstura. Emily objašnjava da dobro pripremljena verzija ovog jela mora da ima sos koji nije ni pregust ni previše sladak ili kiseo. Piletina bi trebalo da bude mekana, a testo u kojem se prži hrskavo.

Svi sastojci trebalo bi međusobno da se dopunjuju, tako da nijedan ukus ili tekstura ne dominiraju celim jelom. Ako je piletina previše hrskava, moguće je da je pržena predugo ili čak dva puta.

Uncle Lim takođe upozorava na jela u kojima preovladava ukus šećera. Iako se kineska hrana često povezuje s gustim, lepljivim i slatkim sosovima, to je samo jedan deo mnogo raznovrsnije kuhinje.

Dim sum ako restoran nudi samo tri vrste

Ljubitelji dim suma trebalo bi pre odlaska u restoran da provere koliko je zapravo raznovrsna njegova ponuda. Emily smatra da je svojevrstan znak za oprez ako restoran na jelovniku ima samo tri ili četiri vrste dim suma ili nudi isključivo jednu kombinaciju na poslužavniku.

Objašnjava da restorani koji sami pripremaju dim sum obično imaju posebno obučene kuvare koji poznaju različite tehnike pripreme. Ponuda bi zato trebalo da uključuje više vrsta jela, od onih kuvanih na pari do prženih i pečenih.

Ako restoran tvrdi da se dim sum svakodnevno priprema svež, a pritom nudi samo nekoliko opcija, to može da ukazuje na to da se jela ipak ne pripremaju u sopstvenoj kuhinji. Prema njenim rečima, teško je opravdati angažovanje celog tima za pripremu dim suma ako se na kraju prave samo tri ili četiri vrste.

Mastan ili gnjecav prženi pirinač

Prženi pirinač možda deluje kao jednostavan prilog kojem ne treba posvećivati previše pažnje, ali Emily smatra da upravo to jelo može mnogo da otkrije o kvalitetu kuhinje. Iako se priprema od jednostavnih sastojaka, dobar prženi pirinač zahteva kontrolu temperature i pažljivo rukovanje namirnicama.

Zrna pirinča trebalo bi da ostanu odvojena, a sastojci poput piletine i povrća ravnomerno raspoređeni po celom jelu. Ako je pirinač previše mastan ili gnjecav, nije pripremljen kako bi trebalo.

Emily ističe da je prženi pirinač dobar pokazatelj koliko kuhinja obraća pažnju na detalje, čak i kada je reč o jelu koje se često naručuje i koje na prvi pogled deluje veoma jednostavno.

Jarkocrvena svinjetina char siu

Kantonska pečena svinjetina char siu prepoznatljiva je po marinadi i karakterističnoj glaziranoj površini. Međutim, Uncle Lim upozorava da njen kvalitet ne bi trebalo procenjivati samo na osnovu boje.

Mnogi jarkocrvenu boju povezuju s autentičnom pripremom ovog jela, ali ona sama po sebi ne govori mnogo o kvalitetu mesa i načinu pripreme.

Mnogo je važnije da meso ima lepo karamelizovane ivice, sjajnu površinu i da iznutra ostane sočno i mekano. Ukusi bi trebalo da budu uravnoteženi, tako da se osete slatkoća marinade, slani sastojci i prirodan ukus svinjetine.

Ako meso izgleda primamljivo, ali je bezukusno ili suvo, njegova intenzivna crvena boja neće popraviti utisak.

Bao peciva s premalo nadeva

Bao, odnosno mekana peciva kuvana na pari, mogu da izgledaju veliko i vazdušasto, ali njihov kvalitet najbolje ćete proceniti tek kada ih zagrizete.

Uncle Lim objašnjava da dobro bao pecivo mora da ima lagano i mekano testo, kao i obilje dobro začinjenog nadeva. Važno je da testo i nadev budu u ravnoteži.

Jedno od najvećih razočaranja, kaže, jeste kada zagrizete veliko pecivo i shvatite da se u njemu nalazi vrlo malo nadeva. Umesto kombinacije ukusa i tekstura, ostaje vam uglavnom samo testo.

Bao zato ne bi trebalo da bude težak i zbijen, već mekan i vazdušast, s dovoljno nadeva u svakom zalogaju. Ako naručujete pecivo punjeno svinjetinom, trebalo bi jasno da osetite njen ukus.