Bajkeri pred protest u Novom Sadu. Foto: Insajder/Ana Mihaljčić

Nedelju dana nakon ubedljive pobede Studentske liste na parlamentarnim izborima, akademik Radomir Saičić je u ime studenata predao zahvalnicu predstavnicima neformalnog udruženja Bajkeri uz studente. "Za sve kilometre iza nas i za slobodu koja je pred nama", tako završava tekst zahvalnice bajkerima koji su dve godine bili podrška studentskom protestu, potpisana: "Vaši studenti". Na ovoj plaketi, između ostalog, stoji i: "Čuvali ste nas i bili naš oslonac; u istoriji ovog pokreta, kao i u našim sećanjima, zauvek će ostati zvuk vaših motora".

Jedan od onih koji je uporno pratio studente u svim njihovim akcijama, odazivao se na svaki poziv, bio podrška u izbornom danu i u slavljeničkoj noći je i Predrag Milojković, član grupe Bajkeri uz studente. On je o nastanku neformalne grupe, njihovoj ulozi tokom protesta i odnosima prema studentima govorio za Insajder.

Milojković je istakao da je udruženje nastalo potpuno spontano kada se iskristalisalo da je studentima potreban neki vid zaštite.

„Na prvim protestima i obeležavanjima minuta tišine nakon pada nadstrešnice sam sa prijateljem Nikolom izlazio na ulicu. Jedan od prelomnih događaja bilo je obelećavanje tišine u Palmotićevoj ulici gde su lekari odavali poštu poginulima. Tu je onda došlo do jednog gaženja kolima. Lekari posle toga nisu odustali, ali su nas pozvali da im pomognemo. I tu je došlo nas pet ili šest bajkera da im pomognemo. I tako je počelo“, kaže Milojković.

On navodi da im je značila pomoć i od poznatih ličnosti apostrofirajući pevača Marka Rokvića.

„On je poznati pevač, javna ličnost. Ali je bez problema od prvog dana bio sa nama, svestan posledica koje će da trpi. Stajao je sa nama bez kacige, ljudi su ga prepoznavali. Takođe, sećam se i jednog policijskog službenika koji na prvim studentskim protestima stao službenim motorom, skinuo kacigu i poklonio se povorci studenata. I nakon toga, nikada nije prestao da dolazi na sva naša okupljanja, da se druži sa nama i da nam pomaže“, kaže Milojković.

Na pitanje šta mu je bilo najteže Milojković navodi primer slučajeva kada nisu mogli da budu fizički prisutni na pojedinim okupljanjima.

„Primera radi, kada gledate ono policijsko prebijanje u Valjevu, a niste tamo. E to je jedino što je bilo tešlo Sve ovo drugo, pređeni kilometri ili vožnja po snegu, to je besmisleno“, ističe.
Milojković napominje da nikome iz grupe nije bilo teško da pomognu kada su videli kakva su deca to sve pokrenula.

„Neko pametniji od mene je rekao – mi nismo uspeli da napravimo dobru državu za našu decu, ali smo uspeli da napravimo dobru decu za našu državu. Ne treba vam jači motiv od toga. Čim uđete u kontakt sa tom decom, shvatite koja je to količina inteligencije“, kaže Milojković.

On je naveo da su studenti tokom čitavog perioda insistirali na tome da se ne ulazi u konflikte.

„Na tome moram da im se zahvalim. Ja sam u više navrata hteo da idem u neke osvetničke akcije kada su oni dobijali batine, ali su oni uvek govorili – ako hoćete da ostanete naši zaštitnici nećete se ponašati kao oni“, kazao je Milojković.

On je istakao da nema sumnju da će studenti „do kraja isterati ovu priču“ i da će uspeti da reformišu kompletnu državu.