Foto: Insajder

Tri decenije pokušaja reforme sektora bezbednosti i pravosuđa, uz sporo usvajanje lekcija o ljudskim pravima, ostavile su za sobom više neispunjenih obećanja nego suštinskih promena. Srbija poslednjih dana živi u ritmu policijskih sirena i tužilačkih saopštenja. Hapšenja bivših ministara, policijskih funkcionera i aktera izbornih manipulacija otvaraju fioke koje su godinama bile zaključane. Promena vlasti, međutim, još se nije dogodila. U institucijama su i dalje ljudi koji godinama nisu pokretali ove postupke. Šta se promenilo? Jesu li tek sada shvatili šta im je posao? Hoće li konačno biti utvrđeno ko je zloupotrebljavao institucije, ko je štitio odgovorne i ko će za to snositi posledice? Kakvi su podaci bezbednosnih službi završavali u tabloidima dok su građani bili predmet nadzora? I kako izgraditi sistem u kojem policija, tajne službe i pravosuđe štite građane, a ne političku vlast?

Bivši načelnik Unutrašnje kontrole SUP-a Beograd, profesor Željko Nikač, ocenio je da su politizacija i kriminalizacija policije među najvećim problemima bezbednosnog sistema u Srbiji, upozoravajući da je služba udaljena od principa profesionalnog i zakonitog rada.

Nikač je rekao da je policijski sistem opterećen i birokratizacijom i militarizacijom, ali da su politizacija i kriminalizacija posebno izražene.

„Mi imamo trenutno veliku politizaciju službe, kriminalizaciju, birokratizacija je stalno prisutna i imamo jako prisutnu jednu militarizaciju. Prve dve stvari su najvažnije“, rekao je Nikač.

Kao jedan od primera politizacije naveo je imenovanje političkih kadrova na čelo bezbednosnih institucija, ocenjujući da bi na čelu Bezbednosno-informativne agencije trebalo da bude profesionalac, a ne osoba koja je član stranke i njenog najvišeg rukovodstva.

Govoreći o stanju u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Nikač je kritikovao način na koji se, kako je naveo, pojedini ljudi dovode na odgovorne pozicije, bez odgovarajućeg profesionalnog iskustva.

Ukazao je i na problem kriminalizacije policije, tvrdeći da pojedinci za koje se zna da imaju veze sa kriminalnim grupama ne bivaju udaljeni iz službe, već nastavljaju da rade uz zaštitu pojedinih struktura.

„Nama je potrebna jedna lustracija i pročišćenje. Ovo drugo da ne pominjem. Znači, mi smo odustali od koncepta vizije za reformu MUP-a od pre 23-24 godine, koje su stručni ljudi radili. Pomogla nam je veoma Evropska unija i najveća zemlja sveta, Amerika“, naveo je Nikač.

Suština tog koncepta, prema njegovim rečima, bila je uspostavljanje demokratske kontrole rada policije i drugih bezbednosnih institucija.

„Ne može BIA da prisluškuje koga hoće jer me ne voli. Ona mora da ima razloge koji su relevantni da bi sud to odobrio. To je suština“, rekao je Nikač.

Govoreći o odnosu policije prema građanima i demonstrantima, Nikač je ocenio da su policijski službenici duže vreme držani u stanju pripravnosti i pod pritiskom, što je, kako smatra, doprinelo incidentima na ulicama.

Istakao je da policija ne sme da bude partijska i da njeni pripadnici moraju da postupaju u skladu sa zakonom, bez obzira na to ko je na vlasti.

„Mi nismo partijska policija. Mi treba da radimo po zakonu. Zna se kad se nose fantomke“, rekao je Nikač, dodajući da ne očekuje da policajci tokom redovnih dužnosti nose fantomke.

Govoreći o sopstvenom iskustvu, podsetio je da je još devedesetih godina bio izložen pritiscima jer nije želeo da potpiše podršku tadašnjim političkim kandidatima. Naveo je da je zbog toga bio stigmatizovan i maltretiran, ali da se zbog svoje odluke ne kaje.

Nikač je zaključio da policijski službenici moraju da rade savesno i profesionalno, a da oni koji ne prihvataju takav način rada treba da podnesu ostavku ili budu smenjeni.

Dragičević Dičić: Sudije i tužioci ne mogu da se pravdaju zarobljenošću institucija

Sudija Vrhovnog suda u penziji Radmila Dragičević Dičić ocenila je da sudije i tužioci ne mogu da se pravdaju pritiscima i tvrdnjama da su institucije zarobljene, jer imaju zakonom garantovanu nezavisnost i moraju da se bore za integritet svojih funkcija. S druge strane, navela je da su policija i Bezbednosno-informativna agencija (BIA), zbog hijerarhijske strukture i mogućeg uticaja politike i organizovanog kriminala, podložnije pritiscima.

„Ne mogu da prihvatim ni teoriju da su institucije bile zarobljene. Ja zaista verujem u integritet ljudi koji obavljaju važne funkcije, pre svega i rukovodeće funkcije u institucijama, kao što su policija, BIA, kao što su tužilaštva. Svaki sudija i svaki tužilac mora da bude svestan važnosti svoje funkcije“, rekla je Dragičević Dičić.

Ona je podsetila da borba za nezavisnost pravosuđa traje još od devedesetih godina, kada je grupa sudija, među kojima je i sama bila, osnovala Društvo sudija Srbije i suprotstavila se političkim pritiscima. Navela je da su zbog toga pojedini sudije bili razrešeni tokom vlasti Slobodana Miloševića, ali da su kasnije vraćeni na funkcije.

Prema njenim rečima, borba za nezavisnost pravosuđa nastavljena je i tokom narednih vlasti, a danas postoji otpor unutar struke prema zloupotrebama institucija.

„Za sud i tužilaštvo nema opravdanja. Za mene ne. Imamo odbranu struke sada koja govori već duže vremena, preko godinu i po dana, glasno, jasno. Imamo pojedince u tužilaštvu, u tom istom Višem javnom tužilaštvu, Bojanu Savović pre svega. I tu ima puno tužilaca koji su sklonjeni, koji su tu u odbrani struke. I ta borba postoji“, istakla je ona.

Govoreći o policiji i BIA, Dragičević Dičić ocenila je da je njihovo funkcionisanje drugačije zbog hijerarhijske strukture, uticaja politike i organizovanog kriminala. Podsetila je na period kada je radila na predmetima organizovanog kriminala u Specijalnom sudu, navodeći da je tada sarađivala sa profesionalcima iz bezbednosnih službi i da je BIA kvalitetno obavljala poslove u toj oblasti.

Međutim, kako je ocenila, stanje se u međuvremenu promenilo, a u policiji su danas prisutni strah i osećaj nemoći.

Kao primer navela je da stručnjaci iz policije, uključujući one koji rade na suzbijanju finansijskog kriminala, ne mogu da učestvuju na stručnim seminarima niti da drže predavanja bez prethodnog odobrenja.

Kada je reč o prisluškivanju koje sprovodi BIA, ona objašnjava da postoje različiti pravni osnovi za primenu posebnih istražnih radnji u krivičnim postupcima i za mere koje BIA sprovodi na osnovu Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji.

Kada je reč o krivičnim postupcima za organizovani kriminal, visoku korupciju i druga zakonom predviđena dela, prisluškivanje odobrava sudija za prethodni postupak. S druge strane, za mere koje BIA sprovodi u skladu sa zakonom, obrazloženi predlog dostavlja se predsedniku nadležnog suda, odnosno sudiji koji je određen kao njegova zamena.

Dragičević Dičić naglasila je da predlog BIA mora da sadrži obrazloženje, opis radnji i činjenice koje ukazuju na postojanje sumnje, kako bi sud mogao da proceni da li postoje zakonski uslovi za zadiranje u nečiju privatnost.

Ukazala je da se prisluškivanje na osnovu Zakona o BIA može odobriti samo u slučajevima koji se odnose na dela protiv ustavnog uređenja, terorizam i špijunažu.

Zbog toga bi, prema njenim rečima, sumnju trebalo da izazove zahtev za prisluškivanje čitavih prostorija, poput recepcije, ili prostorija u kojima rade tužioci, ukoliko nije jasno zbog čega se takva mera traži.

„To mora da upali crvenu lampicu, pa hajde da pročitam tu naredbu, odnosno taj predlog, pa da vidim“, rekla je ona.

Dodala je da predsednik suda ima pravo da odbije predlog BIA, nakon čega Agencija može da se žali Apelacionom sudu, čije posebno veće odlučuje o žalbi.

Dragičević Dičić je ocenila da je sudska kontrola posebno važna jer prisluškivanje predstavlja ozbiljno zadiranje u pravo na privatnost i mora da bude primenjeno samo izuzetno, kada se cilj ne može postići drugim merama.

Prema njenim rečima, posebno je važno ispitati opravdanost takvih mera kada su njihova meta tužioci ili novinari.

Zvezdanović: Predlozi za prisluškivanje studenata zasnivani na konstruisanim i lažnim informacijama

Bivši inspektor Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Milan Zvezdanović ocenio je da je ta služba u prethodnom periodu odstupila od svojih tradicionalnih nadležnosti i bila usmeravana političkim narativom o navodnoj „obojenoj revoluciji“, upozoravajući da su predlozi za prisluškivanje studenata, prema njegovim saznanjima, sačinjavani na osnovu konstruisanih i lažnih operativnih informacija.

„Neko je morao da da odrednice, da da parametre, da da ocene prilike u zemlji i da to bude omeđen pravac kretanja svih državnih institucija. Ja smatram da su bile zarobljene. Smatram da su bile usmeravane u određenom pravcu, voljno ili nevoljno, to nije važno“, rekao je Zvezdanović.

Dodao je da su institucije, kako smatra, sledile političku matricu i narativ koji su plasirali televizije Pink i Informer, a čiji je rezultat bilo predstavljanje studenata kao rušitelja ustavnog poretka i ljudi koji uz pomoć stranog faktora žele da destabilizuju zemlju.

Zvezdanović je rekao da se sa takvim načinom rada nije slagao i da je zbog toga napustio BIA, navodeći da nije želeo da učestvuje u onome što smatra krivičnim delima.

„Ja nisam pristajao da vršim ta krivična dela koja su očigledno neki vršili. Bili su svesni toga, da budem jasan. Mnogi su bili svesni da ne rade prave stvari, da će slediti odgovornost, ali su se nadali da do promene vlasti neće doći“, rekao je on.

Govoreći o krivičnoj prijavi koju je podneo zbog prisluškivanja i odavanja poverljivih informacija medijima, Zvezdanović je naglasio da u njoj nije osporavao formalnu proceduru pribavljanja sudskih naredbi za primenu posebnih mera.

Prema njegovim informacijama, predlozi su išli od centara BIA ka direktoru Agencije, koji ih je potpisivao, a potom su dostavljani Višem sudu. Međutim, problem vidi u sadržaju tih predloga i načinu na koji su sačinjavani.

„Ti predlozi su sačinjavani na osnovu konstruisanih lažnih operativnih saznanja kako bi se stvorio privid za zakonito dobijanje te naredbe“, naveo je Zvezdanović.

Objasnio je da se njegova krivična prijava odnosi na, kako tvrdi, prekoračenje službenih ovlašćenja pripadnika BIA prilikom sastavljanja i odobravanja predloga za primenu posebnih dokaznih radnji.

Suštinsko pitanje, prema njegovim rečima, jeste da li su studenti zaista ugrožavali ustavni poredak i da li su navodi o tome, koji su korišćeni kao osnov za traženje naredbi za prisluškivanje, odgovarali stvarnom stanju.

„Moja krivična prijava upravo je na to falsifikovanje stvarnosti, falsifikovanje realnosti“, rekao je Zvezdanović.

On je naveo da je u prijavi ponudio konkretan i proverljiv dokazni postupak kojim bi se uporedile informacije sa diskova koji se dostavljaju sudiji za prethodni postupak, zajedno sa izveštajima o primenjenim posebnim dokaznim radnjama, sa sadržajem emisija Informera i dokumentarnih serijala Centra za društvenu stabilnost.

Zvezdanović sumnja da su u tim medijskim sadržajima objavljivane informacije koje nisu bile javne, odnosno službene informacije sa stepenom tajnosti. Drugi deo prijave, kako je objasnio, odnosi se upravo na odavanje državnih i drugih poverljivih službenih informacija.

Ilić: Niko u policiji i službama bezbednosti nije dužan da izvrši nezakonito naređenje

Profesorka dr Aleksandra Ilić, stručnjakinja za kriminologiju, ocenila je da pripadnici policije i službi bezbednosti nemaju obavezu da izvrše naređenje koje je nezakonito, kao i da ne postoji opravdanje za postupanje kojim se krše ljudska prava ili izlazi iz okvira zakonskih ovlašćenja.

Govoreći o odgovornosti ljudi koji rade u institucijama, Ilić je istakla da je osnovni princip da nezakonito naređenje ne mora da se izvrši, bez obzira na to ko ga je izdao i kojoj službi pripada osoba kojoj je upućeno.

„Pitanje je upravo to – da li ćete prekršiti nečije ljudsko pravo, da li ćete preći u zonu koja nije dozvoljena. Ne postoji ništa što je iznad toga. Bez obzira na to da li ste pripadnik policije ili neke druge službe bezbednosti“, rekla je Ilić.

Ona je upozorila da su teme terorizma i organizovanog kriminala često prisutne u javnom prostoru i podložne manipulacijama, jer je, kako je navela, lako nekoga označiti kao teroristu ili mafijaša, nakon čega takva etiketa može da utiče na percepciju javnosti.

„To su vrlo opasne stvari sa kojima se u prethodnom periodu jako dugo manipulisalo“, ocenila je Ilić.

Govoreći o odgovornosti policajaca, tužilaca i sudija, istakla je da za nepostupanje, ali ni za postupanje suprotno zakonu, nema opravdanja, bez obzira na političke okolnosti.

Prema njenim rečima, prihvatanje određene profesionalne pozicije podrazumeva i prihvatanje odgovornosti koju ona nosi, uključujući i rizik da odluke donete u skladu sa zakonom neće biti popularne kod trenutno vladajuće političke opcije.

„Kada ulazite u bilo koju priču, da li ste profesor, policajac, sudija, tužilac, vi prihvatate odgovornost koju ta pozicija nosi. A to znači i situaciju da ćete možda doći u priliku da rizikujete ukoliko donesete odluku koja nije popularna sa stanovišta neke političke opcije koja je trenutno aktuelna“, rekla je Ilić.

Osvrćući se na aktuelno postupanje policije i tužilaštva, uključujući hapšenja i druge aktivnosti, Ilić je ocenila da se stiče utisak kao da su institucije tek sada počele da rade svoj posao, iako je to, kako je istakla, trebalo da bude uobičajeno.

Ona je naglasila da činjenica da institucije u prethodnom periodu nisu postupale na odgovarajući način ne znači da sadašnje primenjivanje zakona treba nazivati „revolucionarnom pravdom“.

„Ne možemo govoriti o revolucionarnoj pravdi ukoliko govorimo o institucijama koje rade svoj posao. Ukoliko se primenjuje zakon, odnosno ukoliko se pravni okvir države primenjuje na adekvatan način“, rekla je Ilić.

Prema njenim rečima, za svako hapšenje i druge radnje koje preduzimaju policija i tužilaštvo mora da postoji zakonski osnov, a institucije treba da postupaju u skladu sa svojim ovlašćenjima, bez obzira na promene političkih okolnosti.

Ilić je ukazala i da činjenica da je Vlada u tehničkom mandatu ne znači da postoji institucionalni vakuum niti da se ne mogu preduzimati aktivnosti koje su zakonom predviđene.

Dodala je da će se tek nakon konstituisanja Narodne skupštine, izbora nove vlade i nastavka institucionalnih procesa videti kako će se dalje razvijati politički i pravni sistem.

Na kraju je istakla da je za vladavinu prava neophodno poštovanje podele vlasti i nezavisnosti sudstva, kao i da se prestane sa stalnim dovođenjem u pitanje mogućnosti da druge grane vlasti utiču na rad pravosuđa.