Vlada Vojvodine, zgrada. Foto: Schroeder at sr.wikipedia/CC 3.0/Wikimedia Commons

Izbori 25. oktobra, na kojima je dosadašnja vladajuća stranka izgubila većinu u Narodnoj skupštini, ali zadržala vlast u pokrajini i većini lokalnih samouprava, uveli su Srbiju u period vertikalne kohabitacije i otvorili dilemu – kako će u praksi izgledati podeljena vlast na ostalim nivoima upravljanja. Dok ekspert za ustavno pravo Tamaš Korhec za Insajder ocenjuje da gubitak republičke većine ne znači da su pokrajinska i lokalne vlasti izgubile demokratski legitimitet niti da su izbori neophodni, ističući da bi mirna kohabitacija uz osamostaljivanje lokalnih funkcionera od stranačkih centrala bila "najsrećniji scenario", politikolog Duško Radosavljević smatra da su predstavnici dosadašnje vlasti na pokrajinskom i lokalnom nivou izgubili legitimitet nakon poraza na republičkom nivou, te da sa njima ne može biti ni prekomponovanja većina niti političke saradnje, već da su ostavke čelnika, lustracija i raspisivanje novih izbora jedini put ka demokratizaciji.

Mirna kohabitacija, "upodobljavanje" ili vanredni lokalni i pokrajinski izbori? – ključno je pitanje pred kojim se Srbija nalazi nakon vanrednih parlamentarnih izbora 25. oktobra.

Pobedom Studentske liste na republičkom nivou, Srpska napredna stranka je posle 14 godina izgubila centralnu vlast, ali je zadržala većinu u Pokrajini i u većini gradova i opština širom zemlje. Ulaskom u period potencijalne "vertikalne kohabitacije", odnosno situacije u kojoj suprotstavljene političke opcije upravljaju centralnim i nižim nivoima vlasti, otvara se dilema da li će ovakav odnos snaga doneti međusobnu institucionalnu kontrolu, rizik od političkih blokada ili, pak, novu vlast na lokalnom i pokrajinskom nivou.

Međutim, važno je istaći da pokrajinski i lokalni organi, koji su izabrani u ranijem izbornom ciklusu, imaju pun zakonski mandat, što njihov pravni legitimitet čini neupitnim do isteka mandata ili zakonom propisanih uslova za raspuštanje.

S druge strane, u političkom smislu, otvara se pitanje legitimiteta u sredinama u kojima su rezultati parlamentarnih izbora pokazali da dosadašnja lokalna ili pokrajinska vlast više nema podršku većine birača.

Korhec: Najsrećniji scenario bio bi period mirne kohabitacije vlasti na centralnom i lokalnom nivou

Politička i pravna kultura u Srbiji je nerazvijena i specifična, a velika većina političkih aktera razmišlja isključivo po modelu izrazito centralizovane države u kojoj se i horizontalna i vertikalna podela vlasti doživljavaju kao nepoželjne i kao nešto što slabi vlast i otežava funkcionisanje države, ocenjuje za Insajder ekspert za ustavno pravo Tamaš Korhec.

"Sve ovo je povezano sa problemom partijske države koja je opstala i u višepartijskom okruženju, pa vladajuća politička stranka stalno teži ka tome, da suprotno ustavu proširi svoju moć i uticaj na celokupnu državu da neposredno kontroliše se organe vlasti, čak i one koje imaju ustavom zaštićenu nezavisnost. To je simptom zarobljene države", smatra on.

Upitan da li većinska podrška jednoj političkoj opciji na republičkim izborima dovodi u pitanje politički legitimitet lokalnih i pokrajinskih vlasti izabranih u prethodnom ciklusu, Korhec ističe da je u većini evropskih država podela vlasti po nivoima ne samo prirodna, već i poželjna pojava.

"Organizovanje demokratske vlasti na više nivoa upravo i postoji da bi se izrazile različitosti lokalnog stanovništva i podneblja, te omogućilo definisanje lokalnih prioriteta u skladu sa potrebama građana. Čak je i u Orbanovoj Mađarskoj u proteklih 16 godina bilo normalno i prihvaćeno da Budimpeštu i druge značajne gradove ne vodi vladajuća stranka Fides. Nažalost u Srbiji regionalna i lokalna vlast najčešće nema nikakvu autonomiju u odnosu na centralnu vlast, decenijama unazad, vodeće vladajuće političke stranke čine sve da dezavuišu ideju decentralizacije i potpuno kontrolišu lokalnu vlast preko centralizovane neformalne stranačke strukture, preko izbornog sistema i istovremenog održavanja centralnih i lokalnih izbora, preko centralizacije finansiranja i određivanja projekata razvoja na lokalnom nivou. Sve to suprotno slovu i duhu Ustava Srbije", smatra sagovornik Insajdera.

Govoreći uopšteno, Korhec kaže da to što je 25. oktobra vladajuća stranka izgubila većinu u Narodnoj skupštini ne znači da većina u pokrajinskoj i lokalnim skupštinama izgubila demokratski legitimitet i da su izbori neophodni.

"Međutim, imajući u vidu činjenicu da su lokalni funkcioneri lokalne samouprave izabrane mnogo više voljom centrale vladajuće stranke, nego lokalnog stanovništva, njihov legitimitet je izvorno upitan, pa se ceo problem mora posmatrati u tom svetlu. Smatram da bi se ovo pitanje moglo rešiti u sklopu reforme izbornog sistema na lokalnom nivou, gde bi se ogroman uticaj najjačih stranaka, pre svega vladajućih stranaka mogao ograničiti", ističe on.

Prema njegovim rečima, "najsrećniji scenario bio bi da se krene u period mirne kohabitacije vlasti na centralnom i lokalnom nivou".

"Najsrećniji scenario bio bi da se krene u period mirne kohabitacije vlasti na centralnom i lokalnom nivou, uz neki nivo osamostaljivanja lokalnih funkcionera od stranačkih centrala, kao i stvaranje veće saradnje pozicije i opozicije na lokalnom nivou u interesu lokalnih zajednica. To do sada nije bilo moguće. U međuvremenu do redovnih lokalnih izbora bi se mogla sprovesti temeljna revizija zakonskog okvira lokalne samouprave. Naravno postoji i druga opcija, ako bi lokalne vlasti ostale pod punom kontrolom stranačke centrale, to bi otežalo normalnu saradnju centralne i lokalne vlasti i tu bi lokalno stanovništvo ispaštalo. U ovom slučaju zakonom bi mogao skratiti mandat lokalnih skupština kao posledica novih zakonskih rešenja", objašnjava Korhec.

Upitan koliko je realan scenario takozvanog "prekomponovanja" lokalnih skupština bez izbora, odnosno prelaska odbornika i poslanika na stranu nove republičke većine, Korhec kaže: "Već viđeno u Srbiji".

"Ali to ne bi bio sistemski odgovor na današnje slabosti lokalne demokratije u Srbiji, nego produbljivanje postojećih problema", ocenjuje sagovornik Insajdera.

Radosavljević: Kohabitacije neće biti, ostavke lokalnih i pokrajinskih funkcionera i novi izbori jedino su rešenje

Predstavnici dosadašnje vlasti na pokrajinskom i lokalnom nivou izgubili su legitimitet nakon izbornog poraza na republičkom nivou, a sa njima ne može biti ni prekomponovanja većina niti političke saradnje, ocenjuje za Insajder politikolog Duško Radosavljević. On ističe da su ostavke čelnika u Novom Sadu, Beogradu i opštinama širom zemlje, lustracija i raspisivanje novih izbora jedini put ka demokratizaciji, dodajući da će konstituisanje nove republičke vlasti pokrenuti proces osipanja dosadašnje vladajuće strukture i otvoriti prostor za formiranje novih, ideološki profilisanih partija.

Komentarišući dugogodišnju praksu "preletanja" odbornika i poslanika ka onome ko drži poluge vlasti u Beogradu, ali i to da li je realno da narednih meseci vidimo prekomponovanje lokalnih i pokrajinskih skupština bez izbora u korist nove republičke većine, politikolog Duško Radosavljević podseća da na to da je Srpska napredna stranka izgubila parlamentarne izbore 25. oktobra.

"Prvo, režim koji je pao na izborima, od svojih je početaka bio 'navezan' samo na jednu osobu. Svi organi vlasti, od republike do mesnih zajednica, bili su produžetak njegove despotske vlasti i njegove lične volje… Dakle, izvor legitimiteta prethodnog režima se bazirao na ličnosti njihovog vođe, od količine uvlačenja i poslušnosti zavisio je njihov opstanak na vlasti, bilo kojeg nivoa, ne od rezultata izbora, ili doprinosa razvoju lokalne sredine. Tako sada imamo situaciju, jedan kroz jedan, da oni ne da nemaju legitimitet, nego je pitanje elementarne logike, jer oni nemaju pristojnosti, da se upitaju šta rade u Banovini, Starom dvoru, širom zemlje. Vaša ikona kojoj ste služili je izgubila, na njega ste se vezivali, njegovu sliku isturili umesto svoje na izborima, njemu ste podnosili račune, pa zbog toga pitanje – šta čekate, što ne odlazite? Čekate da još više naraste narodni revolt? Želite nemire, šta drugo?", rekao je Radosvaljević.

Prema njegovim rečima, niko od postojećih političkih opcija ne bi prihvatio saradnju sa onima koji su trenutno na vlasti na lokalu, te su ostavke i izbori jedino rešenje.

Smatra da će konstituisanje nove vlasti i pokretanje provere poslovanja i trošenja državnog novca neminovno dovesti do osipanja dosadašnje strukture.

"Čim se konstituiše nova vlast koja će nužno započeti procese čišćenja državnog aparata, proveru poslovanja i krađu narodnih para, počeće i proces osipanja političko-kriminalne organizacije, koja je stvorila haos u državi", naveo je i dodao da će u skladu sa tim početi i "velika bežanija, sklanjanje kapitala i traženje mesta u belom svetu".

Radosavljević smatra i da će sada biti mnogo više onih koji se s pravom boje pravde, i da će to pokazati suštinu vladajuće strukture koju je označio kao "organizovana grupa za pljačku državnog budžeta i prelivanje para u privatne džepove". Kaže i da je jedan od retkih uspeha vlasti bio urušavanje opozicije i da će naredni period pružiti osnovu da se formiraju nove partije bazirane na ideološkim postavkama, koje bi istinski branile interese određenih socijalnih grupacija.

Komentarišući održivost vertikalne kohabitacije između nove republičke vlade u Beogradu i pokrajinske vlasti u Novom Sadu, te mogućnost da dođe do vanrednih pokrajinskih i lokalnih izbora, Radosavljević smatra da vertikalne kohabitacije neće biti. Napomenuo je da je prethodni režim na svakojake načine zarobio državu, i da su organi vlasti bili u toj funkciji.

"Zato, režimski poslušnici na bilo kojem nivou vlasti nisu legitimni, nisu ni legalni, većinom su na vlast došli izbornim manipulacijama, prevarama i direktnom krađom, tako da se njima ne može dozvoliti da budu 'partneri' centralnoj vlasti. Imajući u vidu i sve marifetluke, sa takvima se ne pregovara, dogovara, posebno se ne sarađuje na demokratizaciji države i društva", rekao je.

Prema njegovim rečima, posebno ne može biti saradnje sa vlašću u Novom Sadu gde su građani, kako navodi, "više puta bili tučeni i maltretirani po naređenju lokalnih i pokrajinskih funkcionera".

"Ne zaboravlja se ni ponašanje univerzitetskih funkcionera, čije postupke nikada nisu osudile gradske i pokrajinske vlasti. Naprotiv. Znači, lustracija, pa ko ostane neokrznut, može u politički život", kaže Radosavljević.