Mnogi su dobro zapamtili prvu predsedničku promociju doskorašnjeg predsednika Srbije. Ne po njenoj prenapučenoj glamuroznosti, već po osobi kojoj je bilo stavljeno u zadatak da glumi Nikolu Teslu i da po hodnicima i salama Palate Srbije razvodi zvanice i da im uvek bude na usluzi!

Ej, da Nikola Tesla bude dvorjanin gomile nedovršenih, lažljivih, individua i pohotnih sledbenika nekoga koga su zvali šefom!

Tada je, već, iz te gomile koja se iznenadno nakačila Srbiji na vrat počelo da smrducka, pa potom i otužno da smrdi, od onoga što su ti paraziti samozadovoljno pljuckali dok su crpili energiju iz vratnih žila Srbije, ali i od njihovih otrovnih izlučevina koje su se slivale iz te gomile niz telo i udove naše države.

Smrad je postajao sve nesnošljiviji, a isparenja sve destruktivnija, tako da je, vremenom, i većina državnika iz „belog sveta“ počela da prekriva svoje disajne organe epidemiološkim respiratornim maskama pri namernim ili slučajnim kontaktima sa predstavnicima te gomile. A potom i da javno pere ruke nakon svakog iznuđenog susreta sa „srpskom termitskom maticom majkom“.

Studentsko usmeravanje srpskog društva

Prvi su smrduckanje nedovršenih, lažljivih i kriminalnih individua koje su se našle na čelu države i počele organizovano da ispijaju životne sokove Srbije osetili mladi ljudi – studenti i srednjoškolci, i počeli da se iseljavaju. Potom su usledili njihovi masovni protesti, uz opstrukcije nadobudnih i samoljubivih „lidera opozicije“. Koji su to činili, možda, u želji da proteste prisvoje, ili da ih opstruišu u dogovoru sa kriminalnim krvopijama. To će zasad ostati tajna!

Naši mladi ptići su relativno brzo razumeli da moraju da se, u svemu, odvoje od onih koji su sebe smatrali nezaobilaznim političkim opozicionim faktorima, i počeli da isijavaju svoju empatiju, ljudskost, pamet i ljubav prema svom ucveljenom i porobljenom plemenu.

„Poraz“ vlasti od građana uvek je bio blagorodniji po razvoj nacije: Lični stav Miluna J. Babića

U svom jedinstvenom pohodu, kolone studenata i srednjoškolaca su, zatim, peške i na biciklima obišli sva srpska sela i gradove, i pritom po ciči zimi spavali na ulicama nekih gradova, zbog toga što su crvolika stvorenja htela da ih po svaku cenu satru. Utočišta su odbijali da im pruže čak i neki velikodostojnici SPC, a neki su im zabranjivali i da priđu, a kamoli da prespavaju u manastirskim konacima.

No bezmerna mladalačka toplota je ugrejala srca i tela starijih građana Srbije, a putovanjem biciklima kroz Zapadnu Evropu sve do Strazbura i natrag, naši studenti su stekli nepodeljene simpatije i građana EU. Na taj način, Srbija okovana informacionom blokadom i onemoćala zbog bezočne kriminalne pljačke, je počela, polako, da demokratski lista i da cveta, što rezultiralo i studentskim mitinzima, najvećim u istoriji Srbije.

Slobodarski plamen koji se potom sa tih mitinga proširio Srbijom nisu mogle da ugase ni brutalne policijske torture, ni tamničenja nevinih studenata, ni zaglušujuća propaganda!

I evo, 25. oktobra ove godine, Studentska lista, svojim empatičnim i nasmejanim licem, konačno rastera krpelje, crve i krvopije sa vrata Srbije, ne dozvolivši im da njihovu domovinu pretvore u otvorenu septičku jamu na sred Evrope.

Sada, po svoj prilici, nastupa pažljivo čišćenje smrdeži i njenih uzročnika!

I šta nam preostaje drugo nego da na kraju ovog teksta uskliknemo „slava studentima, Danasu i televizijama N1 i Nova S“.

Autor je redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.