Zgrada parlamenta u Budimpešti, foto: Insajder/Nemanja Milutinović

Pre sedam meseci u susednoj Mađarskoj održani su izbori na kojima su vladajuća stranka Fides i njen lider, do tada neprikosnoveni Viktor Orban, izgubili izbore. Pobedu je odnela nova politička snaga Tisa i njen lider Peter Mađar. Srbija je već tada živela u nekoj vrsti predizborne atmosfere i povlačene su paralele između Tise i studentskog pokreta. Iako je imala poznatog lidera, mnoga nova lica su se preko noći našla u novim ulogama. Peter Mađar još uvek živi svoj medeni mesec, a prema istraživanjima javnog mnjenja, nekada vladajući Fides iz meseca u mesec gubi podršku. Postoje li paralele između postizborne Mađarske i postizborne Srbije? O tome je u emisiji 3D na Insajder televiziji govorio profesor iz Budimpešte Milan Stepanov.

Istraživanja javnog mnjenja u Mađarskoj pokazuju konstantan pad nekada vladajućeg Fidesa.

"To je prilično uobičajeno za gubitnike izbora. U Mađarskoj uvek funkcioniše taj fenomen da se dobar deo glasačkog tela, pogotovo oni koji su pre glasanja bili neodlučni do poslednjeg trenutka, nakon glasanja priključi pobednicima", kaže za Insajder Milan Stepanov.

On ocenjuje da je taj fenomen sada posebno izražen jer je do smene vlasti u Mađarskoj došlo posle 16 godina. Veliki deo birača, kako navodi, ne poznaje drugu vlast osim Fidesa, a mlađi od 35 godina tokom svog odraslog života nisu imali priliku da vide drugog premijera osim Viktora Orbana.

Zbog toga je promena vlasti za mlađu generaciju svojevrstan novi početak, a Stepanov ocenjuje da su u tom pogledu očekivanja i optimizam u Mađarskoj slični onima u Srbiji.

"Taj produženi medeni mesec još uvek traje, a mislim da će trajati negde do proleća sledeće godine", navodi Stepanov.

Prema njegovim rečima, prvi ozbiljniji test za novu mađarsku vlast biće usvajanje budžeta krajem ove godine, kada će morati da odredi prioritete i uskladi izborna obećanja sa raspoloživim novcem.

Stepanov ukazuje i na najavu novog ministra finansija da budžetski deficit mora da bude smanjen. To je, kako objašnjava, povezano sa ambicioznim planom vlade da do kraja mandata uvede evro kao sredstvo plaćanja, za šta je neophodno ispuniti odgovarajuće ekonomske uslove.

Pitanje koje se postavlja je i da li su uporedivi ovdašnji do juče vladajući SNS, koji je takođe izgubio izbore, i Fides, odnosno, da li možemo da očekujemo pad popularnosti vladajuće stranke kao u Mađarskoj ili bi kod nas on mogao da bude i brži.

"Očekujem da će se to desiti. To se dešava u svakoj državi, pogotovo posle ovako dugačke vladavine jedne stranke", kaže profesor Stepanov odgovarajući na pitanje da li bi i u Srbiji moglo da dođe do pada popularnosti SNS-a nakon gubitka vlasti.

Koje su razlike između Mađarske i Srbije?

On, međutim, ukazuje na razlike između političkih okolnosti u Mađarskoj i Srbiji. Kako ocenjuje, narodni bunt u Srbiji bio je mnogo veći i vidljiviji i nije se vezivao za jednu političku ličnost.

"Ovde se pojavio jedan čovek, Peter Mađar, koji je iz ničega napravio partiju koja je još uvek pomalo virtuelna partija, sa neznatnim članstvom. Dosta toga izgleda kao da je cela stvar građena preko medija i društvenih mreža, dok je studentski pokret bio zaista jedan elementarni narodni bunt nakon pada nadstrešnice", navodi Stepanov.

Zbog toga smatra da bi pad popularnosti u Mađarskoj mogao da bude još izraženiji, ali i da SNS nije toliko stabilna politička struktura kao Fides, koji je, prema njegovim rečima, najstabilnija politička organizacija u mađarskoj politici već više od 40 godina.

Pitanje preuzimanja vlasti otvara i pitanje nasleđa koje nove političke snage zatiču. Iako su i Tisa u Mađarskoj i potencijalna buduća vlast u Srbiji pobedničke strane nakon dugogodišnje vladavine jedne stranke, okolnosti u kojima bi preuzele upravljanje državom nisu iste.

"Mislim da, ako ostavimo po strani političku propagandu jedne i druge strane – Fides kaže da je sve bilo sjajno i da su ostavili državu u najboljem mogućem stanju, a Tisa kaže da su je ostavili u katastrofalnom stanju – istina je negde između", odgovara Stepanov na pitanje sa kakvim će se stanjem suočiti nove vlasti u Mađarskoj i Srbiji.

On ocenjuje da Mađarska nije u ekonomskoj krizi, ali da će nova vlada teško ispuniti sva izborna obećanja i zadovoljiti različite grupe birača koje su podržale Tisu.

Na to će, kako navodi, uticati i međunarodno okruženje, rast cena energenata i činjenica da je mađarska privreda izvozno orijentisana.

"Mislim da neće svi dobiti ono što očekuju. U Srbiji će to možda biti još malo teže. Tamo mislim da situacija nije toliko dobra", smatra Stepanov.

Ipak, dodaje da će uspešnost obe vlade u velikoj meri zavisiti i od spoljnih okolnosti, pre svega razvoja rata u Ukrajini, situacije u Iranu i dešavanja u Ormuskom moreuzu, kao i kretanja cena energenata.

"Nažalost, nemamo dobre vesti. Vidimo da pregovori ne vode nikuda", zaključuje Stepanov.

"Brzina nije najvažnje pitanje, već da li će pravna država profunkcionisati"

Različit tempo postupanja novih vlasti u Srbiji i Mađarskoj otvara pitanje da li brzina znači i efikasnost, ali i koliko je važno da se nakon promene vlasti uspostavi pravna država. Dok se u Srbiji u prethodnih nekoliko nedelja nižu hapšenja, privođenja i pokretanje postupaka, u Mađarskoj se novoj vlasti pristupilo sporije, uz prethodno formiranje posebnih institucija.

"U Mađarskoj su prvo napravili jedno novo telo koje se zove Državni ured za povraćaj imovine. Znači, sva nezakonito stečena imovina treba da bude vraćena, odnosno ljudi koji odgovaraju za kriminalne aktivnosti treba da idu u zatvor", kaže Milan Stepanov za Insajder.

On navodi da su neka hapšenja već izvršena, ali da je reč o hapšenjima pre suđenja, odnosno da su osumnjičeni u pritvoru, dok suđenja još nisu počela. Za razliku od Mađarske, gde se čekalo na formiranje novog tela sa širokim ovlašćenjima, u Srbiji je postupanje pokrenulo tužilaštvo.

Ipak, Stepanov smatra da brzina postupanja nije najvažnije pitanje, već da li će pravna država zaista profunkcionisati i da li će se zakon jednako primenjivati na sve – bez politički motivisanih progona i bez obzira na to da li je reč o predstavnicima stare ili nove vlasti.

"Za mene je glavno pitanje da li će zaista pravna država profunkcionisati u smislu da, s jedne strane, svako ko je napravio krivično delo odgovara za to, s druge strane, da niko ne odgovara iz čisto političkih razloga, a treće, možda najvažnije, da se pravila isto primenjuju za sve, znači za novu vlast, a ne samo za staru. Da dobijemo jedan novi sistem u kojem kriminalna aktivnost ima svoje posledice", ističe Stepanov.

Kako sada funkcioniše mađarski parlament?

Politička scena u Mađarskoj nakon izbora formirana je oko tri parlamentarne stranke, a dvotrećinska većina Tise omogućava novoj vlasti stabilnu poziciju. Ipak, pitanje je kako će se eventualno nezadovoljstvo birača novom vlašću odraziti na odnose snaga u parlamentu i da li bi od toga najviše koristi mogli da imaju Fides ili stranka krajnje desnice Naša domovina.

"U mađarskom parlamentu su trenutno tri stranke. Vladajuća stranka Tisa ima apsolutnu dvotrećinsku većinu. Najjača opoziciona stranka je do sada vladajući Fides. Treća partija je stranka tvrde desnice Naša domovina, Mi Hazánk", kaže Milan Stepanov za Insajder.

On ukazuje na to da Naša domovina dobija na popularnosti i da će biti važno kako će se opredeliti birači koji bi mogli da se razočaraju u Tisu. Ostaje, kako navodi, otvoreno pitanje da li će se oni vratiti Fidesu, ostati neopredeljeni ili podržati stranku krajnje desnice.

Stepanov ocenjuje da mađarski parlament, uprkos oštrim političkim raspravama, za sada funkcioniše bez problema.

"Koliko pratim parlamentarna zasedanja, žestoko je, ali parlament sa te tri stranke sasvim dobro može da funkcioniše. Na kraju krajeva, u Americi imamo dve stranke već decenijama", zaključuje Stepanov.

O hapšenju brata Viktora Orbana

Hapšenje brata Viktora Orbana u Mađarskoj izazvalo je pažnju javnosti, ali su reakcije za sada uglavnom uzdržane, jer nema dovoljno informacija o njegovoj ulozi i eventualnoj povezanosti sa bivšim premijerom.

"O tome se piše, s tim što svi naglašavaju da on nije imao veze sa politikom. To što je on radio više su obične kriminalne aktivnosti, ali je navodno koristio bratovljevo ime za to", kaže Milan Stepanov za Insajder.

On navodi da je brat Viktora Orbana, prema dostupnim informacijama, imao određene povlastice zbog porodične veze sa bivšim premijerom, ali da za sada nema dokaza da mu je Orban u tome pomagao.

Zbog nedostatka detalja, Stepanov smatra da je još rano za konačne ocene, ali ističe da se ovo hapšenje ne dovodi u vezu sa političkim aktivnostima bivše vladajuće stranke.

"U svakom slučaju, to nisu politička hapšenja, odnosno hapšenja vezana za političke aktivnosti ranije stranke. On nije bio aktivan u politici", zaključuje Stepanov.