Septembarska inflacija u Srbiji dostigla je 4,1 odsto na međugodišnjem nivou, dok su pojedine usluge poskupele za više od 20 odsto. Ekonomisti, međutim, ocenjuju da bi do kraja godine moglo da dođe do poboljšanja pokazatelja kupovne moći stanovništva, pre svega zahvaljujući rastu zarada i relativno stabilnom mesečnom kretanju cena.

O tome šta pokazuju ekonomski podaci i kakvo se kretanje cena očekuje u narednom periodu govorili su za "Jutro na Blic" Ivan Nikolić, predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije, i univerzitetski profesor Ivan Arnautović.

Inflacija ubrzala, ali ekonomisti očekuju stabilizaciju

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, potrošačke cene u septembru bile su za 4,1 odsto više nego u istom mesecu prošle godine, dok je u poređenju sa avgustom zabeležen rast od 0,2 odsto.

Nikolić objašnjava da je povećanje međugodišnje inflacije delimično posledica prošlogodišnjeg ograničavanja trgovačkih marži, koje je tada dovelo do pada cena. Zbog toga je ovogodišnja osnovica za poređenje nepovoljnija, što utiče na prikaz međugodišnje stope inflacije.

"Ono što smo očekivali nakon avgusta, kada smo imali zaista nisku međugodišnju inflaciju, oko 2,2 odsto, jeste da će ona sada biti nešto veća, jer smo ušli u nepovoljniju bazu za poređenje. Setite se prošle godine, kada je bila kulminacija cenovnog udara. Država je primenila meru i ograničila marže u trgovini. Po tom osnovu su cene drastično pale. Sada, kada se poredimo sa tim trenutkom, međugodišnja inflacija je relativno veća", objasnio je Nikolić.

On posebno ističe da je za procenu budućeg kretanja cena važno posmatrati i mesečnu inflaciju, koja je, prema njegovim rečima, već nekoliko meseci relativno stabilna, preneo je Blic.

"Kada posmatramo tekuće kretanje, to je veoma važno. Rast od 0,2 odsto u odnosu na prethodni mesec beleži se u proseku već pet meseci, od marta. To je sasvim prihvatljivo i ono što smo na kraju i želeli za ovu godinu. Završićemo godinu sa inflacijom od oko četiri odsto, dok će međugodišnja inflacija, merena kao prosek na prosek, verovatno biti i niža. To će imati svoje posledice i na statistički iskazanu kupovnu moć, koja će realno znatno porasti", naveo je Nikolić.

Do kraja godine prosečna zarada mogla bi da bude 20 odsto veća od potrošačke korpe

Jedan od pokazatelja na koje ekonomisti posebno ukazuju jeste odnos prosečne zarade i potrošačke korpe, odnosno iznosa koji se koristi za praćenje troškova domaćinstva.

Prema junskim podacima Ministarstva trgovine, prosečna potrošačka korpa iznosila je 110.800 dinara, dok je vrednost minimalne korpe bila 57.000 dinara. Istovremeno, prosečna neto zarada iznosila je 120.401 dinar.

To znači da je prosečna zarada bila približno 9.600 dinara viša od vrednosti prosečne potrošačke korpe.

Nikolić ocenjuje da je reč o nastavku dugogodišnjeg poboljšanja odnosa zarada i troškova života, uz prognozu da bi taj odnos do kraja godine mogao da bude još povoljniji.

"Veoma povoljno. Imamo ubrzan trend rasta pokazatelja pokrivenosti potrošačke korpe prosečnom zaradom, koji je trenutno na istorijskom maksimumu. Ako posmatramo kada je taj uzlazni trend počeo, to je bilo negde 2017. godine. Od tada napreduje približno istim tempom, čak i brže od pokazatelja privrednog kretanja u Srbiji. To ima svoje posledice, ali je svakako veoma povoljno za potrošače", rekao je Nikolić.

On je podsetio da je sredinom prošle decenije prosečna zarada pokrivala svega oko dve trećine, odnosno 60 odsto prosečne potrošačke korpe, dok je taj odnos danas znatno povoljniji.

"Ocenjuje se da će do kraja godine prosečna zarada čak za 20 odsto premašiti vrednost potrošačke korpe", naveo je Nikolić.

Ipak, činjenica da prosečna zarada premašuje vrednost potrošačke korpe ne znači da svako domaćinstvo raspolaže viškom novca. Stvarni životni standard zavisi od broja zaposlenih članova porodice, visine njihovih pojedinačnih prihoda i troškova koje imaju.

Na to ukazuje i profesor Arnautović, koji smatra da se kupovna moć ne može proceniti samo poređenjem dve prosečne vrednosti.

"Ako je prosečni lični dohodak 121.000 dinara, a minimalni 65.000, dok se potrošačka korpa računa za tročlano domaćinstvo, sve zavisi od toga da li radi jedan član porodice, kolika mu je plata i da li rade oba roditelja. Zato to nije tako jednostavna formula iz koje se može izvući zaključak", objasnio je Arnautović.

Cene sporije rastu, ali to ne znači da se vraćaju na staro

Jedna od najvažnijih razlika na koju ekonomisti ukazuju odnosi se na inflaciju i stvarno pojeftinjenje proizvoda.

Smanjenje inflacije ne znači automatski da će se cene vratiti na nivo od pre nekoliko godina, već da će njihov dalji rast biti sporiji. Upravo zbog toga građani mogu da primete da za svakodnevne potrebe i dalje izdvajaju više novca nego ranije, čak i kada zvanični pokazatelji ukazuju na usporavanje inflacije.

"Treba da shvatimo, sa ekonomskog aspekta, da snižavanje inflacije ne znači snižavanje cena i njihov povratak na staro. Cene samo sporije rastu. Inflacija je ekonomska kategorija koja je neminovna. Čak i deflacija, odnosno pad cena, koja je suprotna inflaciji, može da bude mnogo štetnija", objasnio je Arnautović.

Drugim rečima, usporavanje rasta cena ne znači da su prethodna poskupljenja poništena. Za građane je zato važno ne samo koliko cene trenutno rastu već i kako se taj rast odnosi prema promenama zarada i ukupnim troškovima života.

Komunalije i usluge sve više opterećuju kućni budžet

Među kategorijama koje su zabeležile najveća poskupljenja izdvajaju se fotografske usluge, čije su cene porasle za više od 25 odsto, dok je vodosnabdevanje i odvođenje vode poskupelo za 21,8 odsto.

Poskupljenja veća od 10 odsto zabeležena su i kod pojedinih usluga popravke i održavanja vozila, telefonskih i internet usluga, kao i građevinskih, zanatskih i krojačkih usluga.

Prema objašnjenju profesora Arnautovića, izdaci za hranu i režije zauzimaju najveći deo potrošnje domaćinstava, zbog čega promene njihovih cena imaju posebno veliki uticaj na raspoloživi novac.

"Kada se pogleda sadržaj potrošačke korpe, na hranu odlazi nešto više od 40 odsto, a na režije oko 20 odsto. Samo te dve kategorije zauzimaju više od 60 odsto ukupne potrošnje. Zato promene njihovih cena svakako utiču na kućni budžet. To pokazuje i bazna inflacija, koja je kod nas znatno veća kada se posmatraju određene kategorije bez energenata, a posebno usluge, koje predstavljaju remetilački faktor u ukupnoj inflaciji“, rekao je Arnautović.

On ukazuje i na rast troškova rada, koji se odražava na cene brojnih usluga, od ugostiteljstva do frizerskih i drugih zanatskih delatnosti.

Upravo kod usluga građani mogu posebno da osete poskupljenja, jer se ona često odnose na troškove koje nije lako izbeći ili značajno smanjiti. Rast cena komunalnih usluga, popravki i drugih svakodnevnih potreba tako može da umanji efekat povećanja zarada, čak i kada prosečni ekonomski pokazatelji deluju povoljnije.

Dobar rod voća i povrća ublažio poskupljenja

Za razliku od pojedinih usluga i komunalnih troškova, kretanje cena hrane imalo je povoljniji uticaj na ukupnu inflaciju. Nikolić objašnjava da je dobar rod voća i povrća doprineo usporavanju rasta potrošačkih cena, što je posebno značajno s obzirom na veliki udeo hrane u ukupnoj potrošnji stanovništva.

"Ako govorimo o hrani, ona je možda jedan od ključnih faktora. Imali smo dobru poljoprivrednu godinu. Za razliku od prethodne dve ili tri, ove godine je rod voća i povrća bio dobar, što se direktno odrazilo na kretanje indeksa potrošačkih cena“, naveo je Nikolić.

On je istakao da su, kada se posmatra period od januara do septembra i uporedi sa istim periodom prošle godine, cene u svim kategorijama unutar grupe proizvoda koje čine hranu i dalje beležile međugodišnji pad.

"Cene su, dakle, sporije rasle, odnosno došlo je do pada cena, kada se posmatra na taj način“, objasnio je Nikolić.

Povoljniji rezultati u proizvodnji voća i povrća tako su pomogli da ukupni cenovni pritisci budu manji, iako su nepovoljne vremenske prilike ostavile posledice na pojedine delove privrede, uključujući energetiku.

Dobar rod poljoprivrednih proizvoda pokazao se kao važan faktor za ublažavanje pritisaka na cene hrane, koja čini najveći pojedinačni deo potrošačke korpe.

Šta građani mogu da očekuju do kraja godine?

Ekonomisti očekuju da bi nastavak umerenog mesečnog rasta cena, uz povećanje zarada, mogao dodatno da poboljša pokazatelje kupovne moći do kraja godine.

Ipak, važno je razlikovati statističke pokazatelje od svakodnevnog iskustva građana. Činjenica da prosečna zarada raste brže od vrednosti prosečne potrošačke korpe ne znači da su svi građani u istoj finansijskoj situaciji, niti da će svako domaćinstvo jednako osetiti poboljšanje.

Na stvarni životni standard utiču visina primanja, broj zaposlenih članova porodice, struktura troškova, kao i cene proizvoda i usluga koje domaćinstvo najčešće koristi.

Dok podaci o mesečnoj inflaciji ukazuju na relativnu stabilnost, poskupljenja pojedinih usluga i komunalnih troškova i dalje predstavljaju značajno opterećenje za kućne budžete. Istovremeno, povoljnije kretanje cena hrane i očekivani rast zarada mogli bi da doprinesu poboljšanju ukupnih pokazatelja kupovne moći.

Prema proceni Nikolića, Srbija bi godinu mogla da završi sa inflacijom od oko četiri odsto, dok bi odnos prosečne zarade i potrošačke korpe mogao dodatno da se poboljša. Ipak, kako upozorava Arnautović, konačna slika životnog standarda ne može se dobiti samo na osnovu prosečnih vrednosti, već se mora posmatrati kroz stvarne prihode i rashode svakog pojedinačnog domaćinstva.

Izvor: NIN