Advokat Mitar Krstić, kandidat na Studentskoj listi, deo je pravnog tima tog pokreta koji je pobedio na nedavnim parlamentarnim izborima u Srbiji. Za portal Nova.rs objašnjava koji su koraci koje će Studentska lista preduzeti u oblasti pravosuđa koje je poslednjih decenija, a naročito pod vlašću Srpske napredne stranke (SNS), postalo rak-rana društva. Krstić je deo pravnog tima te organizacije, a i sam je na svojoj koži osetio tešku ruku naprednjačkog pravosuđa – kao advokat Vojnog sindikata Srbije i njegovih funkcionera, radio je svoj posao, da bi u jednom trenutku i sam bio priveden i jedno veme proveo u pritvoru.
Kako ocenjujete trenutnu situaciju u srpskom pravosuđu? Koji su najveći problemi?
"Pravosuđe je suočeno sa nizom delikatnih problema koji su se gomilali godinama i, sada već decenijama unazad. Gotovo da nema dela pravosuđa koji je sistemski spreman da objektivno, odgovorno, stručno i na odgovarajući način čini ono što mu je prevashodni zadatak – da distribuira pravdu.
Manje-više se svaka izvršna vlast trudila da se što je moguće više umeša u rad pravosuđa i potčini ga svojim nelegitimnim interesima, pri čemu je režim Aleksandra Vučića konačno uspeo u tome.
Načela nezavisnosti sudija i samostalnosti javnih tužilaca su potpuno narušena. Režim je uspeo da se infiltrira čak i u rukovodstvo područnih advokatskih komora, u advokaturu, kao jednakovažan deo pravosudnog sistema u širem smislu. Ako govorimo o mešanju u rad i odlučivanje jedne samostalne i nezavisne delatnosti kakva je advokatura, koliko tek možemo govoriti o uticaju na sudije i javne tužioce. Studenti su kao najveći problem evidentirali nedostatak slobode nosilaca pravosudnih funkcija, ali i njihovu nespremnost da se odlučno suprotstave pritiscima i pokušajima da ih izvršna vlast spreči u deljenju pravde. Deluje da od pravosudnih institucija trenutno imamo samo oklop, ljušturu bez valjanog sadržaja".
Da li pravni tim Studentske liste ima spreman plan za "izlečenje" srpskog pravosuđa?
"Studentska lista je javnosti predstavila rešenja za specifične probleme kojima je pravosuđe opterećeno u svom planu i programu. Postoje efikasni načini za izlečenje, ali je, kao i u lekarskoj struci, neophodno precizno postaviti dijagnozu, potom utvrditi kojim je medikamentima moguće lečiti utvrđene deformitete pravosuđa, kao i to da li mi kao društvo raspolažemo tim lekovima ili ih je potrebno uvoziti, to jest prepisati iz drugih sistema u kojima su dali odgovarajuće rezultate.
Lačenje će, bez sumnje, biti bolno, lekovi gorki, ali smo spremni da sve što umemo i imamo uložimo u ozdravljenje jednog od najvažnijih sistema u državi i društvu".
Režim je instalirao svoje ljude, po principu lojalnosti na sve funkcije u pravosuđu, od Ustavnog suda do osnovnih sudova i tužilaštava, u Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva. Šta raditi sa tim ljudima?
"Smenjeni režim je u svim delovima pravosuđa pričinio nemerljivu i teško nadoknadivu štetu. Studentska lista, kao skup ozbiljnih i odgovornih ljudi, ima volje, snage i hrabrosti da se odgovorno i beskompromisno posveti rešavanju nagomilanih problema, posebno u prilici kada je dobila natpolovičnu podršku birača na nedavno održanim parlamenarnim izborima.
Nije očekivano da "instalirani" ljudi, osetivši moralnu odgovornost, odstupe od poklonjenih im funkcija, a nema osnova ni da verujemo da je sa takvim ljudima moguće ostvariti cilj – popravljanje i napredovanje pravosudnog sistema, ali i društva u celini.
Stabilno, zdravo i odgovorno pravosuđe je u srži pravne države kojoj težimo. Kakve god bile ostale devijacije u društvu, moguće je raditi na njihovom ispravljanju jedino ako imamo slobodno pravosuđe, koje trenutno ne postoji od najnižih do najviših nivoa. Na nama je da u budućnosti i na krilima podrške naroda koju smo dobili učinimo sve da pravosuđe bude ono što treba da bude – korektiv ostalih delova društva, jer ne smemo zaboraviti da sve što u jednom društvu ne valja moguće je popraviti ako imamo pošteno I pravedno pravosuđe, odnosno, da nam ne vredi da u svim ostalim segmentima društvo dovedemo na visok nivo, ako nam pravosuđe 'škripi'".
Kako profesionalizovati tužilaštvo i sudstvo i izvršiti depolitizaciju?
"Na ovo pitanje odgovor daje zakon, za čije se striktno poštovanje zalaže Studentska lista. Činjenica je da se dugo vremena unazad u tužilaštvima jako loše kadrira. Odanost partiji, nepotizam, neretko i diletantizam su principi koji su zamenili načela nepristrasnosti, samostalnosti i zakonitosti u vršenju javnotužilačke funkcije. Rezultat je podanički stav javnih tužilaca prema izvršnoj vlasti, njihova potpuna servilnost u vezi sa ispunjavanjem želja političkih aktera.
Osim ovoga, postoje slučajevi u kojima tužioci podležu pritisku bezbednosnih službi, uključujući i vojne. Javna je tajna da je većina javnih tužilaca, nakon gašenja vojnog pravosuđa 2004. godine, premeštena u nekada posebna odeljenja pri okružnim sudovima, a da su s vremenom napredovali u hijerarhiji i danas čine okosnicu tužilaštava. U velikom broju ih vojne službe bezbednosti drže ucenjenima zbog njihovih „grehova iz mladosti“ ali i zbog toga što su na ta mesta došli kao perspektivni kadrovi JNA".
Da li se očekuje formiranje tužilaške policije, jer je MUP takođe politizovan i ne sarađuje sa pojedinim tužilaštvima u istragama koje su škakljive po odlazeći režim?
"Institut tužilačke policije je jako efikasan način da policijski službenici, nezacisno od svog rukovodioca, prikupljaju dokaze za izvršena krivična dela.
Ovo je potpuno novi mehanizam koji je, prema planu SL, potrebno uvesti u naš pravni sistem jer se u nekim drugim pravnim sistemima evropskih zemalja pokazao izuzetno delotvornim u borbi protiv organizovanog kriminala.
Smatramo da je najveća odgovornost na tužiocima, da je MUP iako potpuno politizovan i organizovan kao partijska policija, drugorazredni problem. Naravno I očekivano, opstrukcija postoji, ali da su tužilaštva bila odlučna u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, verujemo da bi policija morala da sarađuje. Ne smemo zaboraviti da je u toj borbi policija ipak samo pomoćni, odnosno izvršilački organ".
Kada se može očekivati da Studentska lista presume prove korake u ozdravljenju srpskog pravosuđa? Formiranje narodne skupštine i Vlade, koliko je to još meseci otprilike?
"Postoje jasno definisani rokovi za formiranje Narodne skupštine, a onda će u vrlo kratkom periodu mandatar sastaviti Vladu. Ne radi se o mesecima, očekujemo da taj rok bude znatno kraći. Naravno, dosta toga zavisi i od bivše vlasti, jer njeni predstavnici treba da zakažu kontitutivnu sednicu Narodne skupštine.
Pri svemu ovome imamo u vidu da nas uskoro očekuju izbori za predsednika Republike i smatramo da će najveći broj glasova građanki i građana Srbije na tim izborima osvojiti lice koje bude kandidovala pobednička Studentska lista.
Pored toga, s pravom se postavlja i pitanje legitimiteta organa lokalnih samouprava, ali i pokrajinskih vlasti u Vojvodini pa očekujemo da I na tim nivoima slede vanredni izbori. Sve u svemu, nakon formiranja institucija izvršne vlasti koja ima realnu podršku naroda, možemo govoriti o prvim ozbiljnijim koracima usmerenim na ostvarenje principa pravde, kao ideje vodilje u borbi koja traje već dve godine".
Da li je u tužilaštvu veći problem činjenje ili nečinjenje?
"Tužilaštvo ne mora da čeka krivičnu prijavu policije ili nekog drugog državnog organa da bi reagovalo. Postoji njihova zakonska obaveza da, po saznanju za učinjeno krivično delo, pokrenu određene istražne radnje u cilju utvrđivanja identiteta učinioca i prikupljanja dokaza.
U situaciji kada imate brojne slučajeve napada na studente i opozicionare, nelogično je pomisliti da tužioci nisu imali saznanja o tim događajima. Ako nikako drugačije, znali su iz sredstava za masovnu kjomunikaciju, ali se dugo vremena unazad “prave mrtvi”. Jasno je da većina nema hrabrosti da se upusti u borbu protiv kriminala. Hrabrost i odlučnost su vrline koje, čak i pre stručnosti, treba da krase javnog tužioca. Sa druge strane, vrlo su efikasno gonili studente u blokadi, građanske aktiviste koji su se borili protiv nakaradne vlasti u Srbiji, protivnike režima svih vrsta. Vrlo su “hrabro” za te ljude tražili određivanje pritvora i neformalnim kanalima uticali na sudije da pritvor odobravaju. Da se ne lažemo, upravo zbog takve sprege smo došli u situaciju da se student u bukagijama sprovodi na sahranu svog roditelja, dok gomila kriminalaca iz cele zemlje naoružana stotinama komada vatrenog oružja boravi u parku u centru Beograda i za taj boravak ostvaruje naknadu u gotovom novcu. Postavlja se jednostavno pitanje: zna li te činjenice javni tužilac čiji je prevashodni zadatak da goni učinioce krivičnih dela? Ili možda čeka da te ljude krivično prijavi policija koja ih istovremeno I čuva, umesto da ih liši slobode?".
Da li imate poruku za tužioce i sudije, da ne krše zakon, pogotovo sada?
"Takva poruka je ustvari njihova ustavna i zakonska obaveza. Nema potrebe da im bilo ko poručuje da treba da rade na način kako je to zakonom predviđeno i u skladu sa zakletvama koje su dali. Ipak, u aktuelnim prilikama, kada sledi tranzicija vlasti sa potpuno korumpiranog i kriminalizovanog interesnog udruženja poznatijeg kao SNS na ljude koje su izabrali studenti kao avangarda našeg društva, treba im poslati poruku da će ubrzo biti u prilici da rade savesno i odgovorno, bez straha od toga da će ih politički akteri prisiljavati na nezakonitosti. Poručujemo im i da će raditi u boljim materijalnim uslovima, tako da više niko neće imati opravdanje za zatvaranje očiju pred nepravdom".
Da li je srpskom pravosuđu potrebna lustracija i na koji način?
"Suviše je nepravdi narodu naneto sa mesta koje je trebalo da bude garant zakonitosti i pravde. Ne možemo da vratimo vreme, a lustracija kao mehanizam se po pravilu odnosi na budućnost.
Preciznije, uzrok i koreni su u prošlosti, a posledice svojih zlodela lustrirani funkcineri treba da trpe u budućnosti. Vezano za događaje iz prošlosti, pak, potrebno je postaviti pitanje njihove krivične odgovornosti".
Da li će biti krivično progonjeni nosioci pravosudnih funkcija koji su eventualno kršili zakon?
"Krivično će odgovarati svako ko se ogrešio o Ustav, zakone i ko je činio povrede osnovnih ljudskih sloboda i prava građana. Nema razloga da nosioci pravosudnih funkcija budu izuzetak.
Ovo naravno isključivo ako postoji opravdana sumnja da su kršili zakon, dakle ne na osnovu pretpostavki i policijskih konstrukcija kao što je do sada činjeno".
Izvor: Nova.rs
