Profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu Aleksandra Krstić, foto: Insajder

Generalni direktor Radio-televizije Vojvodine Goran Karadžić podneo je ostavku na tu funkciju, preneo je RTV. Početkom sedmice, u ponedeljak, ostavku je podneo i glavni i odgovorni urednik Prvog programa Televizije Vojvodine Nenad Ćaćić, a dan kasnije ostavke su podnele vršiteljka dužnosti direktorke Prvog programa radija Verica Batić i urednica Veb redakcije Vesna Iskrin. Nastavljaju se promene i na RTS-u. Član Upravnog odbora Radio-televizije Srbije Nenad Janković rekao je za Insajder da je Upravni odbor odlučio da će na narednoj sednici, zakazanoj za utorak, 3. novembar, razmatrati izbor novog vršioca dužnosti generalnog direktora RTS-a. Promene u okviru javnih medijskih servisa profesorka Fakulteta političkih nauka Aleksandra Krstić vidi kao neophodne jer, kako dodaje, to zaslužuju građani Srbije kao gledaoci Radio-televizije Vojvodine i Radio-televizije Srbije.

"Sada bi zapravo trebalo krenuti jednim putem ka ozdravljenju oba javna medijska servisa i ka, čini mi se, konačnoj transformaciji koju, mislim, da nikad nismo dobili kada su u pitanju javni medijski servisi od 2000. naovamo. Tako da sada očekujem da će se promene dešavati i unutar samih ovih kuća, a pre svega bih tu pomenula ne samo upravljačke reforme na tom menadžerskom nivou, nego i programske reforme, naravno reforme i u oblasti finansiranja javnih medijskih servisa, i da čitav jedan deo ekspertske zajednice, akademske zajednice, nevladinih organizacija je spreman da podrži zaista ljude iznutra koji će biti spremni, zapravo, sada da te reforme pokrenu", objasnila je Krstić.

Prema rečima sagovornice Insajdera, veoma je važno da se, kada je reč o javnim medijskim servisima, neke stvari postave u red i da se građani više uključe u sam proces donošenja odluka. Takođe, treba videti u kom će smeru krenuti reforma celokupnog programskog sadržaja, kao i na koji način će biti imenovani novi članovi Upravnog odbora Radio-televizije Srbije.

"Mi kada govorimo o javnim medijskim servisima u Srbiji, mi govorimo o čitavoj jednoj strukturi zarobljenih institucija koje su u proteklom periodu bile zarobljene zbog čitave te vertikalne strukture koja je imala u zakonu jako veliku moć, ali koja je u stvari uzurpirala čitav taj medijski sektor. I kada govorimo o reformi javnih medijskih servisa oba, i RTV-a i RTS-a, ovde moramo da govorimo i o tome da je zaista, mislim, došlo svakako vreme preuzimanja odgovornosti, ne samo za ono što je bilo u prethodnom periodu, ne ove direktorke koja je podnela ostavku, nego i u prethodnom periodu, prethodnim godinama. Mislim da su to građani Srbije zaslužili. E, da, hajde sad ćemo se fokusirati samo na javne servise", objasnila je profesorka.

Kada je reč o izvinjenju RTS-a i RTV-a, sagovornica Insajdera smatra da je to možda početak, ali da način na koji je saopšteno, kao i sam sadržaj izvinjenja, svakako nisu dovoljni. Dodaje da su u poslednjih 10 do 15 godina sprovedena različita istraživanja koja su pokazala da je izveštavanje javnih medijskih servisa često bilo jednostrano i da je postojalo manipulativno tretiranje građana Srbije, jer drugoj strani, suprotno uzusima novinarske profesije, nije pružana prilika da gostuje u vestima i iznese svoje mišljenje.

"Govorimo o čitavom jednom sistemu koji godinama nije brinuo o svojim gledaocima na taj način. I da tu nisu samo nedostajali adekvatni sagovornici u informativnom programu, nedostajali su i brojni segmenti, recimo, kulture, dokumentarnog programa i ovih drugih delova koji se, čini mi se, godinama nekako sklanjao po strani da bi, u stvari, dominirao taj jedan propagandni narativ koji je služio bivšoj vlasti", istakla je ona.

Upravo zbog toga, pitanje reforme javnih medijskih servisa podrazumeva i razmatranje primera iz drugih zemalja. Sagovornica Insajdera ukazuje na iskustva Grčke i Španije, kao i na primer Mađarske, gde se postepeno išlo u promene. Dodaje da su klijentelističke mreže veoma raširene u lokalnim medijima, povezane sa načinom sufinansiranja medijskog sadržaja i neprimerenom raspodelom budžetskog novca televizijama i medijima koji su smatrani podobnim. Kao jedan od problema navodi i imenovanje ljudi u komisije za dodelu sredstava koji nisu bili medijski eksperti, već su, kako ocenjuje, služili da odobre novac određenim podobnim medijima.

"U tom velikom klijentelističkom maniru, tom jednom autoritarnom smislu, dosta su poslužile institucije koje bi trebalo da budu nezavisne, a one nikad nisu bile nezavisne. To je REM, to su institucije koje su poslednjih godina zaista nisu radile kako treba. To je pitanje zaštitnika građana, poverenika za informacije od javnog značaja", zaključila je profesorka Fakulteta političkih nauka Aleksandra Krstić

Izvor: Insajder