Poslednjih decenija Srbija beleži sve češće i duže toplotne talase. Istovremeno, gradovi su postajali sve gušće izgrađeni. Na mestima gde su nekada bile zelene površine danas se nalaze parking prostori, stambene zgrade i široke asfaltirane saobraćajnice. Time se pojačava efekat urbanog toplotnog ostrva.
Drugim rečima, klimatske promene podižu osnovnu temperaturu, a beton i nedostatak zelenila dodatno pogoršavaju osećaj vrućine.
U vremenu kada Srbija ulazi u još jedan period ekstremnih vrućina, pitanje više nije da li nam je potrebno više zelenila, već koliko brzo možemo da ga vratimo u naše gradove.
Jer dok meteorolozi ne mogu da zaustave toplotni talas, gradovi ipak mogu da odluče koliko će njegovi efekti biti teški za građane.
Investitorska urbanistička mafija koji su posekli sve zeleno i napravili da ceo grad bude jedno veliko toplotno jezgro, Beograd je ovih dana vreliji od Atine i sada je u rangu Kaira