Blizu zapadne obale Grenlanda, a ispod ledenih površina okeana koji ga okružuju – naučnici su nedavno otkrili nešto što je promenilo dosadašnje razumevanje dubokih hladnih mora.
U pitanju je najdublji poznati „gasni hidrat“ na svetu – mesto gde život cveta u potpunom mraku. Ova neobična formacija, nazvana Freya gas hydrate mounds, nalazi se oko 3.640 metara ispod površine Grenlandskog mora, na dubinama u kojima većina poznatog sveta ne može da opstane.
„Brežuljak Frejinih stubova hidrata“
Stubovi, predstavljaju mešavinu zamrznutog gasa i vode – kristalne strukture u kojoj je metan zarobljen unutar ledenih „kaveza“. Pod visokim pritiskom i niskim temperaturama dubokih voda okeana, metan ostaje stabilan u „zamrznutom“ stanju, ali ne na očekivan način, već kao izvor energije za čitav ekosistem. Suprotno svoj logici, naučnici su otkrii neobične zajednice: cevaste crve, puževe, amfipode i druge beskičmenjake koji ne zavise od svetlosti – već od hemijskih procesa. Ove životinje hrane se mikroorganizmima koji pretvaraju metan i druge ugljovodonike u energiju, proces koji u potpunosti zaobilazi fotosintezu kao izvor hrane.
Otkriće predstavlja deo međunarodne ekspedicije Ocean Census Arctic Deep – EXTREME24, u kojoj su istraživači koristili podmornice na daljinsko upravljanje radi istraživanja nepoznatih dubina i uzeli uzorke sedimenta, metana i sirove nafte. Upravo je neobičan „plamen gasa“ pod vodom – mehuri gasa koji izlaze iz pukotine na dnu mora – privukao pažnju tima i ukazao im da se ispod njih nalazi nešto što nisu očekivali.
Ovo mesto nije samo kuriozitet u naučnom smislu, već prema mišljenju naučnika najavljuje promene u načinu na koji gledamo tok ugljenika u prirodi i na to kako živi svet opstaje na mestima bez svetlosti. Ranije su takve zajednice uglavnom povezivane sa hidrotermalnim izvorima, ali sada se pokazuje da i „hladne“ zone gde metan polako curi iz okeanskog dna mogu da budu dom složenim i neočekivano bogatim ekosistemima.
Istraživanje geotermalnih izvora je do sada naučnicima pružilo zanimljive uvide u moguće mehanizme nastanka života na Zemlji. Ovi izvori, koji se nalaze na dnu okeana ili u geotermalnim područjima, emituju tople vode bogate mineralima i hemikalijama koje mogu stvarati povoljne uslove za hemijske reakcije. Naučnici pretpostavljaju da su upravo takvi ekosistemi omogućili formiranje prvih organskih molekula i jednostavnih metaboličkih procesa. Prisustvo toplih, bogatih hranjivim materijama i stabilnih mikrookolina najverovatnije je stvorilo prirodne „reakcione komore“ u kojima su se razvili prebiotički spojevi, što podržava hipotezu da život možda nije nastao na površini, već u zaštićenim, energetski bogatim sredinama.
Frejin brežuljak, tako postaju svojevrsna laboratorija: geološki dinamično mesto u kojem se susreću procesi starih geoloških epoha i živa bića koja su se prilagodila na ekstremne uslove.
Otkriće otvara pitanja o budućnosti ledenih mora: šta još uvek čeka da bude otkriveno, i kako bi potencijalna eksploatacija ovakvih resursa mogla da utiče na ove retko proučavane ekosisteme? Naučnici upozoravaju da bi duboko-morsko rudarenje moglo da poremeti upravo one zajednice koje sada počinjemo da razumemo i upoznajemo.