Violeta Bećirević, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union Foto: Insajder

Posle odluke Višeg suda da ponovo otvori glavni pretres u slučaju studentkinje Sonje Ponjavić, na koju je kolima naleteo Marko Pavlović, koji je u međuvremenu aboliran, a što je okvalifikovano kao pokušaj ubistva, postavlja se pitanje koliko su održiva Vučićeva pomilovanja i abolicije. Ovo pitanje posebno dobija na značaju u kontekstu promena u radu pravosuđa nakon izbora, ali i činjenice da je objavljivanje spiska pomilovanih i aboliranih, koji je odlazeći predsednik potpisao poslednjeg dana mandata, izazvalo brojne reakcije. Gostujući u emisiji „Nova dimenzija dana – 3D“, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union Violeta Beširević ocenila je da je bivši predsednik Vučić zloupotrebio čin milosti i tako se „narugao celokupnom ustavnom poretku Republike Srbije i svim građanima, a posebno žrtvama tih krivičnih dela zbog kojih su vođeni postupci“.

"Pomilovanje se ne daje za krivična dela koja su povezana sa nasilništvom, za krivična dela povezana sa trgovinom uticajem, sa zloupotrebom položaja, to još nismo imali. zato je to zloupotrebljeno", istakla je ona.

Profeorka smatra da nije čudno što su institucije generalno počele da rade, jer, kako ističe, „nema Vučića, institucije rade“, dok buđenje Vrhovnog javnog tužilaštva objašnjava time što sve potiče od vrhovne tužiteljke Zagorke Dolovac.

"Ona je već jednom promenila stranu, pa ne bi me začudilo da sada nema interesa da i drugi put promene stranu. Na sreću, u ovom trenutku, a pošto se probudila, to je ono u stvari: svi građani Srbije smo zadovoljni zbog toga. Ali to ne znači da je ona abolirana od ćutanja četrnaestogodišnjeg. I to treba u nekom drugom trenutku, kada se smire malo događaji i strasti, sve da se postavi pitanje: šta sa tim?", istakla je profesorka.

Prema rečima sagovornice, u narednim danima treba očekivati i buđenje Ustavnog suda, jer se, kako kaže, aktuelni predsednik tog suda Vladan Petrov nalazi u očiglednom sukobu interesa.

"Opšta sednica Vrhovnog suda 2019, u skladu sa našim Ustavom, imenovala za sudiju Ustavnog suda Vladana Petrova, koji je danas predsednik Ustavnog suda. I delimično, mislim, nije delimično, ali u mnogoj meri, ovaj problem sa pomilovanjem može da se javi i pred Ustavnim sudom. Tako da, ako su se probudili tužilaštvo i policija, trebalo bi i Vrhovni sud da se pokrene pitanje razrešenja, zato što je nadležan da pokrene postupak razrešenja ona institucija koja ga je imenovala. A opšta sednica Vrhovnog suda ga je imenovala", istakla je Bećirević.

Ministarstvo pravde Vlade Republike Srbije objavilo je u utorak, 3. novembra, spisak 49 lica za koja je predsednik Aleksandar Vučić doneo odluke o pomilovanju i aboliciji. Na pitanje Insajdera da li je problematičan način na koji je odluka doneta ili činjenica da su njome obuhvaćene osobe protiv kojih su se vodili ili se i dalje vode krivični postupci, sagovornica odgovara da su problematična oba aspekta.

"Taj zakon o pomilovanju nije mogao da predvidi ovakvu zloupotrebu instituta pomilovanja. Pomilovanje je čin milosti. Znači, to nije ni jedna vrsta poznatog pravnog akta. Nije ni upravni akt. Čin milosti je čin milosti. To je u savremenim demokratijama nasleđeno iz doba monarhije, kada je monarh u stvari imao to pravo, i to je prosto se prenelo i na ustavne demokratije. I to je isključivo čin milosti. Tako da, tek sada, sa porastom populizma i sa porastom, u stvari, različitih vrsta postupaka kojim demokratija nazaduje globalno, kod populista javlja se ta ideja da se zloupotrebi čin milosti", objasnila je profesorka i dodala da to ne rade samo populisti, već da je to uradio i Džozef Bajden.

Vrlo je diskutabilno, kako ističe profesorka, da li je bivši predsednik Vučić uopšte imao ustavno ovlašćenje da abolicijama obustavi neka krivična gonjenja.

"Naš Ustav i amnestiju i pomilovanje vezuje samo za izrečenu kaznu. A pomilovanje pogotovo ne vezuje za aboliciju. Prema tome, ono što bi sad mogli da urade sudovi pred kojima su se vodili ovi postupci, da zastanu sa postupkom. I ono što se ne radi, a vidite, u Americi se to radi na dnevnoj bazi i u drugim razvijenim demokratijama, znači, američki sudovi imaju neku drugu vrstu ovlašćenja. Ali kod nas sudovi mogu da zastanu sa postupkom i upute zahtev Ustavnom sudu da oceni ustavnost zakona o pomilovanju. Automatski je postupak zaustavljen do donošenja odluke Ustavnog suda", objasnila je profesorka i dodaje da bi sad trebalo videti da li će Vrhovni sud da reaguje na sukob interesa u kojem je bio nekoliko godina sudija i predsednik Ustavnog suda Srbije.

Drugi način, kako kaže, jeste ovo što su već uradili advokati, a to je da su pokrenuli postupak pred Ustavnim sudom ustavnom žalbom koja se pre svega odnosi na nemogućnost za povredu prava na pravično suđenje.

"Ukoliko Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, automatski poništava svaku odluku o pomilovanju i sud pred kojim se vodi postupak zaustavlja izvršenje tih odluka", rekla je ona.

Članovi neformalne Anketne komisije za pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu dostavili su ranije danas Vrhovnom javnom tužilaštvu inicijativu za podnošenje tužbe Upravnom sudu za poništavanje odluke o pomilovanjima koje je doneo predsednik Srbije, uz zahtev da sud hitno odredi meru kojom bi se odložilo njihovo izvršenje. Predstavnici komisije smatraju da je donošenjem pomilovanja Aleksandar Vučić ugrozio pravni sistem države, podelu vlasti, pravosuđe i time unizio građane i državu. Ipak, sagovornica je skeptična kada je reč o ovom postupku.

"Oni su ukazali na ustavni osnov, a to je da se pred Ustavnim sudom može pokrenuti upravni spor protiv pojedinačnog akta kojim je odlučeno o nečijem pravu, o nečijoj obavezi ili o nečijem interesu zasnovanom na zakonu. Odluka o pomilovanju nije ništa od tog troje. Znači, niko nema pravo na pomilovanje. Niti predsednik ima obavezu da da pomilovanje. Niti on odlukom o pomilovanju odlučuje o licima kojima je dao pomilovanje, o nekom njihovom interesu zasnovanom na zakonu", objasnila je Bećirević.

Postoji i još jedan način, prema rečima profesorke, a to je makedonski scenario iz 2016. godine. Naime, usred velike krize u tadašnjoj Makedoniji, koju je pokrenulo objavljivanje transkripata prisluškivanih razgovora javnih funkcionera, sudija, novinara i mnogih drugih, tadašnji makedonski predsednik Đorđe Ivanov odlučio je da pomiluje 56 osoba. Među pomilovanima su bili političari i iz vlasti i iz opozicije, koji su bili osumnjičeni ili obuhvaćeni aferom masovnog prisluškivanja.

"Oni su odmah izmenili zakon o pomilovanju, uveli jednu odredbu tranzicione pravde, znate, koja je jednokratna. Znači, predsedniku je data mogućnost da poništi te odluke u roku od 30 dana, bez obrazloženja. Ne mora da ih uopšte obrazloži, bez obrazloženja. Ili lice takođe koje ima interesa može da zahteva da se te odluke u roku od 30 dana ponište. Znači, to je jedna jednokratna odluka, to ne važi generalno, nego samo u tom slučaju", rekla je profesorka.

Tada je Evropski sud za ljudska prava prepoznao i u odluci koja se tiče tih pomilovanja u Makedoniji rekao da je u ovom slučaju javni interes građana Makedonije da visoki funkcioneri odgovaraju pred zakonom. Veruje da je slična situacija i u Srbiji.

"U opštem interesu, javnom interesu građana Srbije jeste da nas ne mlate po ulicama, da nas ne gaze po ulicama, da ne trguju uticajem, da ne zloupotrebljavaju položaj. Ukoliko ovo ne proradi Ustavni sud, Upravni sud, onda je sugestija da predstavnici novih institucija, kad se formiraju, odmah idu na donošenje novog zakona o pomilovanju, da bi se sprečile ove zloupotrebe i da bi se ovakva jedna tranziciona norma mogla da uvrsti, ako ništa drugo ne pomogne. Mi u CEPRIS-u već razmatrali i radimo na modelu jednog novog zakona o pomilovanju koji treba u stvari uskladiti sa ovim što se dešava u 21. veku, kad su primećene ove zloupotrebe", istakla je ona.

Prema rečima sagovornice Insajdera, Srbiji je nakon promene vlasti potreban mađarski, a ne poljski scenario.

"Ne možemo ovde dopustiti onaj scenario: pravda je spora, ali je moguća, ovde ne", rekla je ona i dodala da podržava svaku inicijativu da se na ovu bahatost reaguje.

Na kraju razgovora profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union Violeta Bećirević zaključuje da je veoma važno da se novim zakonom o pomilovanju isključi mogućnost da predsednik daje aboliciju, jer to u drugim ustavnim demokratijama radi isključivo parlament, upravo zbog toga što predsednik time direktno zadire u nadležnosti sudske grane vlasti.