Srpski protestni pokret, predvođen studentima, ostvario je krajem oktobra zapanjujuću izbornu pobedu nad dugogodišnjim predsednikom zemlje Aleksandrom Vučićem – ishod koji je u javnosti široko protumačen kao prekretnica za ovu balkansku državu.
Promena vlasti u Beogradu predstavlja još jedan spoljnopolitički udarac za ruskog predsednika Vladimira Putina, koji se bori da očuva međunarodni uticaj Moskve usred tekuće invazije na Ukrajinu, piše za Atlantski savet Majkl Geto, konsultant za odnose sa javnošću koji je radio u Ukrajini, Moldaviji i Litvaniji za Međunarodni republikanski institut, kao i u Jermeniji, Gruziji i Tadžikistanu za Međunarodnu fondaciju za izborne sisteme.
Vučić je predvodio Srbiju devet godina i u evropskoj politici je dosledno zastupao proruske stavove. Iako je malo verovatno da će stav nove srpske vlade prema Ukrajini biti izrazito naklonjen Kijevu, izborni rezultat znači da je Rusija izgubila važnog saveznika u regionu u kojem je Moskva tradicionalno imala snažne veze. Očekuje se da će ovo primorati Putina da zauzme još defanzivniji stav na Balkanu.
„Prijatelj studenata“ iz Srbije Aleksandar Maršavelski podneo ostavku u hrvatskom Savetu za civilni nadzor bezbednosnih službi
Nekoliko dana ranije, parlament susedne Rumunije izglasao je novu, proevropski orijentisanu vladu i premijera, čime je okončana petomesečna politička blokada. Do glasanja je došlo manje od nedelju dana nakon što su rumunski vojni avioni oborili ruske dronove iznad rumunskih teritorijalnih voda u Crnom moru. Ovakav odlučan odgovor Bukurešta doprineo je konsolidaciji demokratskih snaga u zemlji i doveo do formiranja nove koalicione vlade.
Da rumunski parlament nije uspeo da izabere novu vladu, usledili bi vanredni izbori, što bi dovelo do dodatne političke neizvesnosti koju bi Moskva mogla da iskoristi. Poslednjih godina Rumunija je bila meta opsežnog mešanja Kremlja u izborne procese, što je dovelo do toga da Ustavni sud te zemlje poništi predsedničke izbore predviđene za 2024. godinu. Formiranje nove vlade sada nagoveštava period relativne političke stabilnosti, što će verovatno značiti i snažnu podršku Rumunije Ukrajini, uključujući logističku pomoć u vidu vojne opreme i energenata.
Pad Vučića u Beogradu i dolazak nove proevropske vlade u Bukureštu usledili su pola godine nakon poraza još jedne ključne prokremljovske figure u regionu. U aprilu 2026. godine, mađarski premijer Viktor Orban izgubio je vlast nakon šesnaest godina upravljanja zemljom. Tokom svoje vladavine, Orban je u javnosti često smatran nezvaničnim predstavnikom Moskve unutar NATO-a i EU. Često je optuživan da promoviše ruske interese, istovremeno ometajući integraciju Ukrajine i blokirajući evropsku podršku Kijevu.
„Studentska lista ne menja samo režim, već popularizuje i nove metode organizovanja“: Gordon Braun o nezadovoljstvu i buntu mladih širom sveta
Orbanov naslednik nije u potpunosti napustio tvrdokoran stav svog prethodnika prema Ukrajini, ali Budimpešta više nije pouzdan partner za Kremlj. Umesto toga, nove mađarske vlasti nastoje da zauzmu pragmatičniji pristup u odnosima sa Kijevom, dok prema Rusiji zauzimaju čvršći stav. Ovo je oslabilo Putinovu sposobnost da vrši politički uticaj u Briselu.
Jugoistočna Evropa nije jedini region u kojem ruski uticaj slabi. S druge strane Atlantika, zarobljavanje venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura u januaru 2026. godine lišilo je Kremlj važnog partnera. Istovremeno, pad Asadovog režima u Siriji u decembru 2024. godine primorao je Moskvu na očajničke pokušaje da zadrži strateško uporište na Bliskom istoku.
Kada je reč o bližem okruženju, Rusija je poslednjih godina doživela i dramatično urušavanje svog nekada dominantnog položaja na Južnom Kavkazu, nakon što Moskva nije uspela da efikasno interveniše tokom ponovnih sukoba između Azerbejdžana i Jermenije. To je dovelo do naglog pogoršanja odnosa, naročito sa Jerevanom, pri čemu Jermenija sada nastoji da okonča decenije zavisnosti od Rusije.
Posle Vučića: Studentski pokret u Srbiji slavi pobedu, ali se zemlja i dalje suočava sa dubokim podelama i pritiskom iz Moskve
Naravno, međunarodna pozicija Rusije nije u potpunosti mračna. Veze sa Kinom, Iranom i Severnom Korejom verovatno su čvršće nego ikada. Susedna Belorusija ostaje čvrsto vezana za Kremlj, dok se čini da su proruski orijentisane vlasti u Gruziji uspele da prebrode dugotrajan period javnih protesta. U međuvremenu, predstojeći izbori u nizu ključnih evropskih zemalja, uključujući Francusku i Nemačku, mogli bi dovesti na vlast snage naklonjene Kremlju. Još je svakako prerano otpisivati Putina.
Nedavni neuspesi Rusije na Balkanu podsećaju s kojim se spoljnopolitičkim izazovima suočava Kremlj, dok se invazija na Ukrajinu u punom obimu približava šestoj godini, a kraju se ne nazire kraj. Putin se nadao da će rat u Ukrajini preokrenuti geopolitičko povlačenje savremene Rusije i povratiti njen status velike sile. Umesto toga, invazija je ogolila ograničenja ruske vojne moći i umanjila sposobnost Moskve da projektuje moć na globalnoj sceni.
