Briselski institut smatra da, uprkos velikom razočaranju u Evropsku uniju (EU) zbog žmurenja na autokratsku Vučićevu vlast, mnogi građani u Srbiji vide budućnost u zbližavanju s Unijom, ali EU mora dokazati da delatno podržava obnovu demokratije u Srbiji.
Jer, podvlači u analizi CEP, "pred Studentskom listom sad stoji težak posao da se izborna pobeda pretvori u trajni preobražaj institucija".
A to znači, navodi briselski centar, "da se razgradi spletena mreža klijentelističkih veza i demokratske ustanove obnove tako da jedna partijska kontrola ne biva zamenjena drugom".
CEP dodaje da su čelnici EU "Ursula fon der Lajen i Antonio Košta iskazali spremnost da pruže podršku nužnim reformama" u Srbiji.
Ali, napominje se u analizi, "pošto je dugo smatrano da je Evropska unija u dosluhu s Vučićem, EU sad mora da ponovo izgradi poverenje ljudi u Srbiji".
"Pored pružanja tehničke pomoći, potrebno je da EU iskaže i simboličnu podršku… predsednica Evropske komisije treba da poseti Srbiju kad vlada u Beograd bude sastavljena", stavio je do znanja briselski Centar za evropsku politiku.
Šurovanje EU sa Vučićem izazvalo veliko nezadovoljstvo
Centar navodi da je Vučić "godinama lavirao između Moskve i Brisela, održavajući bliske veze s (predsednikom Rusije Vladimirom) Putinom i ujedno dobijajući podršku od vođa Evropske unije koji su često davali prednost transakcionoj 'ja tebi, ti meni' saradnji i navodnoj stabilnosti u odnosu na podnošenje računa o stanju demokratije", podvlači se u analizi CEP.
"I zato tvrditi da je Vučić jednostavno proruski jeste", ukazuje briselski centar, "to da se oglušuje o činjenicu da su činioci u Evropskoj uniji dali politički legitimitet SNS režimu uprkos urušavanju demokratije".
U tekstu se dodaje da je Vučić "uživao podršku visokih EU ličnosti, posebno iz Evropske narodne partije (EPP), čiji je SNS i dalje pridruženi član".
I, kako ukazuje, "kad je Srbija 2021. već ocenjena kao 'izborna autokratija', predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je pohvalila Vučića za napredak u temeljnim reformama".
"Šurovanje EU s Vučićem i stavovi Unije o nekim pitanjima, poput rudarenja litijuma, izazvali su veliko nezadovoljstvo u Srbiji i čak i među onim tradicionalno proevropskim sektorima i čini se ojačali osećanje da je važnije obezbediti zemlju iznutra, pa je to odmah dovelo do protesta".
Spirala urušavanja demokratije
Briselski institut objašnjava da je "Srbija od dolaska na vlast SNS gurnuta u spiralu urušavanja demokratije, tako da je od liberalne demokratije postala izborna autokratija 2014.".
"SNS je razvio klijentelističku mrežu nadzora, uspostavio kontrolu bezbednosnog sektora, zaoštrio pasku nad pravosuđem i sredstvima informisanja, ojačao politizaciju državne uprave i, skoncentrišući vlast u figuru Vučića, stopio veze između države, partije i vođe, pa je to dovelo do stvaranja duboko zarobljena države", zaključuje u analizi briselski institut.
