"Poraz koalicije Aleksandra Vučića na parlamentarnim izborima u Srbiji u nedelju, 25. oktobra, lišio je Rusiju još jednog otvorenog saveznika u Evropi. Sedam meseci ranije, u Mađarskoj je okončana era Viktora Orbana, čvrstog pristalice Vladimira Putina unutar EU", podseća ta televizija.
"Duboko cenimo doprinos koji je Aleksandar Vučić dao razvoju naših bilateralnih odnosa", rekao je u ponedeljak portparol Kremlja Dmitrij Peskov, dan nakon pobede pokreta predvođenog studentima na izborima u Srbiji.
Frans 24 piše da je Vučić – "mali Putin" – često hvalio ruskog predsednika, čak i posle ruske invazije Ukrajine u februaru 2022. godine i opisivao Putina kao "pravog prijatelja" koji mu je 2019. godine uručio Orden Aleksandra Nevskog.
"Vučić je bio predvidiv partner za Kremlj, budući da je odbijao da podrži evropske sankcije protiv Rusije", rekla je Ana Jović-Lazić, direktorka Centra za evroazijske studije na Univerzitetu u Beogradu.
"Vučić u određenoj meri preuzeo ulogu mađarskog lidera Viktora Orbana – mada na manje izražen način", rekao je Erik Gordi (Eric Gordy), stručnjak za Srbiju sa Univerzitetskog koledža u Londonu.
A Vuk Vuksanović, stručnjak Kings koledža u Londonu za odnose Rusije i Srbije, kazao je da je Srbija tokom vladavine Vučića "služila ruskom rukovodstvu prvenstveno tako što je stvarala sliku o Rusiji koja nije u potpunosti izolovana na evropskoj sceni".
Tako izborni poraz Vučića znači da je samo Slovačka, na čijem je čelu Robert Fico, preostala da zastupa interese Moskva unutar evropske sfere, ocenjuje Frans 24 i dodaje da je Vučić takođe služio ruskim interesima na Balkanu.
"Ne treba precenjivati značaj ovog izbornog neuspeha za Moskvu"
Branislav Radeljić, politikolog iz Londona specijalizovan za Srbiju, smatra da je "Rusija iskoristila svoje bliske veze sa srpskim rukovodstvom da bi iritirala Evropsku uniju u regionu i suprotstavila se njenim planovima za veću integraciju Balkana".
Stručnjaci s kojima je razgovarao Frans 24 kažu da je značajan prostor koji je u medijima u Srbiji dat proruskim stavovima, pomogao "popularizaciju narativa koji odgovaraju Kremlju širom regiona".
Radeljić smatra da pad Vučića opovrgava široko rasprostranjeno rusko shvatanje da politička stabilnost u Srbiji zahteva vladu naklonjenu Moskvi.
"Ipak, ne treba precenjivati značaj ovog izbornog neuspeha za Moskvu", upozorava Ana Jović-Lazić.
Pre svega jer je Kremlj Vučića "doživljavao kao sve nepouzdanijeg partnera", dodao je Radeljić.
"Rusi nikada nisu imali potpuno poverenje u njega"
Vuk Vuksanović je kazao da Rusi "nikada nisu imali potpuno poverenje u njega i smatrali su ga oportunistom koji je koristio svoje veze sa Vladimirom Putinom kako bi vršio pritisak na Zapad".
Frans 24 piše da je sam Vučić jednom rekao da bi više voleo da ga porede s Josipom Brozom – Titom nego s Putinom, "čime je stavio do znanja da je, baš kao i istorijski jugoslovenski vođa, spreman da igra na sve strane na geopolitičkoj šahovskoj tabli kako bi zaštitio interese svoje zemlje".
On je tako, rekao je Erik Gordi, "dok je Rusiji upućivao simbolične gestove kritikujući evropske sankcije, istovremeno prodavao municiju Ukrajini".
Ana Jović-Lazić smatra da je eventualni gubitak za Moskvu zbog odlaska Vučića ublažen time što "ruski uticaj u Srbiji nije zavisio isključivo od tog bivšeg lidera", već "značajnu ulogu imaju saradnja dve države u energetici i podrška Moskve stavovima Srbije u vezi s Kosovom", a uz to u delu stanovništva postoji istorijski pozitivan odnos prema Moskvi.
Shodno tome, čak i kada bi nova većina u Skupštini Srbije težila raskidu odnosa sa Moskvom, "naišla bi na ograničenja na koja ne može da utiče", upozorava Erik Gordi.
Na kraju krajeva, "pitanje je da li kandidati koje podržava Studentski pokret zaista žele više Evrope, a manje Rusije za Srbiju", ocenio je Frans 24.
Erik Gordi smatra da bi pobednici parlamentarnih izbora "verovatno bi bili presrećni kada ih niko nikada ne bi pitao za mišljenje o tome kakav stav zauzeti prema Rusiji" jer, rekao je on, "oni zaista nemaju želju da se bave tim pitanjem".
Nebojša Vladisavljević, politikolog sa Univerziteta u Beogradu, naveo je da lista koju je istakao Studentski pokret "obuhvata veoma širok ideološki spektar – od proevropskih liberala do konzervativaca koji smatraju da Srbija treba da izgradi još čvršće veze sa Rusijom i Kinom".
Drugim rečima, čim se pokrene rusko pitanje, jedinstvo ovog pokreta – osnovanog radi osude korupcije u Vučićevoj eri – "rizikuje da se brzo raspadne", upozorava Vuk Vuksanović.
"Ovo je prilika koju bi Evropska unija trebalo da iskoristi"
Ipak, Nebojša Vladisavljević smatra da bi se ravnoteža na kraju mogla pomeriti u korist Evrope.
"Taj zaokret neće biti eksplicitan, ali će doći do postepenog udaljavanja od Rusije, jer su ključne vrednosti na kojima počiva studentski pokret – poput vladavine prava i borbe protiv korupcije, prirodno usklađene sa vrednostima EU", objasnio je on.
"Ovo je prilika koju bi Evropska unija trebalo da iskoristi", smatra Branislav Radeljić.
Ali će Brisel morati da se potrudi, kako ističe Erik Gordi, jer se "Evropa nije baš proslavila podrškom studentskom pokretu, a evropski zvaničnici su dugo zauzimali veoma pomirljiv stav prema Aleksandru Vučiću".
Tim pre što Rusija ostaje prisutna u pozadini – u ponedeljak je Dmitrij Peskov izneo oprezan stav, navodeći da je Moskva spremna da učini sve što je u njenoj moći kako bi konstruktivno sarađivala sa novim srpskim vlastima, preneo je Frans 24.
Izvor: N1info
