Pobeda Studentske liste na parlamentarnim izborima u Srbiji nije samo označila kraj četrnaestogodišnje vladavine Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, već je poslala snažnu poruku drugim državama u kojima demokratija nazaduje. To je zajednička ocena petoro stručnjaka koji su za američku organizaciju Fridom haus analizirali političke promene u Srbiji i izazove koji očekuju novu vlast.

U analizi objavljenoj 3. novembra, Fridom haus podseća da je studentski pokret nastao nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 2024. godine, tragedije koja je izazvala masovne proteste zbog sumnji na korupciju i odgovornost državnih institucija.

Organizacija ističe da su tokom Vučićeve vladavine politička prava i građanske slobode značajno nazadovali, dok su opozicija, nezavisni mediji i civilno društvo bili izloženi pritiscima. Srbija je još 2019. izgubila status slobodne zemlje, a njen rezultat na indeksu Fridom hausa pao je na 53 od mogućih 100 poena, što je najlošiji rezultat na Zapadnom Balkanu i drugi najlošiji u Evropi.

Izlaznost od oko 70 odsto na oktobarskim izborima, prema oceni organizacije, pokazala je koliko su građani želeli promene.

Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene politike, smatra da prvi zadatak nove vlasti mora biti oslobađanje države i medija od političke kontrole, obnavljanje nezavisnosti institucija i stvaranje uslova da pravosuđe može nesmetano da istražuje korupciju.

On naglašava da je Srbija pokazala da je moguće pobediti dugogodišnje populističke i autoritarne vlasti čak i kada izborni uslovi nisu ravnopravni.

„Najvažnija pouka iz Srbije jeste da su izborne pobede nad ukorenjenim populističkim ili neliberalnim režimima zaista moguće, čak i kada izborni uslovi nisu pošteni“, poručio je Burazer.

Mila Bajić iz SHARE fondacije ocenjuje da bi događaji u Srbiji trebalo da ohrabre društva koja se suočavaju sa korupcijom i zarobljenim institucijama. Ona posebno ističe značaj slobodnih medija, političke odgovornosti i zaštite životne sredine.

Prema njenim rečima, uspeh studentskog pokreta nije proistekao samo iz političkog nezadovoljstva, već i iz solidarnosti, samoorganizovanja i neposrednog demokratskog odlučivanja.

„Solidarnost je najmoćnije sredstvo kojim možete braniti svoju zemlju, a jedinstvo je najvažnije u najmračnijim vremenima“, navela je Bajić.

Marko Kmezić, profesor Univerziteta u Gracu, smatra da su studenti promenili način na koji građani Srbije razmišljaju o demokratiji. Pokazali su da ni duboko ukorenjen autoritarni sistem ne može trajno da spreči političke promene.

Kmezić ocenjuje da je studentski pokret probudio veliki deo društva, prevazišao dugogodišnju političku apatiju i suprotstavio se sistematskom predstavljanju građanskog aktivizma kao nečeg negativnog.

„Poruka je jednostavna, ali snažna: pokret bez vođe, zasnovan na solidarnosti, demokratskim vrednostima i vladavini prava, može da izazove ukorenjeni autoritarni režim“, istakao je Kmezić.

Filip Ejdus, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, ocenjuje da je Srbija pokazala kako se hibridni režimi mogu pobediti na izborima uprkos njihovoj kontroli tradicionalnih medija i neravnopravnim uslovima političke utakmice.

Ključ uspeha, prema njegovoj oceni, bilo je pretvaranje decentralizovanog studentskog pokreta, zasnovanog na plenumima i lokalnim zborovima, u široku izbornu listu novih lica.

Ejdus posebno naglašava značaj podrške opozicionih grupa i dijaspore, ali i izuzetno dobre organizacije kontrole izbora. Studentska lista imala je rekordan broj obučenih kontrolora, spremnih da spreče izborne nepravilnosti i zaštite svaki glas.

Najdalje u oceni političkih promena otišla je Marija Šajkaš, stručnjakinja za medije i slobodu izražavanja, koja smatra da studenti nisu pobedili samo Vučićevu vlast već su potpuno promenili političku scenu Srbije.

„Studentska lista nije samo pobedila vladajuću stranku. Ona je pomela i celokupnu političku opoziciju. Prošle nedelje profesionalni političar postao je zastarelo zanimanje u Srbiji“, ocenila je Šajkaš.

Prema njenim rečima, ono što se dogodilo u Srbiji nije obična smena vlasti, već suštinska promena političkog sistema i načina razmišljanja građana.

Šajkaš smatra da su dugogodišnja autoritarna vladavina, ruska propaganda i uticaj krajnje desnice doveli do toga da veliki deo stanovništva izgubi veru u demokratiju.

Međutim, studenti su višemesečnim pešačenjem širom zemlje, mirnim masovnim protestima i mobilizacijom više od 100.000 volontera pokazali kako demokratski principi mogu da funkcionišu u praksi.

„Ovo nije samo promena režima. Svedočimo promeni paradigme“, poručila je Šajkaš.

Ona zaključuje da je demokratija u Srbiji već obnovljena kroz studentske plenume, na kojima su demokratski utvrđeni prioriteti budućih promena.

Zajednička poruka sagovornika Fridom hausa jeste da izborna pobeda predstavlja tek početak. Pred novom vlašću sada je zadatak da obnovi institucije, oslobodi medije političkih pritisaka, obezbedi nezavisnost pravosuđa i spreči da se mehanizmi zloupotrebe vlasti ponovo uspostave.

Istovremeno, iskustvo Srbije moglo bi da posluži kao primer drugim društvima da se i dugogodišnji autoritarni sistemi mogu promeniti organizovanjem građana, solidarnošću i izlaskom na izbore.