Ponovljeno glasanje na parlamentarnim izborima biće održano u nedelju, 1. novembra, na 53 biračka mesta u Srbiji. Birači će imati pravo da glasaju od 7 do 20 časova, a tokom izbornog dana važiće ista pravila kao i prilikom prvobitnog glasanja 25. oktobra. Dozvoljeno je, između ostalog, da birači koriste sopstvenu olovku, ali ona ne sme imati obeležja političkih stranaka ili izbornih lista. Zabranjeni su fotografisanje, snimanje, izborna propaganda i svaki oblik pritiska na birače.

Kako izgleda procedura glasanja?

Kada birač dođe na svoje biračko mesto, članovi biračkog odbora najpre će UV lampom proveriti kažiprst desne ruke kako bi utvrdili da li je već glasao. Nakon toga proverava se identitet na osnovu lične karte ili pasoša, a zatim i da li se birač nalazi u izvodu iz biračkog spiska.

Kada se utvrdi da ima pravo glasa, birač se potpisuje u birački spisak, kažiprst mu se obeležava sprejom i dobija glasački listić.

Glasanje se obavlja iza paravana, čime se obezbeđuje tajnost izbornog opredeljenja. Birač zaokružuje redni broj ispred naziva izborne liste za koju želi da glasa, presavija listić i ubacuje ga u glasačku kutiju.

Da li možete da glasate svojom olovkom?

Da. Birači mogu da ponesu i koriste sopstvenu hemijsku olovku prilikom popunjavanja glasačkog listića.

Međutim, na olovci ne smeju da budu istaknuti simboli, nazivi ili druga obeležja političkih stranaka i izbornih lista koje učestvuju na izborima.

Isto pravilo odnosi se i na garderobu i druge predmete koje birači unose na biračko mesto. Nije dozvoljeno nošenje stranačkih obeležja, bedževa ili propagandnog materijala.

Šta je zabranjeno na biračkom mestu?

Izborna pravila propisuju niz zabrana čiji je cilj da se obezbede slobodno i tajno glasanje, kao i nesmetano sprovođenje izbornog postupka.

Zabranjeno je:

Sugerisati biračima za koga treba da glasaju ili na bilo koji način uticati na njihovo izborno opredeljenje;

Prilaziti paravanu dok birač popunjava glasački listić, osim u zakonom predviđenim slučajevima pružanja pomoći biraču;

Glasati umesto drugog lica;

Neovlašćeno snimati i fotografisati dešavanja na biračkom mestu;

Koristiti mobilne telefone i druga sredstva komunikacije za neovlašćeno prenošenje informacija o glasanju, naročito o tome ko je izašao na izbore;

Voditi paralelne evidencije o biračima koji su glasali ili nisu glasali, mimo zvaničnog biračkog spiska;

Isticati stranačke simbole i propagandni materijal na biračkom mestu i u krugu od 50 metara od njega;

Vrše se pritisci, pretnje ili ucene birača i članova biračkog odbora.

Takođe, na biračkom mestu ne mogu da se zadržavaju osobe koje nemaju zakonska prava i dužnosti u vezi sa sprovođenjem izbora.

Šta ako ne mogu da vas pronađu u biračkom spisku?

Ukoliko birač zna da ima pravo glasa, ali članovi biračkog odbora ne mogu odmah da ga pronađu u izvodu iz biračkog spiska, potrebno je insistirati na dodatnoj proveri.

Prema upozorenjima posmatračke misije CRTA, pojedini birači mogu biti upisani na neočekivanim mestima u izvodu, a ne po uobičajenom azbučnom redosledu.

Zbog toga je važno da birački odbor detaljno proveri spisak pre nego što biraču uskrati mogućnost glasanja.

Ko kontroliše izborni proces?

Tokom ponovljenog glasanja rad biračkih odbora mogu da prate akreditovani domaći i strani posmatrači, u skladu sa propisanim pravilima.

Njihova uloga je da nadgledaju sprovođenje izbornog postupka i ukažu na eventualne nepravilnosti. Članovi biračkog odbora, sa druge strane, dužni su da omoguće posmatračima da obavljaju svoj posao i da im ne uskraćuju zakonom garantovana prava.

Ukoliko birač primeti nepravilnost, može da je prijavi nadležnom biračkom odboru i zatraži da se njegova primedba unese u zapisnik.

Izvor: Nova.rs