Pobeda Studentske liste na parlamentarnim izborima u Srbiji označila je kraj četrnaestogodišnje dominacije Aleksandra Vučića, ali i početak mnogo težeg zadatka – obnove institucija, oslobađanja države od političkog uticaja i redefinisanja odnosa sa Evropskom unijom, Rusijom, Kinom i Sjedinjenim Američkim Državama. Analitičari Atlantskog saveta (Atlantic Council) i Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR) ocenjuju da je reč o istorijskoj pobedi demokratije, ali upozoravaju da promena vlasti sama po sebi ne znači i promenu sistema.

Jern Flek (Jörn Fleck), viši direktor Evropskog centra Atlantskog saveta, ocenio je u analizi objavljenoj 26. oktobra da je pobeda Studentske liste mnogo više od smene jedne vlasti.

Prema njegovim rečima, studenti su uspeli da pobede Vučićevu političku mašineriju uprkos izrazito neravnopravnim uslovima, pritiscima i kontroli državnih institucija i medija.

„To nije bila samo impresivna pobeda demokratskih principa u Evropi, ostvarena zahvaljujući pokretu koji je potekao od građana. Bio je to i snažan udarac modelu vladavine jakih lidera koji je donedavno delovao neupitno širom Balkana“, napisao je Flek.

Ipak, upozorava da će tek naredni meseci pokazati da li je Vučićev poraz zaista označio kraj takvog načina upravljanja državom.

„Pravi posao tek sada počinje“, ističe Flek, navodeći da će studenti morati da pretvore široki, decentralizovani pokret u funkcionalnu vladu, sa jasnim rukovodstvom, ministrima i konkretnim programom.

Kristofer Hil: Srbiji će biti potrebna pomoć

Bivši američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil (Christopher R. Hill), sada saradnik Atlantskog saveta, smatra da je pobeda Studentske liste impresivna, ali da zemlju uvodi u neizvesnu političku budućnost.

„Nova vlada suočava se sa ogromnim zadatkom očuvanja teško stečenih ekonomskih uspeha Srbije, uz istovremenu obnovu političkih institucija i društvenog života“, napisao je Hil.

On posebno ističe da je studentski pokret uspeo da privuče birače iz ruralnih sredina, koje je tradicionalna opozicija često zanemarivala.

Prema njegovoj oceni, veliki izazov biće pretvaranje slogana protiv Vučića u konkretne državne politike. Hil upozorava da se evropska orijentacija nove vlasti ne može podrazumevati, dok će pitanja Kosova i balansiranja između Istoka i Zapada verovatno ostati prisutna.

Bivši ambasador pozitivno je ocenio i Vučićevo priznanje poraza, smatrajući da je time izbegnut potencijalno dug period nemira.

„Srbija će u ovoj osetljivoj transformaciji morati da dobije pomoć, a pogledi mnogih Srba biće uprti u Evropsku uniju“, poručio je Hil.

ECFR: Studenti nasleđuju državu koju je Vučić oblikovao prema sebi

Engjeljuše Morina (Engjellushe Morina), viša saradnica Evropskog saveta za spoljne odnose, u analizi od 27. oktobra upozorava da će studenti preuzeti državu duboko oblikovanu Vučićevom vladavinom.

„Nova vlada naslediće zemlju oblikovanu prema Vučićevom liku: bliske veze sa Rusijom, zarobljene medije, pravosudne i bezbednosne strukture i težak odnos sa EU, uprkos kandidatskom statusu“, napisala je Morina.

Ona podseća da SNS ostaje značajna parlamentarna snaga i da bi mogao da opstruira reforme, dok bi kandidat dosadašnje vlasti mogao da pobedi na predsedničkim izborima kasnije ove godine.

Morina smatra da Evropska unija mora da pomogne novoj vlasti, ali upozorava Brisel da ne pokušava odmah da joj nameće političku agendu.

„Evropljani najpre moraju da se odupru iskušenju da odmah uskoče sa predlozima za novu vladu. To bi samo podstaklo Vučićevu tvrdnju da je njegov poraz posledica evropskog uticaja“, navodi ona.

Umesto toga, EU bi trebalo da ponudi stručnu i finansijsku pomoć u reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije, promeni izbornih pravila i oslobađanju medija.

Šta će biti sa Rusijom, Kinom i Kosovom?

Olivia Olson iz Atlantskog saveta ocenjuje da spoljna politika nije bila presudna za pobedu Studentske liste, ali da će nova vlast morati da odluči kako će nastaviti odnose sa velikim silama.

„Vlada predvođena Studentskom listom naslediće spoljnopolitičko balansiranje Srbije, a već je nagovestila da će neke spoljnopolitičke pozicije ostati nepromenjene“, napisala je Olson.

Ona podseća da studenti ne planiraju uvođenje sankcija Rusiji, ali smatra da bi jačanje demokratije i slobode medija moglo da otvori prostor za ozbiljniju javnu raspravu o odnosima sa Moskvom.

Kada je reč o Kini, nova vlast najavljuje nastavak saradnje, ali uz veću transparentnost investicija i poštovanje domaćih zakona.

Lisa Homel iz Atlantskog saveta upozorava da promena vlasti neće automatski ubrzati evropske integracije.

„Verodostojna primopredaja vlasti bila je neophodna za evropski put Srbije, ali sama po sebi nije dovoljna“, napisala je Homel.

Prema njenoj oceni, nova vlada moraće da se suoči sa zahtevima Brisela za usklađivanje spoljne politike i normalizaciju odnosa sa Kosovom.

Sličnu ocenu iznosi i Morina iz ECFR-a, koja ne očekuje brz napredak u dijalogu Beograda i Prištine, jer Studentska lista insistira da Kosovo ostane deo Srbije.

Ipak, smatra da bi manje konfrontirajuća politika Beograda mogla da otvori prostor za obnovu razgovora.

Morina ne očekuje ni dramatične promene u odnosima sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom, gde je Vučić imao veliki uticaj.

„Demokratskiji Beograd ne znači nužno i slabljenje srpskog nacionalizma, ali bi mogao da ublaži podršku koju mu Beograd pruža“, ocenjuje ona.

Vašington će pažljivo pratiti novu vlast

Amanda Torp (Amanda Thorpe), saradnica Atlantskog saveta, smatra da će i republikanci i demokrate u Vašingtonu pratiti političku tranziciju u Srbiji, posebno stanje vladavine prava i poslovne mogućnosti.

Ona podseća na predlog američkog zakona poznat kao SRBIJA akt, koji se bavi demokratskim nazadovanjem, represijom i vezama Srbije sa Rusijom, Kinom i Iranom.

Prema njenoj oceni, mirna tranzicija mogla bi da olakša odnose nove vlade sa američkom administracijom i smanji zabrinutost u Kongresu.

Analitičari Atlantskog saveta i ECFR-a saglasni su da je studentski pokret ostvario istorijski uspeh, ali da će pravi test biti sposobnost nove vlasti da demontira sistem izgrađen tokom prethodnih četrnaest godina.

„Evropljani bi na kraju trebalo da procenjuju transformaciju Srbije prema tome da li je uspela da iskoreni zarobljavanje države i demontira sistem koji je dugo blokirao njene evropske integracije“, zaključuje Engjeljuše Morina u analizi za ECFR.

Izvor: Nova.rs