Postupak prijave za glasanje u inostranstvu

Da biste glasali u inostranstvu, potrebno je da se za svaki izborni ciklus posebno prijavite. Prijava se podnosi nadležnom diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije (ambasadi ili konzulatu) u zemlji u kojoj boravite. Prijavu možete podneti lično, poštom ili mejlom.

Dokumentacija: Uz prijavu je potrebno priložiti kopiju važećeg pasoša ili lične karte Republike Srbije.

Rok: Prijavu morate podneti najkasnije pet dana pre zaključenja biračkog spiska, što je otprilike 20 dana pre dana izbora. U slučaju predstojećih parlamentarnih izbora, prijava ističe 3. oktobra u ponoć.

Minimalan broj prijavljenih: Biračko mesto u inostranstvu otvara se samo ako se na toj lokaciji prijavi najmanje 100 birača. Ako ovaj uslov nije ispunjen, biračko mesto se ne otvara, a prijavljeni građani se upućuju na najbliže otvoreno mesto ili mogu glasati u Srbiji prema mestu prebivališta. Da li će biračka mesta biti otvorena znaćemo oko tog datuma – 3. odnosno 4. oktobra, kada bi trebalo da izađe zaključeni spisak biračkih mesta u inostranstvu.

Na dan izbora: Glasate lično u ambasadi ili konzulatu na biračkom mestu koje je otvoreno za tu priliku, uz važeći pasoš ili ličnu kartu.

Adrese sa brojem 0

Posmatračka misija CRTA ukazala je da sve veće uznemirenje u javnosti izazivaju objavljeni podaci o broju birača prijavljenih na pojedinim adresama. U maju je, kao nova mera transparentnosti, građanima prvi put omogućeno da provere koliko je birača upisano na njihovoj adresi. Ta mera je istovremeno otkrila niz problema u kvalitetu adresnih podataka i produbila sumnje u tačnost spiska

Šta je problem: Adrese u biračkom spisku nisu usklađene sa zvaničnim Adresnim registrom. Iste neusklađenosti postoje i u Evidenciji prebivališta Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), odakle se adrese i povlače u birački spisak. Kada lokalna skupština donese odluku o promeni naziva ulice, taj podatak se registruje u Adresnom registru, ali ne automatski i u Evidenciji prebivališta, već tek kada građanin dođe u policiju da promeni adresu ili zameni ličnu kartu.
Jedan od problema jeste i da na biračkom spisku postoje i čitava naselja obeležena nulom.

Kako je do problema došlo: Kao jedan od uzroka ovog problema navode se naselja kojima još nisu dodeljene ulice ili adrese bez broja. Softver biračkog spiska ne prepoznaje ništa osim cifara u odeljku za broj, pa se upisuju nule.

S druge strane, ovaj problem adresa s nulom traje više godina. Tako je 2024. ukazivano da u Ulici 1.300 kaplara u niškom naselju Pasi Poljana, na broju nula stanuje 126 ljudi.

Tada je ukazivano na mogućnost organizovanog prijavljivanja prebivališta radi uticanja na izbore. Veza biračkog spiska i prebivališta je neraskidiva, pa se tako manipulacijom prebivališta može uticati i na stanje u biračkom spisku.

Problemi sa adresama o biračima u biračkom spisku su brojni, najčešće su posledica zastarelih sistemima i loših procedura usaglašavanja podataka. „Ali dok je sistem u takvom stanju, skrivanje manipulacije biračima može se odvijati relativno lako. Članovi Komisije predloženi od strane Crte intenzivno proveravaju sumnjive upise, posebno velike koncentracije na pojedinim adresama. O nalazima ćemo obavestiti javnost„, navodi Crta. Pročitajte više o oceni toka revizije biračkog spiska ovde.

Ko će biti predsednik ukoliko Vučić podnese ostavku?

Narodna skupština je formalno raspuštena, a zemlji slede najpre parlamentarni, pa predsednički izbori, sve tri najviše državne funkcije – predsednik Skupštine, predsednik Vlade i predsednik Republike, moraju da budu popunjene.

Ko menja predsednika: Do završetka parlamentarnih izbora predsednik Vlade biće Đuro Macut. Ukoliko Vučić podnese ostavku, na njegovo mesto, u statusu vršioca dužnosti, doći će Ana Brnabić, jer Ustav i Zakon predviđaju da funkciju predsednika u tom slučaju preuzima predsednik Skupštine. Brnabić će istovremeno ostati predsednica Narodne skupštine do izbora njenog zamenika.

Kad će predsednički izbori: Po Zakonu o izboru predsednika novi predsednički izbori moraju da se održe najkasnije tri meseca od dana kada aktuelnom predsedniku Republike prestane mandat. Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 30 ni više od 60 dana.

Ako Vučić ostane dosledan svojoj najavi da će ostavku podneti po povratku iz SAD to praktično znači da bi predsednički izbori morali da budu održani najkasnije dva meseca nakon završetka parlamentarnih izbora.

Predsednik bira mandatara: Jedna od funkcija koju obavlja predsednik je i da predlaže mandatara za sastav Vlade. Tako da ne bi bila nezamisliva pozicija da Ana Brnabić, treća na listi SNS-a, bude u poziciji da predlaže mandatara za sastav nove Vlade.

Ana Brnabić bi na poziciji predsednika Skupštine i vršioca dužnosti predsednika Republike bila do izbora novog predsednika Skupštine. To bi praktično značilo da bi naredni predsednik Skupštine po automatizmu postao i vršilac dužnosti predsednika Republike.

„Po okončanju parlamentarnih izbora, po mom shvatanju, novi predsednik Skupštine bi radio posao i v. d. predsednika. On bi onda preuzeo i dužnost predlaganja mandatara. Ne vidim prostor za neko drugo tumačenje“, kaže Bogoljub Milosavljević za Insajder.

Kako do četiri predsednika u nekoliko meseci: Ovaj sled događaja otvara mogućnost da u svega nekoliko meseci Srbija promeni čak četiri osobe koje obavljaju dužnost predsednika Republike. Trenutno je to Vučić, a dužnost bi po njegovoj ostavci preuzela Brnabić. Novi predsednik Skupštine bi preuzeo funkciju od nje, a onda bi je predao pobedniku predsedničkih izbora.

Ukoliko imate još izbornih nedoumica, pitajte Crtin bot ZmAi na ovom linku.

Izvor: Istinomer