Novčanik sa evrima. Ilustracija. Foto: Unsplash/Ru Dur

Cene u Srbiji su za godinu dana porasle za 4,1 odsto podatak je koji je objavio Zavod za statistiku, navodeći rast inflacije u septembru ove u odnosu na isti period, odnosno isti mesec prethodne godine. Za samo mesec dana zabeležen je međugodišnji rast od skoro 2,2%. Da li ove cifre treba da nas zabrinu ili će do kraja godine doći do smirivanja situacije, u emisiji 3D na Insajder televiziji razgovarali smo sa urednicom magazina "Biznis" i ekonomskom novinarkom Radojkom Nikolić.

„Uvek je važan međugodišnji rast, jer mesečni rast samo pokazuje nastavak postojećeg trenda. Inflacija je prisutna već šest godina i veoma je intenzivna. Zato uvek morate da pogledate unazad, jer podatak da su cene u septembru porasle za samo 0,2 odsto u odnosu na avgust može da zavara. Kada vidite taj procenat, možete da pomislite da je to gotovo ništa, ali kada pogledate koliko zapravo plaćate, morate da uzmete duži period da biste mogli da uporedite troškove“, kaže za Insajder ekonomska novinarka Radojka Nikolić.

Stanovanje, komunalije i struja najviše opterećuju budžet građana

Ona navodi da su u periodu od septembra prošle do septembra ove godine najviše poskupeli troškovi stanovanja, komunalija i komunalnih usluga.

„Na prvom mestu su troškovi stanovanja, komunalija i komunalnih usluga. Cene održavanja stana porasle su za 21,5 odsto, što je više od jedne petine. U te troškove spada čitav niz usluga, uključujući i obezbeđenje zgrada i upravljanje stambenim zajednicama. Voda je poskupela za nešto više od 20 odsto, a odvođenje otpadnih voda za nešto više od 17 odsto. Dakle, reč je o dvocifrenom rastu cena usluga koje se odnose na stanovanje i komunalije“, ističe Nikolić.

Prema njenim rečima, značajan rast zabeležen je i kod cena energenata. Cene električne energije za domaćinstva porasle su za 9,6 odsto u međugodišnjem poređenju, dok su lekovi poskupeli za 7,8 odsto.

„Kada pogledate ove podatke, videćete da su energenti i sve što se odnosi na stanovanje značajno uticali na rast troškova života“, navodi Nikolić.

Jedino gde se beleži izvesno usporavanje rasta cena jeste hrana, navodi ekonomska novinarka Radojka Nikolić. Međutim, ističe da je hrana u prethodnom periodu već značajno poskupela, dok je sadašnje kretanje cena delom moguće objasniti sezonskim sniženjima koja su uobičajena u septembru.

„Nije došlo do nekog velikog odstupanja, ali su zato cene usluga, poput frizerskih i kozmetičkih usluga i popravke automobila, porasle u proseku za više od 13 odsto“, kaže Nikolić.

Ona ukazuje i na podatak o rastu stvarne stambene rente, koji, prema njenoj oceni, ukazuje na to koliko je stanovanje poskupelo.

„To mi je bilo posebno interesantno, jer je tržište izdavanja stanova kod nas neregulisano i mali broj ljudi sklapa ugovore, a često se na prihod od izdavanja ne plaća porez. Ipak, statistika beleži rast stvarne stambene rente veći od deset odsto. Ako je i statistika uspela da zabeleži takav rast, postavlja se pitanje koliko je stanovanje zaista poskupelo“, navodi Nikolić.

Prema njenim rečima, podaci za period od septembra prošle do septembra ove godine pokazuju koliko su porasli izdaci građana za osnovne životne potrebe i kako se to odražava na njihov životni standard.

MMF upozorava na inflaciju, a poskupljenja se nastavljaju

„Situacija jeste zabrinjavajuća iz nekoliko razloga“, ocenjuje ekonomska novinarka Radojka Nikolić.

Ona ukazuje na upozorenja Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke o faktorima koji bi u narednom periodu mogli da dovedu do novih poremećaja i rasta inflacije.

„Prvi razlog su geopolitičke okolnosti zbog kojih je poremećeno snabdevanje energentima, pa se očekuju njihove visoke cene. Drugi razlog su velika ulaganja u veštačku inteligenciju, koja zahtevaju ogromnu potrošnju električne energije. Treći problem su visoke kamatne stope koje države i centralne banke održavaju kako bi inflaciju držale pod kontrolom. Kada se kamate snize, raste zaduživanje, što može da stvori novi inflatorni pritisak. S druge strane, visoke kamate poskupljuju zaduživanje i otežavaju privredni rast. To je svojevrsna zamka“, objašnjava Nikolić.

Kao četvrti problem navodi visok javni dug, ističući da države širom sveta duguju više nego ikada.

Govoreći o Srbiji, Nikolić upozorava da bi rast cena energenata mogao dodatno da optereti budžet građana. Podseća da je poskupljenje električne energije bilo planirano za oktobar, u skladu sa dogovorom sa Međunarodnim monetarnim fondom, ali smatra da je odloženo zbog izbora.

„Lako je pogoditi zašto se to sada odlaže. Pred izbore se novac deli građanima, ali im se time ne povećava trajno životni standard. Posle izbora im se taj novac uzme kroz povećanje cene struje. Kada struja poskupi, to se odražava i na cene drugih proizvoda“, ocenjuje Nikolić.

Ona upozorava da bi tako građani mogli da izgube deo koristi od jednokratne novčane pomoći, jer bi veći troškovi električne energije i drugih proizvoda dodatno opteretili njihove kućne budžete.

Radojka Nikolić kaže da ju je iznenadila najnovija procena Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju, prema kojoj će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) ove godine iznositi 3,3 odsto, dok se inflacija procenjuje na 3,3 odsto.

„Procena je procena i tek treba videti šta će se od nje zaista ostvariti, ali ona pokazuje da neko prati i meri postojeće trendove. MMF procenjuje da će rast BDP-a ove godine iznositi 3,3 odsto, dok smo u prvoj polovini godine imali rast od 3,5 odsto. To znači da nećemo nastaviti istim tempom kao u prvih šest meseci, već da se očekuje njegovo usporavanje“, objašnjava Nikolić.

Ona ukazuje i na razliku između procenjene i već zabeležene inflacije.

„MMF je za ovu godinu predvideo inflaciju od 3,3 odsto, a mi već sada imamo međugodišnju inflaciju od 4,1 odsto. To je zaista neobično“, navodi Nikolić.

Rast privrede oslanja se na državne investicije i potrošnju

„Naš problem je u tome što privredni rast zasnivamo, s jedne strane, na državnim investicijama, odnosno javnim ulaganjima. Upravo se kroz njih u velikoj meri ostvaruje rast. Onog trenutka kada javna ulaganja prestanu, privreda ne funkcioniše optimalno, jer se njen rast trenutno održava velikim izdvajanjima za infrastrukturne projekte“, objašnjava ekonomska novinarka Radojka Nikolić.

Kao drugi problem navodi podsticanje potrošnje domaćinstava kroz povećanje zarada, posebno u javnom sektoru.

„Kada imate tako velika i masovna povećanja plata, a u javnom sektoru radi između 500.000 i 700.000 ljudi, zavisno od toga koje kategorije zaposlenih posmatrate, veliki deo tog novca odlazi u potrošnju. Ove godine već smo imali nekoliko povećanja zarada, a najavljuju se i nova. Veća potrošnja zatim donosi veće prihode od poreza na dodatu vrednost (PDV), akciza i drugih dažbina“, kaže Nikolić.

Prema njenoj oceni, problem je u tome što se privredni rast u Srbiji previše oslanja na državna ulaganja i potrošnju, umesto na razvoj snažne i konkurentne privrede.

„Takav rast ne možemo da nazovemo zdravim privrednim rastom. Potrebna nam je razvijena industrijska i proizvodna baza koja će omogućiti da privreda raste nezavisno od toga da li je izgrađen jedan autoput više ili manje, odnosno da li je realizovan neki veliki infrastrukturni projekat. Ne bi trebalo toliko da zavisimo ni od toga da li smo novac usmerili u potrošnju domaćinstava, koji nam se zatim vraća kroz PDV. To su naši dugoročni problemi kada je reč o privrednom rastu“, zaključuje Nikolić.

„Svakoj vlasti je to težak problem. Očigledno je da će posle izbora morati da se povuku neki ozbiljniji i oštriji ekonomski potezi“, ocenjuje ekonomska novinarka Radojka Nikolić.

Ona objašnjava da se velika državna ulaganja delom finansiraju zaduživanjem u inostranstvu, uključujući kredite za infrastrukturne projekte i projekte povezane sa Ekspom.

„Onog trenutka kada prestane ovako masivna izgradnja, to će se svakako osetiti. Tek tada će se videti šta se zapravo dešava u privredi i koliko ona može da raste bez velikih infrastrukturnih projekata“, navodi Nikolić.

Ona upozorava i na projekcije inflacije za narednu godinu. Prema njenim rečima, MMF procenjuje da će inflacija u Srbiji 2027. godine iznositi 4,2 odsto, što ne ukazuje na značajnije smirivanje cena.

„To znači da ne možemo da računamo na veliko smirivanje cena koje se najavljuje. Investicije i drugi faktori mogli bi i dalje da podstiču rast cena. Inflacija od četiri odsto nije zanemarljiva, posebno kada se nadovezuje na prethodna poskupljenja“, ističe Nikolić.

Ona ukazuje na to da je za razumevanje uticaja inflacije na životni standard važno posmatrati kretanje cena tokom dužeg perioda, a ne samo mesečne promene.

„Pogledala sam kako su se kretale cene i plate u prethodnih 14 godina, jer se ti podaci često koriste u političke svrhe, pri čemu svako izdvaja ono što mu odgovara. Ako pogledamo period od 2020. godine, videćemo da je inflacija tada iznosila 1,6 odsto i kretala se između 1,2 i 1,6 odsto, što je relativno stabilan nivo“, objašnjava Nikolić.

Prema njenim rečima, Srbija je u periodu od 2012. do 2020. godine, naročito nakon fiskalne konsolidacije 2014. godine, imala relativno stabilnu inflaciju. Tome su pogodovale i povoljne međunarodne okolnosti, uključujući period veoma niskih, pa i negativnih kamatnih stopa na međubankarskom tržištu evra.

Međutim, nakon pandemije došlo je do velikog rasta cena.

„Od 2020. godine do septembra 2026, kumulativna inflacija iznosi gotovo 50 odsto, odnosno 48,7 odsto, prema podacima koje sam analizirala. U istom periodu cene električne energije porasle su za oko 90 odsto. Možda niste pratili procente, ali ste poskupljenje svakako primetili na računima“, navodi Nikolić.

Zbog toga, kako ističe, mesečne podatke o inflaciji treba posmatrati u širem kontekstu.

„Uvek treba pogledati kumulativne podatke i videti gde se nalazimo. Ako pratite samo mesečne promene, pa je negde rast 0,2 odsto, negde pet, tri ili 2,5 odsto, lako možete da izgubite iz vida koliko su cene ukupno porasle i koliko to utiče na životni standard“, zaključuje Nikolić.

Hrana za šest godina poskupela 61 odsto, mleko i jaja čak 128 odsto

Radojka Nikolić ističe da rast plata treba posmatrati u odnosu na rast cena, jer nominalno povećanje zarada ne znači nužno i veći životni standard.

„Plate su takođe rasle, ali je važno koliki je njihov realni rast. Nije isto ako su realne plate za 14 godina porasle 20 ili 30 odsto, ili ako su porasle 50 ili 100 odsto. Zato treba gledati koliko nam je zaista ostalo kada se uračuna rast cena“, objašnjava ona.

Govoreći o poskupljenjima električne energije, Nikolić navodi da je Srbija u prethodnih šest godina zabeležila šest povećanja cena struje, pri čemu su od 2022. godine poskupljenja bila sve češća, u pojedinim periodima i dva puta godišnje. Podseća da se godinama govorilo o tome da Srbija ima jeftinu električnu energiju, što je, kako ocenjuje, bilo važno i za privlačenje investitora zbog nižih troškova poslovanja.

„Međutim, naša struja više nije toliko jeftina. Prosečna cena kilovat-sata iznosi 11,9 evrocenti, dok je u Mađarskoj oko 10,8, a u Bosni i Hercegovini oko 9,8 evrocenti. U tim zemljama struja je jeftinija nego u Srbiji. Po ceni smo bliži Bugarskoj, gde je kilovat-sat oko 13 evrocenti“, navodi Nikolić.

Ona upozorava da se rast cena električne energije preliva i na druge troškove života, a podaci o kumulativnom rastu cena u prethodnih šest godina, prema njenim rečima, pokazuju razmere poskupljenja.

„Cene hrane ukupno su porasle za oko 61 odsto. Međutim, mleko, mlečni proizvodi i jaja poskupeli su za 128 odsto, meso za 70 odsto, prerađevine od mesa za 90 odsto, povrće za 80, a voće za 60 odsto. To znači da pojedine namirnice danas plaćamo više nego dvostruko skuplje nego pre šest godina“, kaže Nikolić.

Značajan rast zabeležen je i kod goriva. Prema njenim rečima, benzin je u tom periodu poskupeo za oko 55 odsto, a dizel za približno 70 odsto.

Nikolić napominje da su statistički podaci proseci i da se stvarni troškovi razlikuju u zavisnosti od toga gde građani kupuju i koje proizvode biraju. Ipak, smatra da poređenje cena u Srbiji i drugim evropskim zemljama otvara pitanje zbog čega su pojedini proizvodi kod nas skuplji.

„Pratim cene pojedinih proizvoda u Srbiji i Nemačkoj i razlike su kod nekih artikala veoma male, dok su pojedini proizvodi u Evropi čak i jeftiniji nego kod nas. To se posebno odnosi na neka sredstva za domaćinstvo, začine i druge prehrambene proizvode. Na primer, žuti šećer je tamo 30 do 40 odsto jeftiniji. Pratim i cenu jedne mešavine mlevenog povrća za supu, koja u Nemačkoj već četiri godine košta 95 centi za pakovanje od 170 grama. Kod nas bi sličan proizvod bio znatno skuplji, a teško je zamisliti da njegova cena toliko dugo ostane nepromenjena“, navodi Nikolić.

Kao još jedan primer navodi puter, za koji kaže da u Nemačkoj može da se pronađe po ceni od oko 1,5 do dva evra, dok u Srbiji košta tri do četiri evra, u zavisnosti od prodavnice i proizvoda.

„Naravno, i u Evropi su cene porasle i građani se žale na poskupljenja. Ali kada uporedite konkretne proizvode, vidite da su neke namirnice i proizvodi jeftiniji nego kod nas, iako su plate u tim zemljama znatno više“, ističe Nikolić.

Ona zato smatra da mesečne promene cena ne daju potpunu sliku o tome kako se menja životni standard.

„Najbolje je da se osvrnete unazad, pogledate kumulativni rast cena i uporedite ga sa rastom plata. Tek tada postaje jasnije gde se nalazimo. U svakodnevnom praćenju podataka, kada vidite da je nešto poskupelo 0,2 odsto, nešto drugo tri ili pet odsto, lako možete da izgubite kompas. Ali kada pogledate u novčanik, onda se zapitate gde je nestao novac koji ste ranije imali“, kaže Nikolić.

Ona upozorava da građane očekuju novi pritisci na kućne budžete, posebno zbog mogućeg rasta cena energenata i električne energije. Dodaje da su državne mere, poput kontrole cena goriva i smanjenja akciza, ublažile deo tog pritiska.

„Da nije bilo smanjenja akciza i kontrole cena goriva, situacija bi bila mnogo dramatičnija. Ipak, strateški ekonomski razvoj mora ozbiljno da se preispita, jer je ovaj model privrednog rasta već potrošen i ne može još dugo da traje“, zaključuje Nikolić.

Izvor: Insajder