„Taj optimizam je na umerenom nivou, zato što nedovoljno poznaju Studentsku listu, i žele da im daju dodatno vreme, da vide kako će u državi koja je do nedavno bila smatrana hibridnim režimom, sa elementima zarobljene države, uspeti u oslobađanju institucija i povratku u normalnost“, rekao je Subotić.

On je u intervjuu za FoNet istakao da će svi biti zagledani u ekspoze narednog mandatara i koliko mesta će zauzimati priča o evropskim integracijama, a koliko o Rusiji i Kini.

„Studentska lista je pričala da će nastaviti da čuva dobre odnose i sa Pekingom i sa Moskvom, ali očekujem da u praksi to neće podrazumevati produbljivanje odnosa u osetljivim sektorima, pogotovu u energetici“, naveo je Subotić.

Srbija bi već u novembru mogla da dobije IBAR

Prema njegovim rečima, otvara se mogućnost da već u novembru 2027. Srbija dobije svoj IBAR, odnosno pozitivan izveštaj o ispunjavanju prelaznih merila, i da pokuša da povrati davno izgubljeni status države koja prednjači u evropskim integracijama.

„Postoji nešto što Brisel može da kratkoročno ponudi Beogradu i da pokaže da EU zaista želi da postanemo članica, a to su sredstva iz Plana rasta. Podsetiću da je i milijardu i 600 miliona evra bilo predviđeno za Srbiju do kraja 2027. Do kraja decembra postoji mogućnost da se povuku sredstva za one reforme koje je prethodna vlast uradila, što je 42 odsto od svih planiranih reformi u okviru novog plana rasta, oko 180 miliona“, ukazao je on.

Subotić, koji je prošle nedelje boravio u Briselu i prisustvovao objavljivanju Izveštaja Evropske komisije za Srbiju, kaže da će, ako nova vlast pošalje ključne poruke, „već u decembru Brisel i države članice moći na drugačiji način da gledaju Beograd”.

Osetljiva pitanja poput Kosova pokrenuti što kasnije

Sagovornicima je preneo poruku da treba da se što kasnije govori o osetljivim temama poput spoljne politike i dijaloga između Beograda i Prištine.

„Ako bi se te teme stavile u prvi plan, otežala bi se sveobuhvatna demokratska transformacija Srbije. Mislim da su naši sagovornici zaista otvorenog uma prišli toj priči“, dodao je on.

U međuvremenu, navodi Subotić, Srbija se može nadati otključavanju dodatnih fondova, obnavljanju odnosa i sa Briselom, ali i sa državama iz susedstva, posebno sa Mađarskom.

„U Briselu sam čuo da će se raditi da pojedinačne članice ne uzurpiraju ceo proces, odnosno da se izbegne bilateralizacija problema. Dobio sam uveravanja da što Beograd bude glasniji povodom evropskih integracija, biti manje šanse da će neko biti u stanju da zloupotrebi proces proširenja“, ocenio je Subotić.

Za otvaranje Klastera 3 možda potrebno i pola godine

Govoreći o otvaranju Klastera 3, programski menadžer CEP-a je rekao da će biti potrebno vreme da se ponovo stekne poverenje u to da Beograd želi da zaista ostvari članstvo u EU.

„Tek kada se bude postigao konsenzus, onda će se staviti ta priča na sto. To može potrajati i šest meseci“, procenjuje Subotić.

On smatra da već sada treba da se organizuju posete, ne samo Podgorici i drugim državama regiona, već i Briselu, ali i baltičkim zemljama.

„Tamo gde sumnjamo da postoje neke članice koje mogu zloupotrebiti svoje pravo veta, unapred treba započeti dijalog, kako bi se bar na tehničkom nivou uspostavio zajednički jezik i da bi se to prelilo na politički nivo na adekvatan način“, savetuje Subotić.

On ističe da je rano uspostavljanje dijaloga važno da bi se izbegla situacija da neka članica izađe u javnost i stavi veto na otvaranje klastera ili na bilo koju drugu odluku.

Rusija će težiti da sačuva svoj uticaj u Srbiji

Na pitanje da li će Rusija mirno posmatrati kako Srbija polako, ali sigurno menja svoj spoljnopolitički kurs, Subotić podseća na tekst ruskog geopolitičara Aleksandra Dugina o Srbiji i studentskom protestu.

„Dugin piše da postoje elementi obojene revolucije, ali s druge strane kaže da te proteste ne treba ni potcenjivati, jer je činjenica da su postojali brojni problemi vezani za kriminal i korupciju i da postoji jedno jezgro verodostojnih, kako kaže, Srba koji su imali razloga da protestuju. Očekujem da će i nova vlast u Moskvi tako postupiti“, procenjuje Subotić.

Sagovornik FoNeta smatra da će Rusija težiti da sačuva svoj uticaj u Srbiji, „kako bismo bili kamen u cipeli Zapada, kako bismo ih žuljali”.

„Mi imamo nacionalni interes zašto moramo da imamo dobre odnose i sa Pekingom i sa Moskvom, ali to neće značiti da smo ideološki na istoj strani, već da ćemo biti iz interesa bliski, ali opet dovoljno daleko da nas ne bi smatrali ruskim igračem na Balkanu“, naveo je Strahinja Subotić.

On zaključuje da bi bilo iluzorno očekivati da će Studentska lista prekršiti svoje izborno obećanje i uvesti sankcije Rusiji „preko noći”.