Glasanje 25. oktobra otvorilo je put trajnoj promeni stranačke politike u Srbiji. Da li će do nje doći zavisiće od toga koliko će nekadašnjih apstinenata ostati politički angažovano i da li će birači koji su Studentskoj listi prišli sa suprotstavljenih političkih strana nastaviti da podržavaju istu vladu.
Ovo se navodi u istraživačkom tekstu Slobodana Tomića i Mihajla Popeskua, originalno objavljenom na engleskom jeziku na Serbia Elects / European Western Balkans portalu, čije delove prenosimo sa portala Savremena politika:
Studentska lista pridobila je deo birača vladajućih stranaka, ali je njen veći dobitak proistekao iz objedinjavanja velikog dela biračkog tela izvan baze SNS-a, uključujući građane koji ranije nisu učestvovali na izborima.
Studentska lista dobila je podršku gotovo svih grupa izvan jezgra režimskih birača. Procenjujemo da je osvojila 94 odsto nekadašnjih birača koalicije Srbija protiv nasilja, 76 odsto ranijih apstinenata i 75 odsto onih koji su prvi put glasali. Za nju su glasale i mnoge pristalice manjih desničarskih lista, kao i približno svaki osmi nekadašnji birač Srpske napredne stranke (SNS) i najmanje trećina nekadašnjih birača SPS-a.
Istraživanja javnog mnjenja pred izbore 25. oktobra: Ko je „mašio“, a ko pogodio rezultate?
Studentska lista najveći deo svoje većine duguje okupljanju birača koji su ranije podržavali druge liste ili ostajali kod kuće. Izabralo ju je više od devet od deset nekadašnjih birača koalicije Srbija protiv nasilja. Među ispitanicima koji su 2023. imali pravo glasa, ali nisu glasali, 76 odsto podržalo je studente, a 16 odsto Vučićevu listu.
Studentsku listu izabralo je i tri četvrtine onih koji su prvi put glasali, mada je ova grupa bila mala u našem uzorku.
Manje liste gubile su birače uglavnom u istom pravcu. Prema neponderisanim rezultatima ankete, Studentsku listu izabralo je oko dve trećine onih koji su podržavali Nestorovićev populistički pokret „Mi“, gotovo tri četvrtine nacionalno-konzervativnog biračkog tela koalicije NADA i više od polovine krajnje desnog biračkog tela koalicije Dveri–Zavetnici, uprkos postojanju ideološki bližih opcija. Posle ponderisanja i usklađivanja sa zvaničnim rezultatima, procenjeni udeli rastu na oko 90 odsto za NADA-u i 83 odsto za Mi i Dveri zajedno. Ove grupe su male u našem uzorku, pa procene treba uzeti sa oprezom.
Ana Brnabić pozvala Studentsku listu da što pre formira vlast
Kako je istraživanje urađeno?
Tokom 36 sati pre otvaranja biračkih mesta, naš tim u Latenti, agenciji za ispitivanje javnog mnjenja i istraživanje tržišta sa sedištem u Londonu, anketirao je 1.189 birača regrutovanih putem onlajn panela. Da bismo obuhvatili penzionere, koji su slabo zastupljeni u onlajn anketama, dodali smo posredno anketiranje: 68 ispitanika i njihovi poznanici preneli su nam izborne namere 134 penzionera koje lično poznaju.
Na osnovu tih odgovora napravili smo modele kako bismo procenili rezultat u celokupnom biračkom telu, a nalaze smo objavili na polling2026.latenta.com.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
Izvor: Danas
