Da je neko pre izbora rekao da će načelnik Uprave kriminalističke policije Marko Kričak za samo nekoliko dana biti prva uhapšena „krupna riba“ u MUP-u, i to po nalogu nikog drugog do glavnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenada Stefanovića, verovatno mu ni najveći optimisti ne bi verovali.

Da stvar bude još neverovatnija, uhapšen je po prijavi bivšeg beogradskog načelnika policije Veselina Milića, jer mu je navodno „pakovao“ saučesništvo u ubistvu na Senjaku.

U čitavoj ovoj naučnofantastičnoj priči, sa primesama horora, potrebno je razbiti mitove koji se pojavljuju u javnosti.

Uhapšen Marko Kričak

Najpre, dati nekome moć ne znači da je taj neko zaista moćan.

Ovaj priučeni policajac pojavio se pre tri godine, kada ga je iz BIA u MUP sa sobom doveo Bratislav Gašić i postavio na mesto komandanta Jedinice za obezbeđenje ličnosti i objekata (JZO). Ubrzo je ova jedinica postala najozloglašenija jedinica u MUP-u, ali ne zato što je Kričak neki novi Legija, već zato što su jednom nestručnom i bahatom mediokritetu date odrešene ruke.

U nedostatku iskustva i potrebi za dokazivanjem, Kričak je pribegao lojalizmu i na tome se zasnivala sva njegova moć.

Tako nestručan, iza svakog svog nepočinstva ostavljao je gomile tragova za sobom, misleći da je nedodirljiv, a postavljanjem na čelo UKP-a pomislio je da mu je samo nebo granica.

Na kraju, lisice na ruke stavili su mu njegovi potčinjeni, pa smo dobili i odgovor na pitanje pre izbora: Ko će da hapsi Krička?

Drugo, Stefanović ovakvim hapšenjem, nespretno koliko i Kričak, jer se radi o istom profilu ličnosti, pokušava da se u slobodnom padu režima prikaže kao neko ko će da sprovodi pravdu. Malo je smešno, tužioče, a kasno je odavno.

I na kraju, od Milića ne treba praviti nikakvog heroja i borca za pravdu. U pitanju je čovek koji nakon postavljanja novog rukovodstva nema šta da traži u MUP-u, a čini mi se da mu slučaj „Senjak“ u budućnosti neće biti najveći problem u životu, jer Savamala visi nad glavom.

Ipak, nas građane motivi ovakvih hapšenja ne treba da zanimaju. Bitno je da je počelo, a ovaj narod nije baš toliko lud da abolira Stefanovića i Milića jer su Krička strpali iza rešetaka.

Iako Kričak nije ni blizu onome za šta ga je javnost smatrala, on je „ni kriv ni dužan“ postao simbol jedne represivne, autokratske i korumpirane vlasti.

Nakon njegovog hapšenja, mnogi u MUP-u se sada češu tamo gde ih ne svrbi i panika je sve veća. To je ujedno i najveći benefit njegovog hapšenja.

Prema tome, dok se ne uspostavi nova vlast, zavalite se udobno, uzmite kokice i pustite Đoletovu pesmu „Devedesete“, čiji stih glasi:

„Kad zakon metlom zamane

ili ih pusti da se

međusobno tamane

što ima svojih prednosti, još kakve“

Trenutno se međusobno tamane, a zakon sa metlom u rukama čeka iza ćoška.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.