Ana Brnabić, kao predsednica Narodne skupštine preuzela je dužnost vršioca funkcije predsednika Republike nakon što je tadašnji predsednik podneo ostavku. Brnabić je zadužena za raspisivanje predsedničkih izbora, a dužna je to da učini tako da na dužnosti vršioca funkcije predsednice ostane najviše tri meseca.

Tanasije Marinković, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za Mašinu objašnjava kako su predsednički izbori morali biti raspisani onog dana kada je Aleksandar Vučić podneo ostavku, odnosno kada je ta ostavka bila zavedena na pisarnici Narodne skupštine Republike Srbije.

Marinković je naveo kako prema Poslovniku o radu Narodne skupštine, predsednica Narodne skupštine tog dana obaveštava poslanike o prispeću ostavke i raspisuje izbore za predsednika Republike.

„Kada je upražnjena funkcija predsednika Republike, onda predsednik Narodne skupštine, Ustav i Zakon nalažu da najviše tri meseca može da obavlja tu funkciju.“

Marinković se osvrće na činjenu da izbori za predsednika Republike podrazumevaju izbornu kampanju, koja traje od 30 do 60 dana, kao i na mogućnost ponavljanja glasanja na određenim biračkim mestima, što odlaže donošenje izveštaja o tim izborima.

„Ukoliko nijedan od kandidata ne osvoji apsolutnu većinu glasova izašlih birača, dolazi do organizovanja drugog kruga izbora u roku od 15 dana u kome učestvuju dva prvoplasirana kandidata iz prvog kruga, što takođe podrazumeva da može doći do ponavljanja glasanja na pojedini biračkim mestima.“

Uzimajući moguću dužinu ovog procesa u obzir, Marinković smatra da je predsednica Narodne skupštine trebalo odmah da raspiše izbore.

Prema njegovom mišljenju, ona čini krivično delo zloupotrebe službenog položaja ili nesavesnog rada u službi.

Na pitanje zašto predsednica Skupštine izbore još uvek nije raspisala, Marinković odgovara kako Srpska napredna stranka (SNS) nema odgovarajućih kandidata za Predsednika Republike.

Rezultati vanrednih parlamentarnih izbora su jasni, ali je neophodno ponavljanje izbora na 53 biračka mesta i ono će se održavati 1. novembra.

Marinković ističe da nakon tog trenutka Lokalne izborne komisiju (LIK) imaju rok od 96 sati da podnesu svoje zbirne izveštaje.

Nakon što dođe u posed zbirnih izveštaja, Republička izborna komisija (RIK) takođe ima rok od 96 sati da donese svoj ukupni izveštaj.

„Kada isteknu rokovi za osporavanje ukupnog izveštaja, onda on postaje konačan i od tog trenutka mora da se zakaže konstitutivna sednica u Narodnoj skupštini i da se održi u roku od 30 dana.“

Marinković, shodno činjenicama, objašnjava da do četvrtka uveče ističe rok za dostavljanje zbirnih izveštaja iz opštinskih i gradskih izbornih komisija, a da potom počinje da teče rok od 96 sati u kojem Republička izborna komisija treba da donese svoj zbirni izveštaj.

Ako se uračuna i vreme za prigovor RIK-u od 72 sata, Marinković ocenjuje da bi se uslovi stekli za dve nedelje, ako se isključi mogućnost osporavnje ponovljenog glasanja na pojedinim biračkim mestima.

Nakon što se Skupština konstituiše, počinje da teče rok od 90 dana u kojem vlada treba da se obrazuje.

Što se tiče rada Ustavnog suda, Marinković smatra da ima osnova da javnost traži ostavku pojedinih sudija Ustavnog suda usled nespojivost njihove funkcije i političkog angažmana koji su imali u prethodnom periodu.

„Nezavisnost sudija Ustavnog suda ne podrazumeva samo da oni moraju da budu nepristrastni i objektivni prilikom presuđivanja i rešavanja predmeta koji su pred njima, već i da moraju javnosti da odaju utisak svoje nezavisnosti.“

Marinković se osvrnuo i na javne nastupe njegovog kolege Vladana Petrova, ali je dodao da i pored njega postoje sudije koje su, kako kaže, osramotile sud i treba da budu pod lupom javnosti.

„Njihovo delovanje u tom prethodnom periodu bi moralo biti dobro analizirano i u pogledu njih bi morao biti upućen zahtev za podnošenjem ostavke. Hoće li oni to uraditi, to je sada na njima. Ukoliko to učine, onda će se krenuti sa postupkom izbora novih sudija Ustavnog suda,“ smatra Marinković.

M.P.

Izvor: Masina