Profesor Gordan Kalajdžijev o poništavanju predsedničkih pomilovanja u Severnoj Makedoniji: U banana republikama zloupotrebe su česta pojava

Pravda, ilustracija, foto: Albert Stoynov/Unsplash

Bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pred sam kraj svog mandata pomilovao i abolirao 49 lica. Slična situacija zabeležena je 2016. u Severnoj Makedoniji, tada samo Makedoniji, a epilog je bilo poništavanje pomilovanja. Naime, usred velike krize u toj zemlji, koju je pokrenulo objavljivanje transkripata prisluškivanih razgovora javnih funkcionera, sudija, novinara i mnogih drugih, tadašnji makedonski predsednik Đorđe Ivanov odlučio je da pomiluje 56 osoba. Među pomilovanima su bili političari i iz vlasti i iz opozicije, koji su bili osumnjičeni ili obuhvaćeni aferom masovnog prisluškivanja. Ovakve stvari se ne dešavaju u normalnim državama, ali su u banana republikama česta pojava, jer predsednici zloupotrebljavaju institut pomilovanja, istakao je Gordan Kalajdžijev, profesor krivičnog prava na Pravnom fakultetu Justinijana Prima u Skoplju, gostujući u emisiji „Nova dimenzija dana 3D“.

Praksa Evropskog suda u ovakvim slučajevima, prema rečima sagovornika, uspostavljena je ranije u slučaju Lexa protiv Slovačke. Profesor prava očekivao je da će se Sud držati te prakse i u slučaju Severne Makedonije i utvrditi povredu Evropske konvencije po članovima 5 i 6. Međutim, Sud je doneo odluku koja je za njega bila neočekivana, ali značajna za Srbiju. Napravio je striktnu razliku u odnosu na prethodni slučaj, ali nije odustao od doktrine iz slučaja Lexa kada je reč o, uslovno rečeno, „normalnim“ demokratskim zapadnim državama.

"Sa jedne strane tretira da je, na neki način, izvršena zloupotreba vlasti od strane samog predsednika, koji je zaštitio svoje partijske kolege, koji su u velikom broju trebali odgovarati za puno slučajeva zloupotrebe, koji su onda bili otkriveni u slučajevima prisluškivanja. I ono što je bilo tipično za Makedoniju, za razliku od Lexa, gde je problem bio više ne u davanju tih pomilovanja, nego kod njihovih ukidanja, kod Makedonije je bilo obrnuto: sud se usredotočio na sami problem da sama pomilovanja navodno nemaju validne zakonske osnove", objasnio je Kalajdžijev.

Prvi problem, koji je, prema rečima profesora, bio više zastupljen u pravnoj debati, odnosi se na pitanje da li predsednik ima ovlašćenje da samostalno, bez komisije i posebne procedure, daje pomilovanja. Drugi problem odnosi se na to što ni država ni sam Sud nisu jasno utvrdili da je predsednik lično zloupotrebio vlast.

"Suština je više u suštinskoj nezakonitosti, jer Strazbur daje jasnu kritiku da se radi o slučajevima zloupotrebe vlasti i o pitanju da u pravnoj državi mora postojati mogućnost odgovornosti javnih službenika i vlasti generalno. Tako da, isto je u tom smislu priča da mora postojati jednakost ispred vlasti, u smislu da ne sme biti povlašćenje visokih političara. I onda, glavno pitanje koje je bilo odlučujuće u slučaju ranijeg slučaja Lexa protiv Slovačke, a to je pravna sigurnost, je sud odlučio da pravna sigurnost praktično nije najveći problem države kao što je Severna Makedonija, a verovatno i Srbija tu negde, da ove države imaju, za razliku od normalnih evropskih država, veće probleme od jednog ovako relativno sofisticiranog problema pravne sigurnosti. I da zato pravni javni interes u stvari traži da ovi političari koji su zloupotrebili vlast, praktično odgovaraju za dela koja im stoje", istakao je profesor.

Skupština Severne Makedonije donela je zakon kojim je predsedniku dato ovlašćenje da povuče sporna pomilovanja, a prema rečima sagovornika, na njega je zbog toga bio izvršen pritisak. Vlada je, s druge strane, insistirala na argumentu da se pomilovanja koja su nezakonita mogu smatrati nepostojećim. Ipak, Sud u Strazburu nije prihvatio takvo tumačenje, jer bi ono otvorilo prostor za arbitrarno osporavanje odluka koje se smatraju nezakonitim.

"Sud u Strazburu se isto tako nije izjasnio, što je isto možda slično u Srbiji, oko problema da je možda vid nezakonitosti isto tvrdnja da je predsednik u ovom slučaju dao 56 pomilovanja, da je suštinski to već neka forma koja je bliža amnestiji, a da je za tako veliki broj ljudi ustavotvorac ostavio na Skupštinu. Znači, u principu je predviđeno da se pomilovanje koristi kod pojedinačnih slučajeva, a ne kod velikog broja ljudi u nekim velikim društvenim procesima", objasnio je Kalajdžijev.

Kada je reč o institutu predsedničkog pomilovanja, posebno o pomilovanju osoba kojima se sudi za teška krivična dela ili koje već služe kaznu za ta dela, sagovornik ističe da se to u principu retko događa.

"U banana republikama je na neki način česta pojava da predsednici zloupotrebljavaju pomilovanje da bi praktično pomogli ljudima iz političke elite koji su ih na neki način i doveli na vlast, ili koji su na neki način sa njima u nekoj formi zavisnosti. Tako da, mislim da je na neki način rešenje koje je Strazbur posočio, znači da ono što je njemu bitno je da se u ovim državama vladavina prava, pre svega, shvati kao ozbiljna borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, a posebito zloupotrebe vlasti u smislu neke strahovlade ili šta ja znam", zaključio je Gordan Kalajdžijev, profesor krivičnog prava na Pravnom fakultetu Justinijana Prima u Skoplju.