Ovaj tekst pišem jedanaestog dana otkako su građani Srbije na izborima izglasali život u slobodi i moram da priznam, ide nam bolje nego što sam očekivao. Ova sloboda puna je lepih iznenađenja. Vrh UKP i SAJ-a nalazi se iza rešetaka, Informer krklja na samrti, a da još uvek ne znamo kad će biti konstitutivna sednica novog saziva Narodne skupštine.

Ne znamo, jer se Čale, umesto svojim poslom, bavi muvanjem penzionerki na mitingu podrške Konjdilomu. Neukusno napuderisana, daveći se u promašenim samoglasnicima, ona obavlja svoju disfunkciju ipak bolje od Ćura Mazuta, koji je uhvatio pogrešan autobus za Nemanjinu i sad putuje u nepoznato.

Na istom skupu je bilo i dete Danilo, junak ovonedeljnog ismevanja porodice Vučić u Skaj prepiskama narko dilera. Bio je to drugi naprednjački protest u dva dana. Prvi, podjednako jadan, desio se prethodne večeri ispred PU Savski Venac. Sramota je šta ostade od onolike naprednjačke mašinerije, a i dalje imaju u svojim rukama (skoro) sve poluge moći.

Šta je Vulin sanjao u avionu

Na privatnom planu autora kolumne desilo se štošta. U četvrtak smo se vratili u Sloveniju, u petak smo išli na slavlje povodom poraza Žvalavog, u „Borzu piva“ u LJubljani, gde sam prvi put imao prilike da vidim kako se omladina veseli uz pesmu „Tri poljupca hoću ja“. Zamolio sam ih da puste „Mesečinu“, tek da se podsetimo koja je seljana bila popularna u vreme pada Miloševića i da znate, nije loše prošla.

U silnim ushićenim razgovorima te večeri neko mi je preneo viruščinu, pa smo se u subotu uveče Đu i ja razboleli. Donekle raspadnut, snimao sam Nedeljno napušavanje, što je bilo izazov, ne toliko zbog mojih glasnih žica, koliko stoga što trenutno svi DLZ formati toliko liče na Napušavanje, da imamo poteškoća da smislimo teme za taj format.

Kraj avantura onog našeg miša

U utorak smo snimali naš prvi samostalni DLZ. Gost je bio Aleksandar Radić, a ja se davio u kašlju. Lepo je prošlo, baš je bilo super, ali ta emisija ipak ima triput manje pregleda od prošlog Smećarnika, apsolutnog rekordera DLZ u poslednjih godinu dana, sa preko 130 hiljada gledalaca. Ushićen zbog ovih uspeha, ali pun slina i šlahma, uzeo sam u utorak uveče da pojedem sendvič (ha!) i krvnički se ujeo za jezik. Od tad jedem hladne kašice, što će, uz boleštinu koja me savatala pomoći mojoj novoj vitkoj liniji.

Slovenija je super, ali super je i Beograd, koji izdaleka deluje isto kao i izbliza prošle nedelje. Polako se čak i najuporniji pesimisti privikavaju na to da je sloboda stigla i da uskoro neće odlaziti. SS divizije (studetnski svedoci) sporadično maltretiraju one za koje su ocenili da se nisu dovoljno iskazali u borbi protiv Žvalavog, a oni se brane skrinšotovima koji dokazuju da su ipak bili sa nama, ali ih SS divizije nisu na vreme primetile. Ako vas neko maltretira, slobodno ga oterajte u ku..c. Za to smo se borili.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.