„Studentska lista“: MSP pokušava da opstruiše glasanje u inostranstvu, RIK da odbaci njihov predlog

Foto: Srđan Ilić

"Studentska lista – studenti pobeđuju" pozvala je Republičku izbornu komisiju (RIK) da u potpunosti odbaci predlog Ministarstva spoljnih poslova (MSP) o otvaranju biračkih mesta u inostranstvu, ocenjujući ga kao nezakonit pokušaj opstrukcije izbornog procesa, direktan napad na ustavni poredak i otvoreni rat protiv državljana Srbije u inostranstvu.

U saopštenju Studentske liste naglašava se da MSP nema zakonsko pravo da određuje niti da ukida biračka mesta, podsećajući da je po Zakonu o izboru narodnih poslanika RIK jedini organ nadležan za donošenje konačne odluke po ovom pitanju. Kako navode, sam čin slanja ovakvog akta predstavlja neprimeren pritisak na izborne organe:

"Sam čin slanja ovakvog sramnog predloga jasno pokazuje nameru vlasti da preko svojih ministarstava vrši pritisak na RIK i pribegne najprizemnijim pravnim manipulacijama kako bi biračka mesta prosto – obrisali!", poručuju iz Studentske liste.

Povod za oštru reakciju kako navode jeste činjenica da su se građani u dijaspori nedeljama samoorganizovali i prikupili ustavno i zakonski dovoljan broj prijava – više od 100 po lokaciji – za otvaranje biračkih mesta u svojim gradovima.

Međutim, u saopštenju dodaju da predloženi akt MSP-a te inicijative poništava i ukida ključna biračka mesta širom Severne Amerike, Evrope, Azije i Bliskog istoka.

Studentska lista u saopštenju ukazuje na oprečnost u postupanju vlasti prema građanima u inostranstvu.

"Dok godinama javno veličate dijasporu, pozivate se na njen patriotizam i živite od novca koji šalje svojim porodicama u domovinu, danas joj direktno pljujete u lice i predlažete da joj se oduzme osnovno Ustavom zagarantovano pravo – pravo da bira", navodi se u saopštenju Studentske liste.

Pravne zamerke i predlog o vremenskim zonama

Studentska lista u saopštenju detaljno razrađuje tri ključne pravne greške i, kako tvrde, zloupotrebe propisa u aktu Ministarstva spoljnih poslova:

Prvo, navode da se MSP poziva na član 9. Uputstva RIK-a i formulaciju "po mogućnosti od 100 do 2.500 birača" kako bi relativizovao zakonski uslov od najmanje 100 prijavljenih birača. Iz Studentske liste naglašavaju da izraz "po mogućnosti" u pravu služi za gornju granicu i organizacionu fleksibilnost, "a ne kao diskreciono pravo ministarstva da proizvoljno ukida biračka mesta tamo gde je uslov od 100+ urednih prijava jasno ispunjen!".

Drugo, ukazuje se na nezakonito prebacivanje nadležnosti sa RIK-a na MSP. Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, jedino je RIK nadležan za određivanje biračkih mesta, dok MSP pokušava da nametne svoje "bezbednosne i administrativne procene" kao eliminatorni kriterijum iznad same izborne volje građana i zakonskih uslova.

Treće, predlog o takozvanom "usklađivanju vremenskih zona" ocenjen je kao fizički i izborni apsurd. Predlog da se biračka mesta u Americi ili Aziji otvaraju i zatvaraju po beogradskom vremenu značio bi da državljani Srbije u SAD glasaju usred noći – tačnije od 1 do 14 časova po lokalnom vremenu – što, kako navode, predstavlja svesno onemogućavanje ostvarivanja biračkog prava.

Geografska ograničenja i ukidanje mesta iz 2023. godine

U saopštenju se detaljno navode konkretne lokacije na kojima je, prema predlogu MSP-a, onemogućeno ili znatno otežano glasanje, uz ocenu da je reč o direktnom onemogućavanju državljana u inostranstvu da ostvare ustavno pravo, "čime im se jasno poručuje da su za ovu državu građani drugog reda".

Na teritoriji Severne Amerike, iako je prikupljen dovoljan broj prijava širom Kanade i SAD, predloženo je ukidanje biračkih mesta u Vankuveru, Torontu, Los Anđelesu, San Francisku, Majamiju i Hjustonu:

"Terate naše ljude sa zapadne obale da putuju preko 3.000 kilometara do Čikaga – što je više od 30 sati vožnje ili 4 sata avionom – kako bi ostvarili osnovno ljudsko pravo zajemčeno Ustavom! Srbe iz Vankuvera preusmeravate na Otavu, udaljenu preko 4.300 kilometara!", naglašava se u saopštenju.

Kada je reč o Aziji i Bliskom istoku, dok se nadležni hvale otvaranjem pojedinačnih mesta na Dalekom istoku, Bliski istok je potpuno izostavljen sa izborne mape uprkos urednim prijavama građana u Abu Dabiju, Dubaiju, Kuvajt Sitiju i Dohi, dok je u Kini svesno ignorisan Šangaj, čime se birači primoravaju da putuju u Peking.

Studentska lista posebno ukazuje na to da se predlaže ukidanje biračkih mesta tamo gde su ljudi već glasali 2023. godine, i to baš na lokacijama gde je odziv bio najveći.

U Kanadi su, kako navode, obrisani i Toronto i Vankuver, čime je Otava ostala jedino biračko mesto za celu državu.

Dodaju da su u Italiji ignorisani zahtevi stotina prijavljenih birača i izostavljene Firenca i Vićenca, pa je glasačko telo svedeno na svega tri mesta.

U Španiji su, dalje tvrde u saopštenju, izostavljene Barselona i Valensija, dok su u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj ignorisane uredne prijave za Grac, Insbruk, Bazel, Ženevu, Lugano, Hanover, Karlsrue i Keln.

"Sa kojim pravom predstavnici Ministarstva zahtevaju od naših porodica u inostranstvu da troše hiljade dolara i uzimaju slobodne dane samo da bi iskoristili pravo koje im je država po zakonu dužna da obezbedi? Zahtevamo da prestanete da tretirate dijasporu kao bankomat, a da joj uskraćujete pravo da odlučuje o sudbini sopstvene zemlje!", navodi se u saopštenju.

U zaključku saopštenja, izborna lista "Studentska lista – studenti pobeđuju" uputila je direktnu poruku nadležnim organima, ističući da administrativne opstrukcije i kilometraža neće pokolebati građane.

"Biračko pravo ćemo odbraniti – jer nas vaši pritisci ne plaše, već ujedinjuju!", poručuje u saopštenju "Studentska lista – studenti pobeđuju".

Ministarstvo spoljnih poslova: Nema mesta za širenje neistinitih priča o navodnoj opstrukciji glasanja u inostranstvu

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je 1. oktobra optužilo studentski pokret da otvoreno pismo koje je uputio diplomatsko-konzularnoj mreži Srbije predstavlja malicioznu aktivnost u cilju pokušaja vršenja dnevno-političkog pritiska tokom predizborne kampanje.

Povodom otvorenog pisma, u kojem je studentski pokret izrazio ozbiljnu zabrinutost u vezi sa poštovanjem glasačkog prava građana Srbije u inostranstvu pred parlamentarne izbore 25. oktobra, ministarstvo spoljnih poslova je navelo da je "potrebno dati određena pojašnjenja u vezi sa prijavama za glasanje u inostranstvu, radi sprečavanja plasiranja dezinformacija".

"Da bi građanin Srbije, koji privremeno boravi van zemlje, ostvario biračko pravo, mora da ima urednu adresu prebivališta u Srbiji i da bude upisan u Jedinstveni birački spisak, te da preko najbližeg diplomatsko-konzularnog predstavništva podnese zahtev za upis u birački spisak podataka da će glasati u inostranstvu. Zatim, ambasada ili konzulat predmetni zahtev elektronskim putem prosleđuje kroz informacioni sistem nadležnoj opštinskoj odnosno gradskoj upravi, ovlašćenoj za odlučivanje po zahtevu za glasanje u inostranstvu", piše u saopštenju ministarstva.

Dodaje se da je rok za podnošenje prijava za glasanje u inostranstvu 3. oktobar u ponoć po beogradskom vremenu, ali da to ne znači da je taj rok obavezan i za donošenje rešenja i da to "pre svega zavisi od vremena slanja prijava, jer je potrebno određeno vreme za obradu od nadležnih organa i izdavanje rešenja".

"Važno je pomenuti i da rešenje o promeni mesta glasanja donosi opštinska, odnosno gradska uprava nakon što Republička izborna komisija donese rešenje o otvaranju biračkih mesta u inostranstvu. Naša diplomatsko-konzularna mreža svakodnevno radi u punom kapacitetu na ovom radnom zadatku kako bi se obradili svi pristigli zahtevi, a o čemu svedoči duplo veći broj donetih rešenja u odnosu na prethodni izborni ciklus, tako da apsolutno nema mesta za širenje neistinitih priča o navodnoj opstrukciji", navelo je ministarstvo.

Ministarstvo je dodalo da bi "oni koji bi da stave ceo narod na ignor", čime aludira na jednu od objava doktora Ilije Srdanovića, prvog na Studentskoj listi, "mogli da nauče jedno od najstarijih načela na kojima počiva pravni sistem – da nepoznavanje prava škodi".

"To što ste glasni ne znači da ste u pravu. Čak, uglavnom baš suprotno", navelo je ministarstvo na čijem je čelu Marko Đurić, u tehničkom mandatu.

Studentski pokret je ranije tog dana uputio otvoreno pismo u kojem je od diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije zatražio da najkasnije do 3. oktobra u pisanoj formi potvrde da je svaki zahtev državljana Srbije iz inostranstva obrađen i prosleđen nadležnoj opštini u skladu sa zakonom.

Studenti u blokadi su zatražili i da javno isprave svaku netačnu informaciju prosleđenu biračima, "uključujući protivrečna uputstva o mestu glasanja".

"Dijaspora ima ista glasačka prava kao i građani u zemlji. Na diplomatsko-konzularnim predstavništvima je da to pravo učine ostvarivim. Studentski pokret je tokom proteklih nedelja primao sve veći broj prijava od državljana Srbije širom sveta", naveli su u pismu.

Dodali su da to "nisu izolovani slučajevi", već da je reč "o obrascu od 10 sistemskih prepreka, evidentiranih u 18 zemalja, u trenutku kada građanska angažovanost dijaspore premašuje sve dosadašnje izborne cikluse za najmanje 59 odsto".

"To je nivo angažovanosti kojim bi trebalo da se ponosimo, ne prepreka koju treba gušiti birokratijom", naveli su Studenti u blokadi.

Član RIK-a: Za glasanje u inostranstvu rešeno više od 70.000 prijava, prošli put ih bilo oko 40.000

Član Republičke izborne komisije (RIK) iz redova Zeleno-levog fronta (ZLF) Vladimir Dragaš izjavio je FoNetu da je za glasanje u inostranstvu do sada rešeno više od 70.000 prijava, a na prošlim izborima ih je ukupno bilo oko 40.000.

Naveo je da nema podatke o ukupnom broju podnetih prijava, odnosno o tome koliko zahteva još nije rešeno, i da mu nije jasno zbog čega Ministarstvo spoljnih poslova te informacije ne dostavlja Komisiji.

Dragaš je upozorio da građani čiji zahtevi ne budu rešeni 3. oktobra do kraja radnog vremena neće moći da ostvare pravo glasa u inostranstvu. Kao drugi problem naveo je pitanje broja biračkih mesta u inostranstvu, ocenivši da za sada nema naznaka da će njihov broj biti povećan u skladu sa većim interesovanjem građana.