Čas je počeo. U nedelju je studentski pokret u Srbiji porazio Aleksandra Vučića i njegovu desničarsku Srpsku naprednu stranku na parlamentarnim izborima. Vučić, koji od 2014. godine dominira srpskom politikom – najpre kao premijer, a zatim kao predsednik – raspisao je vanredne izbore u nadi da će se vratiti na premijersku funkciju. Umesto toga, široka koalicija kandidata, koju su podržali studenti, nastupila je sa antikorupcijskim programom i osvojila većinu poslaničkih mesta u parlamentu.

U nastavku, stručnjaci Atlantskog saveta objašnjavaju šta ovaj ishod znači za Beograd, kao i za Evropu i šire.

Jorn Flek, viši direktor u Centru za Evropu pri Atlantskom savetu, navodi da se odlučujuća pobeda „Studentske liste” nad dugogodišnjim liderom Srbije pripremala gotovo dve godine i malo koga je u zemlji iznenadila, te da je talas građanskog angažovanja i nezadovoljstva vladajućom strankom bio je jednostavno prevelik.

Srpski studenti pred „brojnim hitnim izazovima“: Britanski Independent nakon „istorijske pobede“ Studentske liste

„Međutim, to da li će izborni rezultat od nedelje predstavljati trajan udarac za taj model, zavisiće od onoga što sledi. Studenti, oni koji su bili na izbornoj listi, kao i mnogi njihovi podržavaoci, veoma dobro znaju da pravi posao tek sada počinje. Formiranje vlade zahtevaće još jednu transformaciju – pretvaranje energije i zajedničkog cilja koji su stajali iza te liste u delotvornu parlamentarnu koaliciju, uz raspodelu ministarskih mesta, funkcionalno rukovodstvo i hijerarhiju – stvari koje su studenti do sada (s dobrim razlogom) izbegavali“, ističe, između ostalog, Flek.

U međuvremenu, dodaje on, nova vlada Srbije moraće da deluje u složenom geopolitičkom i ekonomskom okruženju.

„Pritisak SAD da se ruski uticaj ukloni iz energetskog sektora zemlje mogao bi da popusti samo privremeno. Međunarodna tržišta će pažljivo pratiti kako će se novi tim u Beogradu nositi sa ekonomijom. Model rasta zemlje u značajnoj meri je zavisio od ulaganja u proizvodnju i infrastrukturu, koja su dolazila od evropskih, ali i kineskih i zalivskih investitora, a taj model je već počeo da gubi zamah usled pritiska korupcije i političke neizvesnosti“, ukazuje Flek.

„Neizvesna politička budućnost“: Kristofer Hil za Atlantski savez o Vučićevom porazu, šta čeka Studentsku listu i Srbiju

Olivija Olson, asistentkinja na projektima u Centru za Evropu pri Atlantskom savetu, smatra da spoljnopolitički položaj Srbije nije bio presudno pitanje za srpske glasače.

„Vučić je dugo primenjivao strategiju dvosmislenosti, balansirajući između Vašingtona, Brisela, Moskve i Pekinga – pristup koji je njegovoj stranci obezbedio domaći legitimitet kroz investicije i politički angažman različitih aktera. Vlada predvođena „Studentskom listom” naslediće ovu politiku balansiranja, a već je nagovešteno da će određeni spoljnopolitički stavovi ostati nepromenjeni. Ipak, težnja „Studentske liste” ka unapređenju demokratskih reformi mogla bi dovesti do promena u načinu na koji zemlja vodi svoje spoljne odnose“, ukazuje Olson.

Liza Homel, pomoćnica direktora u Centru za Evropu pri Atlantskom savetu, podseća da je reakcija Brisela na izbore u Srbiji stigla brzo. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos napisala je: „Za Srbiju može početi novo poglavlje. Vrata EU su otvorena i spremni smo da zajedno idemo napred.”

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta pružili su podršku „reformama u oblasti vladavine prava, slobode medija, borbe protiv korupcije i jačanja demokratskih institucija”.

„Ipak, ovi izbori ne predstavljaju prečicu do EU: buduća vlada Srbije naslediće zahteve Evropske unije koji se tiču većeg usklađivanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom (ZSBP), kao i normalizacije odnosa sa Kosovom. Iako je studentski pokret na svojim protestima uglavnom izbegavao simbole EU, njegovi prioriteti – borba protiv korupcije, pitanja javnih nabavki i nezavisnost pravosuđa – direktno se poklapaju sa poglavljima koja čine „temelje” pregovora o pristupanju EU. To novoj vladi pruža realnu priliku da ostvari napredak u oblastima u kojima su prethodne vlade Srbije stagnirale“, ukazuje Homel.

Međutim, dodaje ona, „Studentska lista” do sada nije iznela jasnu viziju pristupanja Evropskoj uniji.

„Štaviše, u pojedinim oblastima zauzela je stavove slične onima koje zastupa Vučićeva stranka – uključujući odbijanje uvođenja sankcija Rusiji, kao i stav iznet u memorandumu kojim se Kosovo ponovo potvrđuje kao deo Srbije, a ne kao nezavisna država“, navodi Homel.

Analiza za Gardijan o „revoluciji bez vođe“ koja je zahvatila Srbiju: „Vučićevo priznavanje poraza moglo bi da bude i strateški potez“

Amanda Torp, viša saradnica u Centru za Evropu pri Atlantskom savetu, smatra da će i demokrate i republikanci u Vašingtonu pratiti dalji razvoj događaja.

„Kao što je uobičajeno, bilateralne odnose sa Vašingtonom prvenstveno će voditi izvršna vlast, koja je u julu pokrenula Strateški dijalog između SAD i Srbije, a iskazala je i interesovanje za projekat „Ekspo 2027” u Srbiji. Ova partnerstva i interesi će se, po svemu sudeći, nastaviti, pod uslovom da dođe do nesmetane tranzicije vlasti“, ukazuje Torp.

Međutim, dodaje ona, Kongres kontinuirano pokazuje interesovanje za demokratsku odgovornost i vladavinu prava u Srbiji, što se moglo videti i kroz predlog zakona pod nazivom „Zakon o podršci vladavini prava, izgradnji institucionalne pravde i odgovornosti” – poznatiji kao „SRBIJA” (SRBIJA Act) – koji je predstavljen pre dva meseca.

„U ovom predlogu zakona ukazuje se na nazadovanje demokratije, represiju, kao i na veze Srbije sa Rusijom, Kinom i Iranom, te se poziva na američku podršku demokratskoj odgovornosti i uvođenje sankcija onima koji ugrožavaju mir i bezbednost na Zapadnom Balkanu. Ova inicijativa, koju podržavaju obe stranke i oba doma Kongresa, kao i s njom povezana politička pitanja, biće vredni pažnje u ovom periodu nakon izbora“, navodi Torp.

Tranzicija vlasti u Srbiji, dodaje ona, takođe će uticati na odnose sa Vašingtonom.

„Miroljubiva primopredaja vlasti podstaći će konstruktivan dijalog sa izvršnom vlašću i ublažiti zabrinutost u Kongresu“, zaključuje Torp.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Izvor: Danas