Crna Gora želi da postane 28. članica Evropske unije do 2028. godine, ali Hrvatska poručuje da pre završetka pristupnih pregovora moraju da budu rešena otvorena pitanja između dve zemlje. Zagreb traži pomake u vezi sa ratnim zločinima, obeštećenjem nekadašnjih zatočenika logora Morinj i razgraničenjem.

Hrvatska, koja je postala članica EU 2013. godine, među državama je koje ukazuju na prepreke pristupanju Crne Gore uoči rasprave evropskih lidera o proširenju na samitu u četvrtak.

Hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio je na sastanku Evropske narodne partije uoči samita da je Zagreb bio „izuzetno konstruktivan“, ali je ukazao na nerešena pitanja u okviru pregovaračkog poglavlja 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, i poglavlja 31, posvećenog spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici.

„Neka su na dnevnom redu poslednje dve godine, bez ikakvog napretka“, rekao je Plenković. Dodao je da će Hrvatska zatražiti od kolega da pomognu Crnoj Gori da ostvari napredak ukoliko je cilj da pregovori budu zaključeni.

Kako piše Politiko, koji je imao uvid u dokument sa hrvatskim stavovima, Zagreb ističe da podržava evropske ambicije Podgorice, ali izdvaja niz sporova koje treba rešiti. „Hrvatska nastoji da olakša pristupanje Crne Gore, a ne da ga ometa“, navodi se u dokumentu.

Odšteta zatočenicima Morinja i zahtev za promenu naziva bazena

Deo otvorenih pitanja odnosi se na ratove devedesetih. U hrvatskom dokumentu navodi se da ona proizlaze iz učešća Crne Gore u vojnoj agresiji na Hrvatsku, uključujući napade na Dubrovnik i okupaciju delova hrvatske teritorije.

Među zahtevima Zagreba je obeštećenje hrvatskih državljana zatočenih u logoru Morinj. Prema navodima iz dokumenta koje prenosi Politiko, u tom logoru je između oktobra 1991. i avgusta 1992. godine držano više od 300 Hrvata, nakon što su srpske i crnogorske snage okupirale deo dubrovačkog područja.

Hrvatska traži i očuvanje i trajno isticanje spomen-ploče na mestu nekadašnjeg logora.

Zagreb zahteva i promenu naziva gradskog bazena u Kotoru, posvećenog nekadašnjem vaterpolo reprezentativcu Zoranu Gopčeviću. U hrvatskom dokumentu se tvrdi da je Gopčević tokom 1991. i 1992. godine bio stražar u Morinju.

Ratni zločini i granica među otvorenim pitanjima

Na spisku hrvatskih zahteva nalaze se i procesuiranje ratnih zločina počinjenih tokom rata u Hrvatskoj, kao i nastavak razgovora o razgraničenju dve države.

Plenkovićeva poruka povezuje rešavanje tih pitanja sa ambicijom Podgorice da zaključi pristupne pregovore. Hrvatska, međutim, u dokumentu naglašava da njeni zahtevi ne predstavljaju odustajanje od podrške članstvu Crne Gore.

Uprkos sporovima, Zagreb je do sada davao saglasnost za napredovanje Podgorice u pregovorima. Crna Gora je privremeno zatvorila 21 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja i trenutno prednjači među kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji.