Bivši savetnik američkog predsednika Donalda Trampa za nacionalnu bezbednost Džon Bolton izjavio je u intervjuu za agenciju Fena da je put ka članstvu u NATO-u od ključnog značaja za Bosnu i Hercegovinu i druge zemlje koje teže pristupanju Alijansi.

Međutim, ocenio je da politička previranja u Vašingtonu, nakon izbora za Kongres, ostavljaju malo prostora za snažnije američko angažovanje na Zapadnom Balkanu.

Kako su prenele Vijesti.ba, Bolton, koji je obavljao i funkciju ambasadora SAD pri Ujedinjenim nacijama, smatra da je administracija predsednika Donalda Trampa pogrešila jer nije posvetila dovoljno pažnje stabilnosti Balkana, posebno imajući u vidu rusku pretnju Ukrajini, nerešene sporove nastale nakon raspada bivše Jugoslavije i nove tenzije koje, prema njegovoj oceni, podstiče rusko mešanje u regionu.

„Za Vašington bi bilo mnogo korisnije da bude aktivnije angažovan na Balkanu, ali to se nije dogodilo. S obzirom na sva politička previranja koja očekujem u Vašingtonu, ne vidim mnogo izgleda da će region dobiti veću pažnju“, izjavio je Bolton.

Ocenio je da je nastavak dosadašnje američke politike najverovatniji ishod, ali je upozorio da takav kontinuitet ne smatra nužno pozitivnim. Kako je naveo, veću pažnju Vašingtona mogla bi da privuče neka katastrofa, što nikome nije u interesu.

Palmer: Demokrate dobro rade, važne promene bi mogle doći za Balkan, izbori u Srbiji imaće veći uticaj na poziciju Dodika

Govoreći o evroatlantskim integracijama Bosne i Hercegovine i drugih zemalja regiona, naglasio je da članstvo u NATO-u u mnogim aspektima smatra čak važnijim od članstva u Evropskoj uniji.

„Put ka članstvu u NATO-u apsolutno je ključan za sve zemlje koje i dalje nastoje da pristupe Alijansi“, poručio je Bolton.

Ovakvu ocenu povezao je sa jačanjem ruskih aktivnosti u okviru takozvanog ratovanja u sivoj zoni u istočnoj i centralnoj Evropi. Kao primer naveo je učestale pretnje bombama upućene komercijalnim avionima, uz izričitu ogradu da ne postoje konačni dokazi da iza njih stoji Rusija.

Prema njegovim rečima, na dan kada je intervju vođen zabeleženo je više od deset takvih pretnji, gotovo sve u centralnoj i istočnoj Evropi, dok je sličan talas pretnji zabeležen i dva dana ranije.

Bolton smatra da je cilj takvih aktivnosti izazivanje nestabilnosti, posebno na Zapadnom Balkanu, kao i slanje poruke da podrška Ukrajini ima svoju cenu, koju bi mogle da plate i zemlje koje nisu članice NATO-a.

„To me veoma zabrinjava. Voleo bih da je Tramp zagovornik NATO-a. To očigledno nije bio jedan od njegovih prioriteta. Nadam se da neće dodatno pogoršati situaciju i da ostale članice razumeju da je dalje proširenje NATO-a u interesu svih članica Severnoatlantske alijanse“, izjavio je Bolton.

Odgovarajući na pitanje o odnosu Trampove administracije prema političkom rukovodstvu Republike Srpske, separatističkoj retorici i zaštiti teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine, Bolton je podsetio da se američka spoljna politika još od raspada bivše Jugoslavije početkom devedesetih godina zasniva na stavu da je stabilnost Bosne i Hercegovine presudna za stabilnost Balkana u celini.

Ta politika je tokom godina imala uspone i padove, dodao je, ali je snažna posvećenost Sjedinjenih Američkih Država stabilnosti BiH bila od izuzetnog značaja.

Istovremeno je ocenio da brojni pokušaji Evropske unije da reši pitanja koja doprinose nestabilnosti nisu bili uspešni, kao i da ni američka politika nije značajnije doprinela stvarnom rešavanju sporova.

Ipak, smatra da je američki stav o neophodnosti očuvanja stabilnosti Bosne i Hercegovine ostao prilično jasan.

„Ne očekujem da će se to promeniti, ali želim još jednom da naglasim da je to više posledica inercije, odnosno činjenice da se tim pitanjem niko ne bavi i ne zagovara potrebu za novom politikom, nego ponovne potvrde postojeće politike“, izjavio je Bolton za agenciju Fena.

Ni nakon promene odnosa snaga u Kongresu ne očekuje brze ili značajnije promene američkih sankcija prema pojedincima u Bosni i Hercegovini, niti promenu opšteg pristupa sankcijama i drugim ekonomskim pritiscima koji su primenjivani tokom prethodnih godina.

Kako je objasnio, takva očekivanja ne znače da postojeće stanje smatra dobrim, već da ga vidi kao posledicu nedovoljne pažnje koju najviši nivoi američke vlasti posvećuju ovom regionu.

„Možda će se to promeniti i možda će se ukazati prilika da se ljudi više pozabave tim pitanjem. To bi bio pozitivan razvoj događaja, ali ne bih očekivao da će se to dogoditi brzo nakon što novi saziv Kongresa preuzme dužnost“, rekao je Bolton.

Osvrćući se na političke promene u Srbiji, Bolton je pad vlasti Aleksandra Vučića ocenio kao istorijski značajan događaj, ali je naglasio da tek treba videti da li Studentska lista može da ponudi koherentan program i uspostavi stabilnu alternativu dosadašnjoj vlasti.

Prema njegovoj oceni, u Srbiji i dalje postoji veliki broj unutrašnjih sporova koje je potrebno rešiti, a nije uveren da bi mešanje Sjedinjenih Američkih Država ili drugih spoljnih aktera doprinelo tom procesu.

„Sve dok se tranzicija odvija mirno, dok Vučić i njegove pristalice priznaju poraz, a pobednici nastoje da formiraju novu vladu, smatram da su to pozitivni koraci i nešto što bih želeo da vidim u svim zemljama regiona“, izjavio je Bolton.

Zbog toga smatra da bi u kratkom roku bilo opravdano sačekati i pratiti dalji razvoj događaja.

Istovremeno je upozorio da je bez rukovodstva Stejt departmenta koje bi se ovim pitanjima bavilo u punom kapacitetu, teško obezbediti da donosioci odluka u Vašingtonu posvete dovoljno pažnje i vremena osmišljavanju doslednijeg pristupa nakon, kako je naveo, veoma značajnih posledica izbora u Srbiji.

Širi okvir američke politike prema regionu, prema Boltonovoj oceni, obeležiće oštra politička borba u Vašingtonu nakon pobede demokrata na izborima na polovini predsedničkog mandata i njihovog preuzimanja kontrole nad oba doma Kongresa.

Rezultate izbora protumačio je kao snažno odbacivanje dosadašnjeg učinka Trampove administracije, podsećajući da je sam predsednik pozvao birače da izbore posmatraju kao referendum o njegovom radu.

„Govorio je: ‘Molim vas, ponašajte se kao da sam i ja na glasačkom listiću’, što na izborima na polovini predsedničkog mandata obično ne želite da radite jer birači te izbore koriste kako bi izrazili protivljenje politikama koje im se ne dopadaju“, rekao je Bolton.

Podsetio je da stranka predsednika na takvim izborima najčešće gubi mesta u Predstavničkom domu i Senatu. Tramp je, ocenio je, dodatno insistirao na tome da se izbori personalizuju, što su demokrate rado prihvatile, a birači su mu poručili da nisu zadovoljni njegovim radom tokom prve dve godine mandata.

Ipak, Bolton naglašava da ubedljiva pobeda demokrata ne znači nužno i podršku jasno definisanoj političkoj alternativi, budući da je, prema njegovoj oceni, oni nisu ponudili.

Njihove unutrašnje odnose opisao je kao još nejasnije od odnosa unutar Republikanske stranke, zbog čega smatra da je teško predvideti dalji razvoj događaja.

„Sa priličnom sigurnošću može se reći da će demokrate i republikanci tokom naredne dve godine u Kongresu voditi pravi politički rovovski rat“, ocenio je Bolton.

Očekuje da će demokrate pokušati da istraže sve što je Tramp radio tokom prve dve godine aktuelnog mandata, ali i poteze iz njegovog prvog predsedničkog mandata. Istovremeno će nastojati da nametnu sopstveni politički program iako će njihov zakonodavni domet biti ograničen predsedničkim pravom veta.

Bolton je objasnio da bi za nadjačavanje predsedničkog veta bila potrebna dvotrećinska većina u oba doma Kongresa, koju demokrate nemaju.

Kakav je Trampov plan za Zapadni Balkan?

„Mislim da će biti mnogo užurbanih aktivnosti koje će oduzeti dosta vremena i energije, ali ne verujem da će iz svega toga proizaći nešto značajnije“, rekao je.

Dodao je da će se veliki deo tih sukoba odvijati u senci narednih predsedničkih izbora, za koje je, prema njegovoj oceni, politička trka već počela.

Kada je reč o spoljnoj politici, smatra da je još teže očekivati neposredan uticaj izbornih rezultata, s obzirom na to da Ustav SAD predsedniku daje široka ovlašćenja u toj oblasti. Demokrate mogu da koriste budžetska ovlašćenja Kongresa kao sredstvo pritiska, ali Bolton ne očekuje da će time značajnije promeniti način na koji Tramp vodi spoljnu politiku.

Ocenio je da Tramp ni do sada nije sledio doslednu političku liniju i da ne vidi razlog zbog kojeg bi se to promenilo tokom poslednje dve godine njegovog mandata.

„Preovladavaće činjenica da ulazi u završni period predsedničkog mandata, kada njegov politički uticaj slabi. Sa svakim novim danom svima postaje jasno da smo korak bliže narednim predsedničkim izborima“, zaključio je Bolton u intervjuu za agenciju Fena.