Bio sam ubeđen da ćemo pobediti, iskreno sumira ishod parlamentarnih izbora u Srbiji dramski pisac, dramaturg, scenarista ali i reditelj Željko Hubač, koji je bio treći na Studentskoj listi.

A zašto je bio uveren u pozitivan ishod glasanja po Studentsku listu tog istorijskog 25. oktobra, kada je posle 14 godina s vlasti svrgnut Aleksandar Vučić, Željko Hubač, koji je posetio redakciju portala Nova.rs kako bi nam pružio podršku, otkriva u razgovoru za naš sajt:

– Nakon jedne mini-turneje tokom kampanje, kada sam govorio na mitinzima u Jagodini, Kruševcu, Pirotu i Leskovcu, prijatno me je iznenadio odaziv ljudi, a posebno atmosfera. Kada govorite pred ljudima, osetite – što glumci mnogo bolje znaju – da li ste probili taj "četvrti zid" scene, onaj ispred vas. A ja sam to bezmalo katarzično osećanje imao svuda gde sam se obraćao okupljenima. To je bio, da se figurativno izrazim, efekat lavine. Ta intenzivna pozitivna energija, potreba ljudi da reaguju i nakon mitinga, da slobodno komuniciraju s vama, da čak i zaplaču od sreće, je nešto što mi je ulivalo puno optimizma.

Jeste li očekivali tako ubedljiv trijumf?

– Nisam očekivao baš toliku razliku, s obzirom da znamo mehanizme krađe Srpske napredne stranke, posebno s obzirom na medijski mrak koji nam je, u stvari, bio najveći problem u kampanji. Da nije bilo medija poput N1 i Nova TV, portala Nova.rs i novina Nova i Radara, niko izvan društvenih mreža, koje neretko nisu pouzdan izvor informisanja, ne bi znao šta je istina. Intimno sam se plašio mogućnosti da, zbog eventualno male razlike u glasovima Vučić proizvede krizu i nasilje. Lično, već dugo trpim mnoge vrste pritisaka i skoro da sam oguglao na pojam straha. Ali, najveći problem, u tom smislu, bio mi je taj što imam dvoje dece. Kada su mi studenti saopštili da sam na listi, prvo sam porazgovarao sa mojima u kući i predočio im šta to nosi: "Možda ćete čuti gomilu neistina o meni, možda ćete s tim imati problem. Moram s vama da pričam o tome, zato što ste vi moja baza". Podržali su me. Ono što sam im prećutao, a čega sam se istinski plašio, bilo je to da će me neko pozvati telefonom i reći: "Upravo gledam kako tvoj sin i ćerka prelaze ulicu". Zato sam pre kampanje pozvao prijatelja iz inostranstva i zamolio ga da, ukoliko to bude potrebno, preselim porodicu kod njega na neko vreme. Njegova odlučna odluka da mi pomogne mi je tada puno značila.

A zašto ste odlučili da pružite podršku studentima ?

– Odluka da ću uraditi sve što studenti od mene budu tražili desila se mnogo pre prvog oficijelnog kontakta s njima, kada sam 15. marta 2025. godine video moju ćerku kojoj je na desnoj ruci pisalo "tata" i broj telefona, a na levoj broj telefona advokata. Tako se spremala za redarenje, moja mrvica. Tog trenutka sam shvatio da nemam više pravo da stojim po strani, iako sam u prethodnom sistemu razvio neku vrstu konformizma i angažovao se samo sporadično. Ono što se meni dešavalo u Narodnom pozorištu u poslednje dve godine zove se mobing, ali niko nije mario za to. Zato sam počeo da pišem scenarija za TV serije.

I režirali ste po Srbiji?

– Režirao sam u nekim pozorištima gde su me hteli, radio sam i u inostranstvu, bavio sam se svojim poslom koliko sam mogao. Meni u finansijskom smislu i nije bilo tako loše. Ali svet oko mene je prekrivao mrak. Kad upalite televizor, shvatite da ako nema N1 i Nove, vi imate samo potrebu da bacite čašu put ekrana kada vidite vesti. To nije zdrava atmosfera i deca su u svima nama probudila novi ciklus snažne energije otpora, učinila su da izađemo iz zone komfora i dala nam nadu da je promena moguća.

Euforija zbog pobede Studentske liste traje i danas. Nažalost, u redakciji Nove trajala je čitav jedan dan. Pominjali ste N1, portal i novinu Nova, Radar. Nepuna dva dana nakon pobede Studentske liste suočili smo se sa najvećim pritiskom do sada, menadžment nam je saopštio da se gasi novina i dodatno smanjio budžet.

– Način na koji su se novinari Junajted Medije bavili svojim poslom je nešto što ne bi smelo da se dovodi u pitanje, posebno ne danas. Jedan od ključnih tekstova koji sam u kampanji napisao, kada me je Vučić prozivao zbog prezimena, bio je upravo na sajtu "Radara" i izazvao je bitnu reakciju.

Ne zaboravimo da je do 25. oktobra prostor da saopštite istinu bio limitiran. Zato ne smemo da dopustimo da nam se dese greške 5, tačnije 6. oktobra. Jer, jako se dobro sećam kako su tada preko noći neki novinari na isti način počeli da pišu o DOS-u, kao što su pisali o Miloševićevoj vlasti. Zato je važno što je na RTS-u predstavnik Studentske liste prošle nedelje izjavio da to što je u udarnom dnevniku 14 minuta posvećeno toj listi, dva dana nakon njene pobede – pokušaj udvaranja. Nama ne trebaju mediji koji se permanentno udvaraju vlasti.

Ne želim da ulazim u korporativne stvari, vlasništvo, ali sam siguran da ako imate sajt koji je čitan, novine koje su tiražne, najtiražniji nedeljnik, nedopustivo je da ljudi koji tu rade trpe pritiske zato što dobro rade. Od Nove i N1 očekujem sada, kada ću biti deo vlasti u Narodnoj skupštini, da me kritikuju argumentovano. Ne bih verovao onima koji su do juče bili idolopoklonici bivše vlasti da sada postanu naši idolopoklonici. Moramo sada izbeći zamke prethodnih vremena da ne bismo za deset godina ponovo dobili nekog novog Vučića. Lično ću se zalagati da se buduća medijska slika u Srbiji bazira na medijima koji su izveštavali kvalitetno i profesionalno u prethodnom periodu i to je stav koji, uveren sam, zastupa većina ljudi koji su sa mnom bili u ovoj borbi.

Postoje indicije da je prljav novac uložen u kupovinu medija Junajted grupe, dakle Nove, Radara, Danasa, N1?

– Bio bih jako srećan kada bi se pronašli dokazi da je novac, kojim su kupili vaše medije, sumnjivog porekla. A sve nam ukazuje na to. Na kraju krajeva, čuli smo kako se Vladimir Lučić i Sten Miler dogovaraju. Studentska lista se zalaže za pravnu državu. A siguran sam da nijedan normalan vlasnik nema poslovnu logiku da nešto što mu donosi profit onemogućava da mu i dalje donosi novac.

Ovde, dakle, uočavam dva aspekta – jedan je profesionalni, drugi ekonomski. Prvi aspekt za opstanak ispunjavate jer ste prošli teret najgoreg mogućeg vremena i trpeli neviđene pritiske, kao i mi. Ako se zalažemo za pravdu, ne bi bilo pravedno da borci za profesionalizam dožive sudbinu ukidanja svojih medija. A sa druge strane ne postoji ekonomska logika da neko hoće da se liši profita, osim ako nema političke ambicije. A kada političke ambicije upletete u novinarstvo, dobijate ono što smo gledali u ovim istim medijima koji posle izbora hvale Studentsku listu, a o njima su prethodno pisali gadosti. Znate, mene su tokom kampanje nekoliko puta zvali da dođem na Euronews. I najljubaznije sam ih odbio, jer sam vaspitan čovek. A kada su mi na jednoj konferenciji za štampu mimo moje volje poturili mikrofon, vrlo jasno sam im stavio do znanja da me proganjaju, a oni su i to zloupotrebili. Meni ne pada na pamet da u narednom periodu dajem na bilo koji način legitimitet nizu takvih medija i novinara. Čast izuzecima. Ali izuzeci postoje da bi potvrdili pravilo. Ja sam siguran da i u RTS-u i u nekim drugim redakcijama postoje profesionalci. Neki od njih su možda poklekli iz egzistencijalnih razloga. Ne mogu to da im zamerim na ljudskom planu, ali na profesionalnom moram.

Jer, znate, neko je dozvolio da se na javnom servisu čuje da je moje dete deo rulje, da je terorista, ustaša samo zato što je student. I ja mogu sada da odem na RTS i to da im to kažem, ali ako pokušavate da uvedete pravdu i red u neku državu, morate da spustite strasti. Međutim, u ime profesije i budućnosti nemate pravo da zaboravite prošlost. Nikad! Ponavljam, ne smemo da upadnemo u zamku 5. oktobra.

Prethodnih dana kandidati sa Studentske liste pričali su u medijima o najvažnijim društvenim aspektima, o ekonomiji, pravosuđu, a šta je s kulturom? Vi ste i tokom izborne kampanje isticali da vam je jedan od prioriteta da se poveća budžet za kulturu Republike Srbije, koji je najmanji u regionu.

– Ako sam ja, koji se bavi kulturom, bio tako visoko pozicioniran na Studentskoj listi, to govori da nam je u fokusu i kultura. Imamo sačinjen jasan plan koji je produkt zajedničkog rada studenata i eksperata. Prepoznali smo ključne probleme u svakom od segmenta kulturnog života Srbije i ponudili smo realna rešenja. Dakle, činjenica da tražimo jedan odsto iz budžeta Republike Srbije za kulturu nije nešto što će ugroziti budžet ove zemlje. To je i na simboličnom planu važno, da budžet za kulturu ne počinje s nulom. Naša obaveza jeste i da se pozabavimo time kako se taj novac raspoređuje. Jedan primer svedoči koliko dosadašnji sistem nije valjao. U tom budžetu od oko 0,6 procenata za kulturu, za savremeno stvaralaštvo je bilo opredeljeno, verovali ili ne, 8 procenata, što je pola promila u odnosu na ukupan republički budžet! Ako to uporedite sa bilo kojom zemljom u okruženju, shvatate da je to paranormalno! Pride što je kod nas postojalo diskreciono pravo ministra kulture da po svom nahođenju dodeljuje sredstva neuporedivo veća od sredstava opredeljenih za savremeno stvaralaštvo. Čemu diskreciono pravo ministru da dodeljuje sredstva ako postoje konkursi? Takođe, prethodna ministarstva su potpuno zanemarila nezavisnu scenu, koja je značajan potencijal za razvoj kulture. Odnos prema ovoj grupaciji umetnika treba iz korena da se promeni.

Kao jedan od prioriteta pominjali ste i decentralizaciju kulture.

– Decentralizacija kulture je jako važna. To je nešto što je već rađeno u drugim zemljama, a francuski model se pokazao kao vrlo uspešan. Najpre je važan program, a potom i infrastruktura. Znate, neki ljudi iz prethodne vlasti su se bavili infrastrukturom samo da bi se ugradili. Pominjao sam u kampanji da je tokom obnove Centra za kulturu u Beškoj jedna četka za toaletnu šolju plaćena 300 evra, a da od četiri renovirana toaleta dva ne rade. A programa nema. Neophodna je najpre decentralizacija na nivou programa, da ti kulturni centri postanu živa stecišta razvoja lokalne kulture, da se sistematski omogući dostupnost vrhunske umetnosti svuda u zemlji, a kada se utvrdi gde je infrastruktura problem za razvoj tog koncepta, onda treba adekvatno reagovati.

Apelujete da se svi uzdrže od nasilnih koraka u ovom tranzicionom periodu. Zasad ih nije bilo u domenu kulture. Naprotiv, svedočimo "poplavi" zahteva za ostavkama čelnih ljudi po institucijama kulture. Koliko je brzo ostvariv vaš plan za kulturu?

– Uputili smo apel svim profesionalcima da u svojim institucijama učine sve u zakonskim okvirima da onemoguće dalju devastaciju, krađu… Mi jesmo živeli u nenormalnom sistemu i moramo znati da imamo posao sa ozbiljnim barabama. Svaka institucija kulture je priča za sebe i zahteva poseban pristup, ali u svakoj od njih umetnici moraju da stave do znanja nekompetentnim rukovodiocima da su oni ti koji stvaraju umetnost, a da su ovi koji su do sada sputavali razvoj loši menadžeri. I da zbog toga moraju biti smenjeni, ali pravnim putem. U ovom tranzicionom periodu mora se naći način kako da institucije funkcionišu bolje nego do sada, a mi ćemo se potruditi da taj period bude što kraći.

A šta to znači?

– To znači da ćemo vršiti pritisak na odlazeću vlast da ispoštuje sve zakonske rokove, da tokom novembra imamo konstituisanu skupštinu i da u najkraćem mogućem roku formiramo vladu jer mi u ovom trenutku imamo spremne sve korake koji se tiču državnih organa jer mi smo odgovorni ljudi. Najzad, taj naš način funkcionisanja i donošenja odluka doveo je do ovakvih izbornih rezultata. To nije palo s neba. U medijima su pričali kako smo mi neorganizovani i nesposobni mrzitelji Vučića. U kampanji sam 100 puta rekao da se ne borimo protiv Vučića, već protiv sistema koji ga je proizveo. Dakle pričao sam o tome da mi imamo kapacitet da stvorimo nov sistem vrednosti. A Vučiću želim dug život i pošteno suđenje ako je za nešto odgovoran.

Mi ćemo skratiti tranzicioni period, i potrudićemo se da se u demokratskom procesu dođe do najboljeg mogućeg rešenja da neka institucija profunkcioniše i da se sistem poštuje. Ako za više od pola godine ne bude postojao sistem konkursa Ministarstva kulture, ili ako neki direktori i dalje budu bili u v.d. statusu, vi ćete imati pravo da me javno prozovete. Ja ću biti poslanik u skupštini, i neće me niko udaljiti s govornice dok se ne ispune obećanja koja smo dali. Obećavao sam u kampanji, a obećavam i sad da ako se ne ispoštuje sistem konkursa, ako se ne poveća budžet za kulturu, pa ja ću prvi non-stop visiti na skupštinskoj govornici. Niko ne može da mi zabrani da pričam o kulturi u Narodnoj skupštini. Trudio sam se 59 godina da ne budem lažov, da nekoga ne prevarim, i nema šanse da to sada dozvolim sebi.

Insistirate sve vreme da ćete biti poslanik u Narodnoj skupštini. Ali mnogo je spekulacija prethodnih dana o tome ko će biti premijer, a ko ministri u novoj vladi. Vas neki vide kao novog ministra kulture. Imaju li bilo kakvu težinu te spekulacije?

– Razumem vaše pitanje i ja bih ga postavio kao novinar. Ali to je bilo pre nego što sam upoznao ove mlade ljude. Dakle, oni odlučuju zajedno sa nama u sistemu horizontalne demokratije. Setite se, bilo je mnogo nagađanja ko je na Studentskoj listi. I mene su mnogo puta pitali da li sam na toj listi, ali nisam odgovarao. Jer, dogovor unutar organizacije bio je da se u momentu raspisivanja izbora saopšti ko je na listi. Razumem vaše pitanje i ono je prirodno i novinarsko, ali meni je logičnije pitanje u ovom trenutku ko će biti predsednik skupštine jer je to prvi naredni korak. Odluke o tim i svim drugim koracima su donete ili su u procesu odlučivanja i biće saopštene onog momenta kada za to bude vreme. Spremni smo za sve moguće scenarije. Zato vam nikako ne mogu odgovoriti na pitanje, ali sam siguran da ćete sastav Vlade Republike Srbije saznati prvog dana tog zakonskog roka.

A imate li bojazan od predsedničkih izbora koji nam slede?

– Ne. Mi imamo svog predsedničkog kandidata. Izabran je demokratski, u procesu u kojem se strateški razmišljalo o svim aspektima i na osnovu dosadašnjih iskustva u političkoj borbi, tj. kampanji, koju smo analizirali.

Uveren sam da je Aleksandar Vučić raspisao parlamentarne izbore protiv svoje volje. Imao je ista istraživanja koja i mi. Možda je mislio da će u kampanji napraviti neku prednost, ali mi smo svoju kampanju odradili kvalitetno jer smo kvalitetna organizacija.

Zakon nalaže da se ubrzo moraju raspisati predsednički izbori. I uveren sam da će bivša vlast i njih izgubiti, jer su sveli svoju političku ideju na prezentaciju samo jednog čoveka, a taj čovek ne može da se kandiduje na predsedničkim izborima. To je u političkom smislu budalaština. Ali to je njihov problem.

Mi smo pokret sačinjen od velike grupe ljudi koji su založili sav svoj autoritet, koji smo gradili godinama mimo politike, da uđemo u nešto što nam, bar meni, ne prija, ali smo spremni da se borimo i to smo pokazali u godini koja je iza nas. Skoro me je neko u jednom intervjuu podsetio kako sam svojevremeno pričao da su političari lažovi i dodao je da sam sad i ja političar. Shvatio sam tu opasku kao jasan argument. Ali ako sam već političar, želeo bih da budem atipičan političar. Pristao sam da budem deo organizacije i shvatio da ću time amputirati deo svoje lične slobode jer ću sprovoditi ono što organizacija očekuje od mene. Ali mi niko neće uskratiti pravo da u okviru organizacije iskažem svoj stav i borim se za njega. Možda mi nismo profesionalni političari, ali jesmo profesionalci u svojim poslovima. I problem ovog društva jeste to što su godinama unazad u ovoj državi, čast izuzecima, vladali hronični političari a ne profesionalci.