Posle izbornog poraza Vučića otvara se pitanje da li Srbija može da demontira mreže političke i ekonomske moći nastale tokom njegove vladavine. Nemački mediji analiziraju i ambiciozne planove Studentske liste.

Nakon izbornog poraza Aleksandar Vučić teško može da se održi u državi i društvu, ocenjuje švajcarski list Noje cirher cajtung, podsećajući da je vlada doskorašnjeg predsednika Srbije obezbeđivala lojalnost preko sistema klijentelizma u institucijama i državnim preduzećima, a istovremeno i u medijima, kako bi preko njih širila svoju propagandu.

Međutim, „da bi se razotkrilo korumpirano državno ustrojstvo, potrebno je mnogo strpljenja i istrajnosti. Korumpirani državni službenici imaju imovinu u ofšor-kompanijama ili je vode na druge osobe. I krivično gonjenje takvih zloupotreba može da traje godinama, jer u sudovima i bezbednosnim službama i dalje sede ljudi iz starog sistema.“

Dodatni problem predstavljaju brojne kompanije koje su profitirale od Vučićevog sistema, dodaje se u članku. „Neke od njih su veoma brzo rasle zahvaljujući državnim poslovima i ugovorima, a zauzvrat su, kako se sumnja, izdašno finansirale Srpsku naprednu stranku (SNS). Mnoge firme bliske toj partiji i ubuduće će imati značajnu ulogu u srpskoj privredi. Među njima je, na primer, i kompanija Store Energy, jedan od važnijih aktera u sektoru solarne energije, u kojoj udeo ima Nikola Petrović, kum Aleksandra Vučića“, navodi Noje cirher cajtung.

Stručnjak za Balkan o Srbiji nakon pada režima Vučića: Studentska lista će uskoro morati da se suoči sa stvarnošću

Previsoka očekivanja

O mogućnosti krivičnog progona takvih slučajeva švajcarski list je razgovarao s Klaudijom Lastro, stručnjakinjom za Zapadni Balkan sa Univerziteta u Gracu. Ona naglašava da previsoka očekivanja mogu da ugroze uspeh i pritom ukazuje na primer Crne Gore. Nova vlada u Podgorici obećala je da će reformisati čitav sistem. „To su bila obećanja koja nisu mogla biti ispunjena, a to može da frustrira biračko telo“, ukazuje Lastro.

I u Srbiji je studentski pokret uz izborno obećanje povezao i obnovu demokratske pravne države. Pritom bi Tužilaštvo, kako se ocenjuje uz članku, moglo da pokrene postupke za korupciju nezavisno od političkih promena. Za to bi bilo neophodno da se ojača Tužilaštvo za organizovani kriminal, kaže Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija.

„Samo za najhitnije predmete verovatno bi bilo potrebno deset puta više tužilaca nego što ih danas ima“, ocenjuje Nenadić.

„Sad počinje pravi posao, a on nipošto neće biti lak“: Analiza o tome kako su studenti uspeli da poraze iskusnog Vučića

I Vučić na meti „tužilačke policije“?

Ipak, kako se navodi u članku, postoje nagoveštaji da se stvari pokreću s mrtve tačke. Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac najavila je formiranje komisije koja bi trebalo da preispita rad tužilaštava.

Jelena Pejić Nikić, viša istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, za Noje cirher cajtung kaže: „Verujem da je to prvi potez koji pokazuje da se možda konačno oseća dovoljno osnaženom da radi svoj posao.“

Za sprovođenje korupcionih postupaka tužilaštvo zavisi od policije, navodi list i pritom prenosi da je u nedelju uhapšen šef srpske kriminalističke policije Marko Kričak. Njega i njegovog zamenika Boška Sekulovića terete za zloupotrebu službenog položaja, navodi list i ukazuje da već godinama postoje izveštaji o povezanosti vladajuće stranke SNS, policije i organizovanog kriminala, prenosi švajcarski list.

Program studentskog pokreta zato predviđa formiranje posebne istražne ili „tužilačke policije“ koja bi trebalo da može da vodi istrage bez političkog uticaja. Na metu bi mogao da dospe i sam Aleksandar Vučić, jer se, kako zaključuje švajcarski Noje cirher cajtung, pojavljuju dokazi da je povezan sa organizovanim kriminalom.

„Stigao je brzi voz iz Budimpešte u Beograd“: Politikolozi o razlozima poraza Vučića i Orbana

Može li neposredna demokratija da upravlja državom?

Bila je to istorijska pobeda u Srbiji, ocenjuje list Berliner cajtung. „U tako kratkom roku retko kada je neki protestni pokret uspeo da preuzme vlast. Pritom studenti sami nisu učestvovali na izborima. Na njihovoj listi našlo se 250 visokoškolskih profesora, ali i nastavnika, lekara, umetnika i sportista.“

„Izbor je bio takav da je pokret želeo da pokaže: o svemu se odlučuje na plenumu – u bazično-demokratskoj skupštini u kojoj svi učesnici ravnopravno raspravljaju i glasaju. Svaki fakultet ima svoj plenum, mogu da učestvuju svi studenti, glasa se javnim podizanjem ruke i važi većinsko odlučivanje.“

Berliner cajtung o tome je razgovarao s Anom Mirković, profesorkom psihologije na beogradskom Fakultetu organizacionih studija „Eduka“. Ona je bila na Studentskoj listi, jedno je od najpoznatijih lica izborne kampanje i važi za moguću ministarku u novoj vladi. U razgovoru za berlinski list govori sledeće:

„Država ne može i ne sme da bude vođena anarhično“, kaže ona. Struktura aktivističkog pokreta ne može jednostavno da se prenese na državni aparat, jer su Državi potrebne „jasne linije odgovornosti, procedure, tempo i operativna efikasnost“.

Ono što bi pokret želeo da prenese u institucije jeste pre svega „novi model političke kulture“, kaže Mirković. „Horizontalnost pokreta znači u praksi institucionalnu transparentnost, otvorenost za javne debate i stalne konsultacije sa stručnjacima i građanima prilikom donošenja centralnih zakona.“

Da li je time ukinut koncept profesionalnog političara, pita se autor članka u berlinskom listu i ukazuje da je začkoljica u odnosu između plenuma i parlamenta, jer nakon izbora mandat pravno pripada poslanicima.

Mirković je tu jasna i kaže da bi poslednju reč imali predstavnici izabrani u parlamentu, „jer oni nose pravnu i političku odgovornost za celokupno delovanje i moraju da odgovaraju za njega“. Ali plenumi i građanske skupštine ostali bi, kako naglašava, „naš najjači korektiv, savetodavni glas i moralni kompas, koji bi nas podsećao zbog čega smo izabrani“.

Prava proba doći će kada se poslanici glasanjem ne slože sa odlukom plenuma, ukazuje Berliner cajtung. Mirković na to odgovara: „Nikada ne bih delovala protiv sopstvenog integriteta. Upravo za to smo se i borili.“

Britanski Telegraf piše: Srbija će ponovo postati predmet borbe za uticaj između Moskve i Brisela

U tradiciji Nesvrstanih i radničkog samoupravljanja

Da Srbija ima smisao za političke eksperimente pokazuje i pogled u prošlost, navodi nemački list i podseća da socijalistička Jugoslavija, nakon raskida sa Staljinom 1948, nije želela da se svrsta ni uz jedan blok, pa je Josip Broz Tito 1961. u Beogradu pokrenuo prvu konferenciju Pokreta nesvrstanih.

„Želja za sopstvenim putem nadživela je Jugoslaviju – Vučić je pregovarao sa Briselom o pristupanju EU, odbijao sankcije Rusiji i u zemlju doveo kineske investitore. Srbija je igrala istovremeno na više svadbi istovremeno i izbegavala da se jasno opredeli“, piše Berliner cajtung dodajući da je „i Studentska lista do sada signalizirala da ne želi da se prikloni nijednom spoljnopolitičkom pravcu“.

Nemački list podseća i na radničko samoupravljanje: „Od 1950. Tito je uvodio ideju da preduzećima upravljaju radnici. Izabrani radnički saveti odlučivali su o proizvodnji, prihodima i platama, fabrike su smatrane društvenom svojinom i time su pripadale svima. To se na Zapadu smatralo modelom za mnoge levičarske reforme i alternativom sovjetskom sistemu. U praksi je, međutim, sistem patio od nejasnih nadležnosti, brojnih sednica, direktora i partijskih funkcionera koji su zadržavali veliki uticaj. Osamdesetih godina zemlja je upala u dugove i inflaciju.“

Poređenje novinara berlinskog lista s radničkim savetima, Mirković ocenjuje kao „zanimljivo“. Za nju je ideja radničkog samoupravljanja bila „plemenita ideja“ da se ljudi neposredno uključe u donošenje odluka. Problem je, međutim, bilo to što je postojala jednopartijska vlast koja je sve diktirala, kaže ona.

Današnji studentski pokret ne želi da ponavlja „birokratske eksperimente prošlosti“, već da uspostavi modernu participativnu demokratiju, objašnjava Mirković. Zato tačno određuje odgovornosti – ko pod kojim uslovima donosi odluku, ko upravlja budžetom i preko kojih političkih i pravnih mehanizama kontrole građani treba da nadgledaju upravu: digitalnim alatima, lokalnim skupštinama i slobodnim medijima.

Kao psiholog, Mirković je svesna da tu postoji problem. Horizontalno organizovane grupe bez jasne strukture dugoročno mogu da zapadnu u „paralizu odlučivanja“ i da stvore „skrivene, neformalne centre moći“ koji „ne snose nikakvu javnu odgovornost“. „Toga smo potpuno svesni i ne gajimo nikakve iluzije.“

„Hijerarhija je neophodna, ali hijerarhija zasnovana na stručnosti i funkcionalnoj odgovornosti, a ne na slepoj poslušnosti i kultu ličnosti“, kaže prof. Ana Mirković.

Analiza za Gardijan o „revoluciji bez vođe“ koja je zahvatila Srbiju: „Vučićevo priznavanje poraza moglo bi da bude i strateški potez“

Model profesionalnog političara je prevaziđen?

„Novi model političkog predstavljanja sada će morati da pokaže da li može da ponudi nešto više od pobede nad Aleksandrom Vučićem“, ocenjuje nemački list. „Ako uspe, otvara se i šire pitanje: da li bi politički predstavnici širom Evrope mogli da se suoče sa jačim zahtevima za neposrednijim učešćem građana u odlučivanju?“

„Mladi ljudi već godinama izlaze na ulice, i to ne samo u Srbiji. To su pokazali i protesti u Francuskoj, Italiji i Albaniji. Tek će se videti da li će iz takvih protesta nastajati politički pokreti sposobni da osvajaju vlast, ali i to da li će se srpski model pokazati održivim ili će se slomiti pod teretom sopstvenih ambicija. Ukoliko uspe, model profesionalnog političara kakav danas poznajemo mogao bi da postane stvar prošlosti“, zaključuje Berliner cajtung.

*Ovaj izbor iz štampe sadrži citate, odlomke i sažetke iz medija na nemačkom jeziku i ne odražava stavove redakcije.